Uzmimo na primer dete od 10 godina. Koliko ti je godina ostalo sa njim? Kad je još pod tvojim krovom, dok si još nadležan za njega? Pa, šta je tvoj cilj u tom periodu?
Fondacija Novak Đoković u Srbiju dovodi dr Gabora Matea, jednog od najboljih svetskih govornika i autora bestselera. Mate je veoma tražen zbog svoje stručnosti po pitanju više tema koje uključuju traumu, zavisnost, stres i uticaj prevencije na pravilan razvoj ličnosti, ali su mu fokusi u okviru svega toga i roditeljstvo i vaspitanje dece.
Dr Mate spaja naučna istraživanja, istorije slučajeva, sopstvene uvide i iskustvo kako bi predstavio široku perspektivu koja prosvetljuje i osnažuje ljude da rade na isceljenju sebe i svojih bližnjih. Na predavanju i edukativnoj radionici uvide i rezultate iz lične prakse u radu sa pacijentima objasniće i kroz razgovor sa Jelenom Đoković, suosnivačicom i globalnom direktorkom fondacije.
Tekst sa naslovom „Ako se fokusirate na kontrolu, izgubili ste bitku: Kako da vratite svoju decu“, objavio je pre četiri godine britanski The Guardian i u njemu Mate deli svoja lična iskustva koja lako i konkretno prenosi u savetodavnu sferu. Ovo dragoceno štivo za roditelje, ali i sve one koje zanima psihologija, prenosimo u celosti.
„Kada je najstariji sin Gabora Matea imao osam godina, njegovi izlivi besa su toliko uznemirili njegove roditelje da su ga odveli kod poznatog razvojnog psihologa Gordona Nojfelda. On je razgovarao sa Mateom i njegovom ženom Re. Zatim je razgovarao sa njihovim sinom Danijelom. A onda im je rekao: ‘Vaš sin nema problem. Imate ga vi.’ Umesto da se pozabave ‘tim problematičnim detom’, Mate i Re su morali da se pozabave sopstvenim ponašanjem – a to je bilo otkriće koje je bilo ‘zastrašujuće i osnažujuće’, kaže Mate.
Osećaj autora knjige „Budite oslonac svojoj deci: Zašto roditelji moraju biti važniji od vršnjaka“ da deca izmiču iz ruku odraslih, postajući neka vrsta izgubljene generacije, odjeknuće kod roditelja, posebno onih koji se bore sa prekomernim vremenom provedenim ispred ekrana ili tinejdžerskom otuđenošću.
Suština ovog problema je nešto što Nojfeld i Mate nazivaju ‘vršnjačka orijentacija’. Neki ljudi misle da je sve veća privrženost dece vršnjacima znak sazrevanja. Nije tako, kaže Mate, ako ta vezanost zamenjuje primarnu, onu sa roditeljima. A šta da radite ako ste svoje dete izgubili zbog njegovih vršnjaka? Vratite ih, kaže on.
To je ono što je Mate uradio sa sopstvenom ćerkom kada je imala 15 godina.
‘Odlučio sam – samo ću je povratiti’, kaže on. A može li se odnos zaista tako jednostrano uspostaviti?
‘Pa, uopšte nije bila toliko zabrinuta što provodi vreme sa mnom’, priznaje Mate. Ali on je želeo da bude sa njom i njoj se dopala ideja da jedu zajedno napolju, pa su jednom nedeljno išli na večeru. Godinama su večerali zajedno. Ponekad su te večere išle u lošem pravcu, ali sledeće nedelje bi se ponovo vratili, kaže Mate. Večere su im postale sveti prostor. Njegovoj ćerki su bile potrebne godine da mu se obrati za savet, ali dogodilo se.
Mate je napravio sve greške o kojima piše
Do trenutka kada je napisao pomenutu knjigu, napravio je sve greške koje se pominju u njoj.
Neke od ovih grešaka su specifične, kao što je korišćenje tajm auta, a to je tehnika koju Mate odbacuje jer je zasnovana na strahu. Druge uključuju gunđanje, korišćenje ljutog ili hladnog glasa, sprovođenje discipline sa konfrontacijom ili malo vremena provedenim sa svojom decom. Ako poslušate sebe dok naređujete detetu da opere zube ili se obuje, i trgnete se zbog doze neljubaznosti ili očaja u svom glasu, Mateova knjiga će vas naterati da svoje ponašanje ispitate u novom svetlu.
Zašto su knjige o roditeljstvu beskorisne
Dakle, šta roditelji mogu učiniti da bi se ponovo povezali sa svojom decom? Ključ je, kaže Mate, da se ponovo okrenemo svojoj intuiciji i ignorišemo knjige koje roditeljstvo prikazuju kao neku stručnost koju treba steći. ‘Te knjige su beskorisne’, rekao je Mate.
Kako sam kaže, njegova i Neufeldova misija u knjizi je bila da jednostavno ‘potvrde roditeljske instinkte’ suočeni sa kulturološkim napadom na njih.
Saveti da ostavite bebu da plače noću, da izolujete dete koje se loše ponašalo su primeri ‘roditeljskih praksi koje nadmašuju roditeljske instinkte’, kaže Mate.
