Zbog njega bismo se vratili u detinjstvo.
Najbolji vrtić na svetu nalazi se u gradu Fudži, u blizini Tokija. U ovom modernom kompleksu, građenom sa ciljem da istakne prirodu kao idealno okruženje za mališane i stavi zdrav razvoj kao prioritet, deca imaju mogućnost da na najbolji način koriste magično okruženje dizajnirano samo za njih. Ova škola ovalnog oblika, koju je dizajnirao biro Tezuka Architects iz Tokija, gde drveće raste kroz učionice, predstavlja beskrajno igralište koje omogućava deci da budu deca.
Arhitekta Takaharu Tezuka u TED razgovoru izjavio je da su ga na ovaj projekat inspirisali ćerka i sin, koji sada imaju dvanaest i devet godina. Kako su odrastali, njihove navike i želje su postale njegove, a vrtić je u skladu s tim dizajnirao zajedno sa suprugom Jui.
Ogromno igralište
„Vrtić smo osmislili kao krug, sa nekom vrstom beskonačne cirkulacije. Kada smo počeli, nisam imao nikakve predrasude. Boravak u drugim vrtićima bio je kao gledanje u retrovizor automobila – čak i ako pogledate izbliza, ne možete videti ništa ispred.“
Toboganom u dvorište
„Stavili smo malu hrpu zemlje na dno stepenica koje su povezane s krovom, na taj način smo uspeli da ih skratimo. Ali onda su deca počela da odnose zemlju kako bi pravili posude od blata, a kada 600 klinaca odnese blato, humka počinje da nestaje! Vrtić je morao stalno da traži od jedne građevinske firme da im donosi i dodaje zemlju. Međutim, to smo rešili dodavanjem tobogana. Znao sam da deca vole da se spuštaju, ali nisam bio za tobogan. Bez igračaka, deca moraju sama da razmišljaju i stvaraju igre. Ali na kraju smo ga ipak zadržali, pre svega jer smo morali da sačuvamo požarne stepenice.“
Vežbe u slučaju zemljotresa
„Japan pogađa deset odsto velikih zemljotresa u svetu, tako da deca imaju vežbe koje ih pripremaju za zemljotres. Stavljaju pamučne kape koje se nalaze ispod stola da zaštite glavu u slučaju da nešto padne. To je veoma japanska stvar“.
Imitiranje životinja se ohrabruje
„Japanski građevinski kodeks kaže da morate da imate vertikalni razmak od 100 milimetara između šipki na ogradama, tako da deca ne mogu da provuku glavu. Ali, mogu da stave noge, a ona vole da zamahuju nogama. Šimpanze rade potpuno istu stvar – to je vrsta instinkta. Način na koji to rade je tako sladak.“
Sve može biti igračka
„Morali smo da gradimo oko drveća. Nije bilo lako – nismo mogli da isečemo korenje. Dodali smo ove zaštitne mreže kako učenici ne bi propali kroz rupe oko drveća. Ja poznajem decu i znam da vole da se igraju sa mrežama. Kad god je vide, žele da skoče u nju, da je protresu. Ovo je zaista bio samo izgovor za mene da dam deci još jedan način da se igraju.“
Krovni prozori kroz koje se viri
„Deca vole da gledaju kroz krovne prozore na dole. ‘Gde mi je drugar?’ ‘Šta se dešava ispod na času?’ A kada pogledate dole, uvek vidite decu kako gledaju odozdo. Ovde bi trebalo da se desi distrakcija. Između učionica nema zidova, tako da buka slobodno cirkuliše od jednog razreda do drugog, i spolja ka unutra. Smatramo da je buka veoma važna. Kada decu stavite u tihu prostoriju, ima onih koji postanu zaista nervozni.“
Svakog meseca razmeštaj
„Svakog meseca u Fudžiju nastavnici i deca razmeštaju nameštaj u učionici. Tada nastupi najveća zabava. Tada prave voz od kutija. Napunili smo školu sa oko 600 ovih kutija, koje su napravljene od veoma lakog drveta poznatog kao kiri drvo. Deca se neće povrediti ako udare glavom na ivicu“.
Drvo u učionici
„Godine 2011. izgradili smo u vrtiću dodatak – još dve učionice i igraonicu. Nazvali smo taj deo ‘Prsten oko drveta’. Mislio sam da je drvo važnije od zgrade, pa sam napravio zgradu što je moguće lakše. U ovom vrtiću deca se podstiču da se penju na drveće. Ako je dete dovoljno snažno, može doći do gornjeg nivoa bez korišćenja stepenica. Druge škole to možda ne dozvoljavaju, ali direktor veruje da deca znaju svoje mogućnosti. Oni se zaustavljaju kada osete da ne mogu dalje.“
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
