Praznici su pred nama i, iako sa sobom donose pregršt pozitivnog uzbuđenja, to znači i posebne izazove za roditelje.
Hana Lib je terapeutkinja za decu i adolescente i redovno se susreće sa porodicama koje se suočavaju sa slomovima i sukobima i u sezoni novogodišnjih i božićnih praznika.
„Roditelji me pitaju zašto se njihov tinejdžer stalno neprimereno ponaša ili zašto njihovo petogodišnje dete ima snažne tantrume. Ta pitanja su me navela da dublje istražim šta se dešava u mozgu u svakom uzrastu razvoja. Postoji manjak znanja o ovom izazovnom životnom periodu, a razumevanje onoga što se dešava u mozgu vašeg deteta može pomoći da se frustracija pretvori u povezanost“, kaže ona za Psychology Today.
Zato ona daje vodič po uzrastima od četiri do 18 godina, koji uključuje ključne promene u mozgu, uobičajena ponašanja i praktične metode koje roditelji mogu da primene i u ovo doba godine kako bi sve prošlo lepše, bez tenzija.
Uzrast 4 godine: mašta + rana regulacija
Sa četiri godine deca su prepuna radoznalosti i jezičkih veština, ali je prefrontalni korteks, koji je odgovoran za kontrolu impulsa, i dalje veoma nezreo, pa snažne emocije brzo izbijaju.
Uobičajena ponašanja: dramatične reakcije, teškoće u deljenju i frustracija zbog manjih prepreka.
Šta pomaže: predvidljive rutine i koregulacija. Spustite se fizički na njihov nivo i opisujte ono što se dešava.
Primer: „To je bila zaista snažna emocija. Tvoj mozak još uči, a ja sam ovde sa tobom.“
Uzrast 5 godina: rast samosvesti
Petogodišnjaci su svesniji sebe i drugih. Mogu nakratko da zastanu pre nego što deluju, ali pod stresom impulsi i dalje pobeđuju.
Uobičajena ponašanja: uznemirenost tokom prelaznih perioda i promena, ponavlja pitanje – da li sam to uradio kako treba.
Šta pomaže: blaga struktura, jasan jezik, ohrabrivanje i nuđenje izbora.
Primer: „Tvoj mozak vežba kako da se nosi sa velikim emocijama. Zajedno ćemo to rešiti.“
Uzrast 6 godina: kognitivno opterećenje + emocionalno prelivanje
Rani zahtevi osnovne škole donose povećano kognitivno opterećenje, a radna memorija se još uvek razvija.
Uobičajena ponašanja: ispadi nakon škole, strah od pravljenja grešaka, učestalo traženje potvrde.
Šta pomaže: izgradite rutinu za rasterećenje – užina, kretanje, mirno vreme pre nego što se krene na domaće zadatke.
Primer: ponudite priliku za novi pokušaj kako biste pokazali da su greške prilike za rast.
Uzrast 7 godina: brige postaju složenije
Oko sedme godine deca počinju da zamišljaju scenarije tipa „šta ako“, što anksioznost čini složenijom.
Uobičajena ponašanja: noćni strahovi, bolovi u stomaku i perfekcionizam.
Šta pomaže: tehnike uzemljenja, predvidljive večernje rutine.
Primer: „Šta te danas brine i plaši? A šta tvoj hrabri glas iznutra na to kaže?“
Uzrast 8 godina: emocionalne oscilacije
Empatija je u porastu, ali rane hormonske promene pojačavaju promenljivost raspoloženja.
Uobičajena ponašanja: osetljivost na kritiku, ljubomora i snažan osećaj za pravičnost.
Šta pomaže: povezanost pre korekcije. Potvrdite osećanja pre nego što ponudite smernice.
Primer: završite dan uz definisanje onoga što bi dete da postigne.
Uzrast 9 godina: samokritika
Razvijanje moralnog rasuđivanja i socijalnog poređenja kod devetogodišnjaka pojačava samokritiku.
Uobičajena ponašanja: „Ja sam najgori“, rigidnost, zadržavanje na greškama.
Šta pomaže: spori, saradnički razgovori; koristite metafore kako biste preoblikovali negativan unutrašnji govor.
Primer: „Tvoj mozak je kao bašta, pa hajde da iščupamo taj korov ‘nisam dovoljno dobar’.“
Uzrast 10 godina: dramatične emocije
Planiranje i fleksibilno razmišljanje se poboljšavaju, ali regulacija emocija može da zaostaje.
