Persirate li vi svojoj svekrvi, svekru, tastu ili tašti?
Da li je vama persiranje znak poštovanja ili držanja distance? Wikipedia kaže da je to način u komunikaciji da se iskaže socijalna distanca, što u realnosti i nije baš tako. Kroz istoriju persiranje je imalo veze sa klasnim razlikama. Danas se najčešće persira starijim osobama, dok je nekad, ne tako davno, bilo normalno persirati i sopstvenim roditeljima. I dok su naše bake sa svojim majkama i očevima bile na „vi“, taj običaj se u međuvremenu izgubio, ali je opstao jedan drugi. Persirate li vi svojoj svekrvi, svekru, tastu ili tašti? Nije retkost da čak i u zajednicama u kojima se živi sa tazbinom – persiranje postane svakodnevica.
Pitali smo vas zašto neki ljudi persiraju svekrvi i svekru, odnosno tašti i tastu, kao i da li ste i vi među njima? Stiglo nam je više od 360 odgovora i većina je potvrdila da je to uobičajena praksa. I iako ste uglavnom rekli da se radi o poštovanju, nama su bili zanimljiviji neki drugi odgovori.
„Zbog distance“, piše jedna Jelena, a na taj odgovor su se nadovezale još neke žene.
„Pametno, to je zeder za napad, preventiva, mera zaštite prostora, lika, dela i atmosfere“, dodaje Jasmina.
Snajama se, s druge strane, ne persira, zar ne? Pa zašto? Zar i one ne zaslužuju poštovanje? O tome piše Laura.
„Mnoge žene žive u istoj kući sa svojom svekrvom i svekrom, kuvaju za njih, čiste, peru, posluže ih….Mislite li da je persirati im najbitnija stvar u životu tih žena i koliko su one poštovane u toj situaciji. Persiramo iz poštovanja ljudima koje ne poznajemo dovoljno.“
„Persiram i mislim da je to skroz ok. I uvek ću im persirati. To su stariji ljudi, stariji od mojih roditelja i jednostavno nikada nisam mogla da prevalim preko usta TI. To je stvar poštovanja, a i kućnog vaspitanja.“
Najjaču emociju nama je izazvao odgovor jedne Nene koja je ispričala koliko i zašto voli svog svekra iako mu ne persira.
„Nikad nisam, pogotovo svekru koji živi sa nama. Jer je čovek LJUDINA, a nekom svom bliskom ne mogu da persiram, a on mi je blizak, on je toliko divan, toliko saveta od njega. Kada odemo na more uvek kada se vraćamo ja kažem jedva čekam kafu na terasi sa njim. Persiram ljudima sa kojima sarađujem, ko mi nije blizak“, piše Nena.
„Ako persiraš nema bliskosti ni topline. Moju divnu Milju nisam persirala, zvala sam je ‘mama’. Moja odluka i moj izbor. Nisam pogrešila, doživljavala sam je kao majku.“
„Na moje insistiranje, ne persiraju mi ni zet ni snajka. Oni žive sa decom koju sam ja rodila, mi smo najuža porodica i nepotrebna je ta formalnost.“
„Treba persirati svim ljudima sa kojima niste izuzetno prisni, a posebno onima koji su stariji od vas. Roditelji supružnika spadaju u tu kategoriju. Persiranje ne znači obavezno i poštovanje ličnosti, to je više pitanje učtivosti, odnosno poštovanje izvesne distance, poštovanje tuđeg ličnog prostora. Takođe, možemo persirati i nekome koga izuzetno volimo. Na taj način mu stavljamo na znanje da neke granice prisnosti nikad neće biti prekoračene.“
A najviše reakcija i lajkova dobio je sledeći komentar: „Po meni je to znak poštovanja. Ne mogu ih zvati mama i tata jer to nikad ne mogu biti, a niti ih mogu zvati baba i deda jer oni su to mojoj deci, a ne meni. Persiranje i samo persiranje.“
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
