Vaš instinkt da im pomognete da steknu prijatelje je razuman. Međutim, morate biti pažljivi s tim koliko ste uključeni.
Jedno istraživanje u Americi pokazalo je da skoro jedna petina, odnosno 19 odsto roditelja kaže da njihovo dete ili uopšte nema prijatelje ili ih ima jako malo.
Više od polovine, 52%, navodi da bar jedan faktor, uključujući stidljivost ili društvenu neprilagođenost, sprečava njihovo dete da uspostavi veze.
Teško je videti svoje dete kako nema društvo, kaže dr Sara Klark, naučnica na odeljenju za pedijatriju Univerziteta u Mičigenu.
Vaš instinkt da im pomognete da steknu prijatelje je razuman. Međutim, morate biti pažljivi s tim koliko ste uključeni.
„Želite da olakšate, ali ne i da preuzmete. Mislim da mnogi dobronamerni roditelji idu predaleko“, kaže dr Klark.
Evo dva saveta za pomoć vašem detetu da stekne više prijatelja bez preteranog mešanja.
Dovedite ih blizu druge dece
Odvedite ih da se igraju u punom parku ili se sprijateljite sa roditeljem koji ima dete istog uzrasta i isplanirajte sastanak. Što vaše dete ima više pristupa deci svog uzrasta, biće mu prijatnije da se druži sa njima.
Uverite se da okruženje odgovara ličnosti vašeg deteta. Ako su stidljivi i imaju tendenciju da se povlače u velikim grupama, možda pretrpana igraonica ili trening s velikim brojem mališana nisu najbolja mesta. Umesto toga, kaže Klark, možete ih prijaviti na neku radionicu ili drugu aktivnost sa malim grupama.
Kada ih dovedete i stavite u blizinu druge dece, morate ih pustiti.
„Roditelj mora da napravi korak i pusti decu da odluče u kojoj meri žele da se igraju jedni s drugima. Roditelji ne bi trebalo da žele da intervenišu kako bi se uverili da će se svi lepo slagati“, kaže Klark.
Budite im model za to kako biti dobar prijatelj
Deca oponašaju ponašanje. Ako vas vide, na primer, da ste rekli „izvinite“ nakon što ste naleteli na nekoga, ponoviće tu reakciju.
Isto važi i za davanje i primanje u prijateljstvu. Ako vaše dete svedoči da pomažete komšiji da upali auto ili vidi da ste pristali da čuvate poznanikovog psa, počeće da razume kako da bude prijatelj.
„Prijatelji razmišljaju jedni o drugima i rade male stvari da bi se međusobno ohrabrili. Neka deca vide da ste pomogli nekome da skupi namirnice pošto mu se kesa pocepala. To su male stvari koje roditelji mogu da urade. A onda verbalizujte – „To je jedan način da budeš dobar prijatelj.“
Verbalizovanje toga ko vam je dobar prijatelj i zašto može pomoći vašem detetu da vidi šta je potrebno za održavanje platonske veze.
Teži deo, kaže Klark, je da ne intervenišete kada vaše dete to ne shvati kako treba.
„Ponekad se dešava da su roditelji preterano uključeni, do te mere da ne oslobađaju prostor za svoju decu da nauče kako da steknu prijatelje i budu prijatelji i da izgrade svoje društvene veštine“, kaže ona.
Gledanje vašeg deteta kako pokušava i ne uspeva da se igra ili razgovara sa nekim je bolno, ali iskustvo može da podstakne rast.
„Dobronamerni roditelji se stide kada se njihovo dete ponaša drsko, ali to je deo učenja. Ako se umešate i popravljate situaciju, detetu će biti teško da shvati redosled događaja koji se dešavaju. A ponekad to uključuje i posledice, kao što je situacija u kojoj se drugar naljuti ili ne želi više da se igra. Ipak, moramo dozvoliti deci da to nauče“, kaže dr Klark.
Vi ih možete dovesti do potencijalnih drugara, ali nikoga ne možete prisiliti na druženje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