Uobičajena ponašanja: drama u prijateljstvima, izbegavanje teških zadataka, tiha briga.
Šta pomaže: saradničko rešavanje problema; pomozite svom detetu da zadatke razbije na izvodljive korake.
Primer: Napravite listu izazova koje je dete prevazišlo.
Uzrast 11 godina: hormonski rolerkoster
Rani pubertet pojačava aktivnost limbičkog sistema, dok prefrontalna kontrola zaostaje.
Uobičajena ponašanja: emocionalni ispadi, kolutanje očima, povlačenje.
Šta pomaže: normalizujte emocionalni intenzitet i ponudite mirne, dosledne granice.
Primer: Dozvolite detetu kratki reset ili pauzu.
Uzrast 12 godina: društveno rangiranje + promene raspoloženja
Pubertet povećava emocionalnu reaktivnost; procena vršnjaka postaje neurološki hitna.
Uobičajena ponašanja: nesigurnost, povlačenje, pojačana socijalna anksioznost.
Šta pomaže: toplina u kombinaciji sa jasnim rutinama i granicama; diskretna podrška kada je potrebna.
Primer: koristite kodnu reč kao signal za preopterećenost.
Uzrast 13 godina: pojačana svesnost o procenjivanju
Društveni deo mozga dostiže vrhunac osetljivosti; stid i povlačenje su česti.
Uobičajena ponašanja: zatvaranje u sebe, odgovori od jedne reči, defanzivnost.
Šta pomaže: slušajte bez reaktivnosti; izbegavajte duga predavanja.
Primer: „Razumem zašto je to delovalo užasno. Tu sam kad budeš hteo da razgovaraš.“
Uzrast 14 godina: snažne reakcije na okolinu
Aktivnost limbičkog sistema dostiže vrhunac, dok se prefrontalna kontrola i dalje razvija.
Uobičajena ponašanja: defanzivnost, sklonost riziku, intenzivna prijateljstva.
Šta pomaže: mirne, dosledne granice i bezbedne prilike za nezavisnost.
Primer: „Možemo ponovo da pokušamo taj razgovor.“
Uzrast 15 godina: emocionalna preosteljivost
Mozak uklanja veze koje se više ne koriste, povećava se efikasnost, ali emocionalna osetljivost ostaje visoka.
Uobičajena ponašanja: poređenje sa drugima, emocionalni usponi i padovi, egzistencijalne brige.
Šta pomaže: validacija, radoznalost, narativno preoblikovanje.
Primer: „Da li se ovo ponašanje poklapa sa vrednostima u koje veruješ?“
Uzrast 16 godina: rizik od preopterećenja
Izvršne funkcije se poboljšavaju, ali stres može da preplavi regulaciju.
Uobičajena ponašanja: težnja ka nezavisnosti, anksioznost.
Šta pomaže: saradničko donošenje odluka; budite mentor, a ne menadžer.
Primer: „Ti si za volanom. Da li želiš suvozača dok razmišljaš o tome ili želiš sam da to rešiš?“
Uzrast 17 godina: veliko opterećenje
Adolescenti žongliraju između školskih obaveza, identiteta i odnosa; regulacija je i dalje krhka pod pritiskom.
Uobičajena ponašanja: umor, promene raspoloženja, neujednačena zrelost.
Šta pomaže: razbijte velike zadatke na izvodljive celine; normalizujte neizvesnost.
Primer: „Tvoj mozak nosi mnogo toga. Hajde da zajedno olakšamo teret.“
Uzrast 18 godina: telo odrasle osobe, mozak koji se još razvija
Prefrontalni korteks nastavlja sazrevanje sve do srednjih dvadesetih godina.
Uobičajena ponašanja: nezavisnost u kombinaciji sa iznenadnim preopterećenjem.
Šta pomaže: poštovanje, postepena podrška, saradničko rešavanje problema.
Primer: „Verujem ti i ovde sam kao podrška kad god ti zatreba.“
Na kraju, ne zaboravite da poremećene navike, preterana stimulacija i društveni pritisci predstavljaju izazov za dečji nervni sistem. Ono što izgleda kao loše ponašanje često je signal preopterećenosti. Dajte prednost povezivanju pre korekcije. Smiren roditelj može efikasno da reguliše nervni sistem deteta.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
