Više od 400.000 parova u našoj zemlji ima problem da dobije bebu. Vantelesna oplodnja je mnogima od njih jedina nada za lepšu budućnost. Koji je prvi korak na tom putu i kako izgleda cela procedura VTO u Srbiji, za portal Nova.rs govori Sandra Jovanović, direktorka Centra za vantelesnu oplodnju.
Na pregled prvo muškarac
Na početku priče o vantelesnoj oplodnji jesu – godine žene. To je prvi parametar koji pokazuje šta i kako treba dalje ako bebe nema.
„Ako žena ima do 35 godina, a ni posle godinu dana redovnih seksualnih odnosa nema bebe, odnosno ako žena ima više od 35 godina, a posle pola godine redovnih seksualnih odnosa nema bebe, to je znak da treba da se urade analize“, kaže Sandra Jovanović.
Te osnovne analize se rade u domovima zdravlja. Žena odlazi kod svog izabranog ginekologa, a muškarac kod lekara opšte prakse po uput. Prvi na pregled ide muškarac.
Pročitajte još:
„Prvo muškarac treba da proveri spermogram. Ako je loš, pristupa se lečenju muškarca da se taj spermogram poboljša. Ako je uredan, onda se proverava žena. Njoj se rade hormonski status, vaginalni ultrazvuk, brisevi“, nabraja Sandra Jovanović.
Nakon toga se proveravaju jajovodi, da se vidi da li su prohodni, tj. radi se HSG nalaz.
Ako su jajaovodi prohodni i spermogram uredan, a bebe ipak nema, ide se na inseminaciju, tj. veštačko unošenje sperme u matericu. Dakle, ne ide se odmah na vantelesnu, već se pokušava da se potpomognutim tehnikama ostvari začeće. A ako ineseminacija ne uspe, onda se ide na vantelesnu oplodnju.
Sandra Jovanović napominje i da je više razloga zbog kojih parovi idu na vantelesnu, među kojima su najčešće pomenuta neprohodnost jajovoda, zatim endometrioza, hormonski poremećaji kod žene. S druge strane, ako je uzrok problema loš spermogram, onda se ne ide na inseminaciju jer ona u tom slučaju nema smisla, nego se direktno ide na vantelesnu.
Neograničen broj pokušaja do 43. godine
Dobro u svemu je što, kad parovi ispune uslove za vantelesnu, odnosno kad urade sve analize i sa njima odu pred komisiju, oni onda imaju neograničen broj pokušaja o trošku države do 43. rođendana žene.
„Ti neograničeni pokušaji važe za prvo dete. Ako par već ima jedno dete koje je dobijeno prirodnim seksualnim putem, a ne mogu da dobiju drugo dete, onda oni nemaju pravo na VTO. Ako su pak prvo dete dobili vantelesnom, a drugo ne mogu da dobiju prirodnim putem, onda mogu da o trošku države idu na dva pokušaja VTO“, kaže naša sagovornica.
Što se tiče procedure izlaska pred komisiju koja odlučuje o VTO, sve se odvija u šest centara u Srbiji.
„Kada par pripremi svu dokumentaciju i neophodne podatke koje dobija od Centra za vantelesnu oplodnju, oni idu kod svog izabranog lekara po uput za analize koje su neophodne za komisijski pregled. Taj pregled se odvija u kliničkim centrima u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, u Beogradu u Višegradskoj i u Naradnom Frontu i u Valjevu“, priča Sandra Jovanović.
VTO u 17 centara u Srbiji
Ako komisija potvrdi da par jeste za vantelesnu, oni onda izaberu kliniku – jedan od navedenih šest centara i još 11 privatnih klinika.
„Uslovi su svuda isti, parovi mogu da biraju koji žele. Pritom oni ništa ne plaćaju ni u tim privatnim centrima jer država ima sa njima ugovor. Prosto zahtevi su veliki, pa državne ustanove ne mogu da procesuiraju sve kojima je VTO neophodna.“
Nakon što par izabere ustanovu, njih iz te klinike kontaktiraju radi dogovora o tome kad će vantelesna početi.
A koliko sve to može da traje?
Pročitajte još:
„Sve traje najduže dva meseca, s tim što procedura nekad može da se oduži jer se zbog korone sada HSG test ne radi svuda, a uz to žena hormonalni status može da radi samo jednom mesečno u određenih par dana. Ipak, u suštini sve ide relativno brzo, posebno od septembra prošle godine. Pre toga je bilo dosta zastoja zbog pandemije.“
Sama procedura počinje prvim danom ciklusa ženskog partnera i najčešće traje do sredine. Potom sledi stimulacija, tj. ženi se daju lekovi koji će pomoći jajnicima da naprave veći broj folikula, pa samim tim i veći broj jajnih ćelija. Za stimulaciju lekari ženama prepisuju tablete ili injekcije.
Za vreme stimulacije ne morate menjati uobičajen način života. Seksualni odnosi su dozvoljeni skoro sve vreme. Tih 10 do 15 dana žena prima stimulaciju na klinici za vantelesnu oplodnju ili je pak kod kuće ubrizgava sama u nadlakticu ili stomak. To nije teško i nije bolno. Potom sledi takozvana stop injekcija, hormon koji omogućava završno dozrevanje ćelije.
Nakon toga sledi jedina faza u toku vantelesne oplodnje koja je, u stvari, intervencija. To je aspiracija, odnosno sakupljanje jajnih ćelija. Najčešće se izvodi pod opštom kratkotrajnom anestezijom ili lokalnom anestezijom, a može se izvoditi i bez anestezije. Lekar specijalnom iglom probada šupljinu folikula na jajnicima u kojima se nalaze jajne ćelije i usisava ih.
Nakon obrade dobijenih jajnih ćelija, muški partner daje spermu, i to posle apstinencije od par dana i embiolozi vrše vantelesnu oplodnju.
Ukoliko je vantelesnom oplodnjom stvoren jedan ili dva embriona, onda se oni prense u matericu. Transfer tri ili više embriona se danas više ne preporučuje.
I na kraju sledi čekanje – dve nedelje do BetaHcg testa, koji će pokazati da li ste trudni ili ne.
S druge strane, čekanje da preduzmete nešto a imate problem nije dobro.
Sandra Jovanović ističe i da mnogi previše čekaju, godine prođu, a ne urade nijednu analizu. Zato treba reagovati na vreme. Pri korak treba da bude poziv Centru za vantelesnu oplodnju na broj 0800/333-030. Tu ćete dobiti važne informacije o svemu što vas zanima – i ako samo želite da se informišete i ako uveliko razmišljate o procesu vantelesne oplodnje.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
