Učionice ovde nemaju zidove, nema ocena, deca ne osećaju pritisak - umesto toga postoji neverovatan osećaj zajedništva.
Anja Vuković i Strahinja Tanasković postali su poznati javnosti kao Whatifness tandem, koji je pre nekoliko godina ostvario mnogima daleki san: napustili su posao od devet do pet i otišli su u svet kombijem. Danas imaju dvoje dece sa kojom i dalje žive „na točkovima“. Trenutno se nalaze na Baliju odakle su podelili svoje iskustvo sa mesta koje mnogi zovu „najboljom školom na svetu“. Reč je o Green school, privatnoj, međunarodnoj školi koju su 2008. godine otvorili Džon i Sintija Hardi.
U ovom kampusu sve je podređeno prirodi. Učenici neguju organsku baštu kao deo svojih školskih aktivnosti, objekti su sagrađeni od obnovljivih izvora uključujući bambus, lokalnu travu i tradicionalne zidove od blata. „Srce škole“ je 60 metara duga konstrukcija na stubovima izgrađena od 2.500 bambus stubova.
Zelena škola je 2012. godine prolašena za „Najzeleniju školu na planeti Zemlji“.
Posebni programi uključuju „zelene“ studije, nauku o životnoj sredini, preduzetništvo i kreativne umetnosti.
Učionice ovde nemaju zidove, nema ocena, deca ne osećaju pritisak – umesto toga postoji neverovatan osećaj zajedništva, kažu roditelji đaka Zelene škole u Ubudu na Baliju. Na primer, umesto kontrolnih zadataka, tinejdžeri u Zelenoj školi drže govore u Ted stilu pred 300 ljudi o projektu na kojem su radili. Prošle godine, jedan učenik je napravio dasku za surfovanje od micelijuma pečuraka.
Ovo nije konvencionalno školovanje, a oko 500 učenika iz 50 zemalja su fokusirani na održivost, eko-preduzetništvo i osvešćivanje. Bez ocena, radnih listića, domaćih zadataka, mališani se ohrabruju da se igraju u blatu, slikaju i vajaju u prirodi.
„Moja deca su vezana za školu, uznemireni su ako su bolesni. Učionice nemaju zidove, gušteri trče okolo. Deca ne osećaju pritisak u osnovnoj školi, umesto toga, postoji neverovatan osećaj zajednice. Deca uče kroz projekte, matematiku uče kroz izgradnju, gde mere štapove da bi napravili strukture. Vrednost učenja postaje suštinska i podstiče dečju radoznalost. Moj sin Bendžamin pravi eko cigle, uči o mangrovama i smanjenju ugljenika. Oboje vole prirodu i uče o održivosti na pozitivan način koji rešava probleme“, kaže mama jedne Loti i Bendžamina koja se sa mužem preselila iz Engleske na Bali da bi joj deca pohađala Zelenu školu.
U srednjoj školi, učenici se ocenjuju na osnovu njihovog učinka tokom svakog semestra. Predavanje su na engleskom. Ispiti su potpuno uklonjeni iz nastavnog plana i programa, iako učenici, mogu izabrati da ih polažu van Balija, kada napune 18 godina, uz podršku škole, ako njihov univerzitet po izboru ima posebne uslove za upis.
Mlađa deca uče o ciklusu uzgoja pirinča, pečurkama, ali i kako da zapale vatru. Stariji učenici uče o kriptovalutama i budžetu, kao i osnovama matematike, pismenosti, nauke, društvenih nauka koji se obrađuju u redovnim školama. Strani jezik koji uče je indonezijski nacionalni jezik bahasa.
Izborni predmeti uključuju surfovanje, restauraciju korala, pomoć u sirotištu, eko-preduzetništvo i arhitektonsko projektovanje.
Završna godina podrazumeva ocenjivanje završnih projekata, koji su poznati kao Greenstones, a akreditovani su od strane Zapadne asocijacije škola i koledža SAD. Mnogi tinejdžeri su već pokrenuli sopstveni biznis. Drugi, za kojima postoji velika potražnja od univerziteta širom sveta (25 studenata koji diplomiraju ove godine već imaju ponude sa 108 univerziteta) imaju podršku za upis na iste i asistenciju za prijemne ispite. Za one koji su pohađali Zelenu školu, to je često prvi ispit koji su ikada polagali.
Mana? Naravno da postoji, a to je cena. Godina za mlađu decu je 12.000 dolara, a za srednjoškolce 24.000 dolara.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