‘Razgovarajte sa majkama i vidite kako se osećaju kada to rade. One to rade. Ali kako se osećaju? Stručnjaci za roditeljstvo su im rekli da ignorišu sopstvena osećanja zbog detetovog očaja.’
Kada pređete na suštinu, instinktivno roditeljstvo zvuči prilično jednostavno – razgovarajte lepo sa svojom decom, ponašajte se prema njima kao prema bilo kojoj voljenoj osobi, budite spremni na zagrljaj, izbegavajte prekomernu upotrebu telefona u njihovom društvu, provedite vreme sa njima, tragajte za njihovim dobrim namerama. U suštini, mislite o tome kao da ste u vezi sa njima.
‘Ovo je očigledna stvar ako ste povezani sa svojim roditeljskim instinktima’, kaže Mate. Ali kako deca rastu, te instinkte je teže primetiti, a kamoli pratiti.
‘Ovo bih voleo da sam razumeo kao roditelj i da sam svesno razumeo. Uzmimo na primer dete od 10 godina. Koliko ti je godina ostalo sa njim? Kad je još pod tvojim krovom, dok si još nadležan za njega? Pa šta je tvoj cilj u tom periodu’, kaže Mate.
Kako povratiti „izgubljeno“ dete?
Kad se on osvrne na svoj život, a danas ima 79 godina, kaže da vidi da je njegov sopstveni cilj bio da bude uspešan, zaposlen i uspešan lekar. I tako je živeo svoj život.
Svakom roditelju koji želi da zadrži dete ili povrati ‘izgubljeno’ dete, on savetuje: ‘Procenite kako arhitektura vašeg života podržava tu nameru.’
Pritom je izvesno da misli na manje treba da radite, ali pošto je knjiga o usavršavanju instinkta, on kaže samo: ‘Morate da donesete odluku o tome koliko je tog radnog veka neophodno, a koliko diskreciono. Čak i komadići vremena pomažu – roditelj koji kasno dođe kući može uskočiti u dečiju sobu da brzo nadoknadi, ako je dete i dalje budno.’
Pomaže i ako oslobodite vreme vikendom koje ćete provesti sa detetom. Iznad svega, kod kuće stvorite atmosferu koja je prijatna. Ako starija deca hladno reaguju na ovaj napad na njihovu naklonost – ostanite stpljivi.
‘Odbijanje ne shvatajte lično. Ostanite tu. Udvarate se detetu da se vrati u vezu’, kaže on.
Kad je bitka izgubljena?
Novinar Guardiana u jednom trenutku kaže Mateu da mu se čini da je i sam mnogo svog odnosa s detetom pretvorio u trčanje gore-dole stepenicama ne bi li proverio da li je računar isključen.
‘Uklonite fokus sa tehničkih detalja – kako kontrolisati decu i njihove medije. Vratite se na svoj posao uspostavljanja ponovne veze’, odgovara mu Mate.
Ipak, čak i u vezi sa najboljim namerama, teško je znati koliko dugo zadržati kontrolu, a da ne izgledaš kao manijak za kontrolu.
‘Ne biste dali dvogodišnjaku viski’, Mate uzvraća udarac. ‘Da li je to pitanje kontrole? Ili je to spasavanje deteta od nečeg nezdravog?’
A onda se sve zahuktava.
‘Kada kažete kontrola, to je vođstvo. Jednom kada postane kontrola, već ste izgubili bitku.’
Snažna veza pruža roditeljima autoritet da ograniče nezdrave navike.
‘Recite im – možete ovo da radite, ali samo pola sata dnevno.’
To rade mnogi od nas, kažemo detetu baš to, ali 30 minuta vremena ispred ekrana se i dalje pretvara u 40. Međutim, to ne smeta Mateu, koji misli da je prekoračenje od samo 10 minuta odlično.
Ideja da se mali neuspeh može računati kao uspeh dolazi kao ogromno olakšanje. Ne možemo a da se ne zapitamo koliko stvari, čak i tako osnovnih kao što su toplina i malo slobode, roditelji treba da znaju, ali su naučili – ili su bili naučeni – da ignorišu. Možda, kako Mate kaže, svi možemo da se ‘vratimo instinktu’.
Kako ponovo učvrstiti vezu sa detetom
‘Sakupite’ svoju decu: Provedite vreme sa njima kada se probude, kada dođu iz škole, u zajedničkim obrocima, kada odu u krevet. Namera i osvešćivanje prave razliku. Čak i dva minuta mogu pružiti ‘dozu ispunjene veze’.
Roditelji postavljaju pravila: ‘Znaćete kada je pregovaranje preporučljivo, a kada nije.’
Proverite svoj stav: Umesto da vičete ili šaljete poruke kad je vreme za večeru, popnite se uz stepenice i razgovarajte sa njima. Ako je za to potrebno više energije nego što imate, Mate insistira na tome da to nije problem energije, već stava.
Ne pokušavajte da kontrolišete. Pokušajte da vodite: Ako ste stalno u sukobima sa svojim detetom, ‘bolje je da ne forsirate problem, jer ćete samo stvoriti sukob’. Ne pokušavajte da kontrolišete, kaže Mate. Radite na obnavljanju odnosa.
Odložite da svom detetu date mobilni telefon što je duže moguće: Kad je tehnologija u pitanju, Mate ne želi da bude pravila.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
