Zašto ne treba deci davati antibiotike pre druge godine

Dok su prethodne studije proučavale povezanost antibiotika sa pojedinačnim bolestima, ovo je prva studija koja je proučavala povezanost ovih lekova sa više oboljenja.

U studiji objavljenoj u časopisu Mayo Clinic Proceedings, istraživači su pregledali 14.572 dece rođene u okrugu Olmsted u Minesoti,  između 2003. i 2011. godine, od kojih je 70 odsto dobilo najmanje jedan recept na antibiotike tokom prve dve godine, prvenstveno za respiratorne bolesti ili upale uha.

Zaključili su da mikrobiom - milijarde korisnih mikroorganizama koji žive u i na našim telima - igra presudnu ulogu u ranom razvoju imuniteta, metabolizma i ponašanja. Antibiotici utiču veoma nepovoljno na mikrobiom.

"Evolucija bakterija otpornih na lekove predstavlja neželjenu posledicu prekomerne upotrebe antibiotika", rekao je koautor Martin Blaser, direktor Centra za naprednu biotehnologiju i medicinu u Rutgersu.

Studija je otkrila da su antibiotici povezani sa metaboličkim bolestima (gojaznost, prekomerna težina), imunološkim bolestima (astma, alergije na hranu) i kognitivnim stanjima ili poremećajima (ADHD, autizam), ali su efekti varirali u zavisnosti od vrste antibiotika. Cefalosporini su bili povezani sa najvećim rizikom za razvoj višestrukih bolesti, posebno autizma i alergije na hranu.

https://www.youtube.com/watch?v=DArHBGhjrgE

Istraživači su takođe otkrili da se rizik povećavao u zavisnosti toga koliko puta su prepisivani antibiotici, kao i od perioda kada ih je dete uzimalo - posebno su opasni u prvih 6 meseci detetovog života.

"Nalazi iz okruga Olmsted pružaju dokaze o širokim i odloženim efektima izloženosti antibioticima u ranom životnom dobu i trebalo bi da promene lekarsku praksu u pogledu toga koliko često prepisuju antibiotike, posebno za blaga stanja", rekao je Blaser.

***

Bonus video:

https://www.youtube.com/watch?v=hZ6YxZjJ2og&t=77s

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram