Aleksandra iz Holandije objašnjava kako izgleda upis u srednje škole.
Aleksandra Pavlović je mama u zemlji lala, žena koja se sa troje dece i suprugom preselila u Holandiju iz Srbije. Ona je profesorka srpske književnosti koja je pola života provela u Čačku, pola u Beogradu, a u Holandiju je pošla kada su deca imala devet, šest i četiri godine.
Danas Aleksandra, posle dosta prilagođavanja, između ostalog, vodi popularni magazin i blog Mama u zemlji lala. Tu se bavi raznim temama, od kojih je jedna upis u tamošnje srednje škole. Kako kaže za Zadovoljnu, ova tematika jako zanima mnoge, a iza svega se krije to što strancima ume da deluje kao naučna fantastika.
Zato ona objašnjava šta sve treba da znaju oni koji misle o preseljenju u ovu zemlju sa decom ili su već tamo, a došlo je vreme za srednju školu.
„Holandski sistem srednjih škola je posebno izazovan za strance jer postoji veliki izbor nivoa i pravaca. Zbog toga je od ključne važnosti krenuti na vreme sa odabirom škole, najbolje već u sedmom razredu“, kaže Aleksandra i dodaje da su vrata srednjih škola u Holandiji baš ovih dana širom otvorena.
U Holandiji se srednja škola upisuje vrlo rano, već sa 11-12 godina. Srećom, sistem je prilično fleksibilan, te uz više truda i dodatnih par godina i potencijalni zanatlija može upisati fakultet.
Kriterijum za upis
Već sredinom sedmog razreda, sa oko 10-11 godina, holandski osnovci dobijaju preliminarni savet za upis srednje škole. Godinu dana kasnije dobiće i kovertiranu zvaničnu odluku svoje osnovne škole, na osnovu koje će moći da se upišu u srednju.
„Odluku o stepenu stručne spreme donosi mentor i nastavničko veće iz osnovne škole. Osnovna škola svoj savet zasniva na rezultatima testova, socijalno-emocionalnom razvoju, odnosu prema radu, motivaciji i ponašanju tokom školovanja. U obzir se (vrlo ozbiljno) uzima i mišljenje samog učenika, kao i njegovih roditelja“, kaže Aleksandra.
Nekoliko meseci pre konačne odluke učenici na časovima razgovaraju o tome da li više vole da koriste ruke ili mozak, raduje li ih učenje ili akcija, da li dobro organizuju svoje vreme, završavaju li zadatke u roku, osećaju li sreću kada nešto novo naprave ili nauče. U pitanju je, dakle, kompleksan introspektivni proces koji učitelji uglavnom vešto vode. Pri savetovanju se insistira na tome da ne postoje bolje i lošije škole, već samo odgovarajuće i neogovarajuće za to dete.
Odluka o savetu postaje zvanična tek kada je potvrde i škola, i učenik, i roditelji. Ukoliko nisu zadovoljni savetom, roditelji imaju pravo žalbe.
Završni test (eindtoets) radi se nakon što učenici upišu srednje škole i ne utiče na savet, osim ako je rezultat na testu bolji od preporuke. U tom slučaju se savet još jednom razmatra i može se promeniti nabolje. Ukoliko razultat završnog testa nije zadovoljavajući, to nema nikakvog uticaja.
Kako odabrati srednju školu?
Pri odabiru srednje škole treba imati na umu nekoliko faktora, kaže Aleksandra.
Lokacija – bilo bi najbolje da dete može samostalno biciklom da ide u školu kako bi bilo nezavisno i nalik vršnjacima.
Obrazovni sistem – svaka škola je različita na svoj način, tako možete birati između klasičnog, montesori, dalton i mnogih drugih pedagoških pristupa.
Društvo – od ključne je važnosti u kakvom će se društvu razvijati naš srednjoškolac. S obzirom na velike razlike koje postoje u Holandiji, nije zgoreg proučiti kraj u kome se škola nalazi, a treba poslušati i lični osećaj. Preporuka za to je da na kraju radnog dana osmotrite decu koja izlaze iz škole i da probate da zamislite svoje dete među njima.
Preporuka nastavnika iz osnovne škole – pitajte u osnovnoj školi koju konkretnu školu bi preporučili vašem detetu. Nastavnik ima uvid u lokalnu ponudu i poznaje sposobnosti i interesovanja vašeg deteta.
Izbor profila – na polovini školovanja učenici biraju profil (usmerenje), međutim, ne nudi svaka škola sve. Raspitajte se na vreme koje opcije su učenicima na raspolaganju.
Veličina zgrade i atmosfera u njoj – prilikom posete tokom otvorenih vrata učenik može proceniti da li se u prostorijama škole lagodno kreće i dobro oseća.
Dodatni sadržaji – u nekim školama se jezici uče po naprednim metodama (Cambridge English, Goethe Insitut, Delf France), u nekima je religija značajan deo nastave, tu su zatim društveno-angažovane aktivnosti (politika, ekologija, LGBTQ+), muzičke, dramske i druge sekcije, masterklasovi iz programiranja, sportovi i mnoge druge aktivnosti na koje treba računati pri izboru.
„U zavisnosti od mesta stanovanja, izbor srednjih škola može biti jako veliki i nije uvek lako napraviti pravi odabir. U najvećem broju slučajeva u istoj zgradi postoji nekoliko nivoa obrazovanja, s tim što se na sve primenjuju isti obrazovni principi (npr. montesori).“
Stepeni stručne spreme
Srednjoškolsko obrazovanje iliti VO (voortgezet onderwijs) traje od četiri do šest godina i sastoji se iz nižih i viših razreda (onder- i bovenbouw). Niže razrede čine osnovni predmeti, a u višim se učenici usmeravaju izborom određenog paketa predmeta. Na polovini srednje škole se bira profil koji odgovara stručnoj, višoj školi ili fakultetu na kojem učenik planira da nastavi školovanje.
„Oko 20 odsto učenika pohađa HAVO nivo, 20 odsto VWO, dok najveći broj dece – oko 60 odsto, pohađa VMBO ili praktično obrazovanje (zanat). Mnoga deca dobiju kombinovani savet, npr. HAVO/VWO. Time dobijaju još malo vremena za pronalaženje pravog puta. U tom slučaju izbor škole zavisi i od postojanja kombinovanih odeljenja. U najvećem broju škola postoji i tzv. brugklas (razred premošćavanja). Tako se naziva prva godina srednje škole koja je opšteg karaktera, za učenike koji se još uvek nisu opredelili na koju će stranu“, kaže Aleksandra i dodaje da Vodič kroz srednje škole i Mapa srednjih škola omogućava praktičan uporedni pregled lokalnih škola i njihovih ponuda.
VWO
Voorbereidend Wetenschappelijk Onderwijs (VWO) odnosi se na preduniverzitetsko obrazovanje i pandan je našoj gimnaziji. VWO diploma je propusnica za univerzitet ili za višu školu (HBO).
„Učenici sa VWO savetom mogu da biraju između ateneuma i gimnazije. Razlika je jedino u tome što se u gimnaziji uče i dva dodatna (klasična) jezika: starogrčki i latinski.“
VWO traje šest godina, a nakon trećeg razreda učenici se usmeravaju na jedan od sledećih profila: prirodno-tehnički (NT), prirodno-zdravstveni (NG), društveno-ekonomski (EM) i društveno-kulturni (CM).
HAVO
Skraćenica HAVO označava tzv. više opšte srednje obrazovanje koje traje pet godina. Ovaj nivo priprema studente za dalje školovanje na višoj stručnoj školi (HBO).
„Prve tri godine su opšte, dok se u četvrtoj godini usmeravaju na iste profile kao u VWO. Svaki profil ima obavezne i izborne predmete.“
VMBO
Pripremno srednje stručno obrazovanje, skraćeno VMBO, priprema je za stručnu školu MBO i ima četiri podvarijante: osnovni smer (de basisberoepsgerichte leerweg), okvirni smer (de kaderberoepsgerichte leerweg), mešoviti smer (de gemengde leerweg ) i teorijski smer (de theoretische leerweg), tzv. MAVO. Pored toga, postoji edukacija za podršku učenju (lvoo) za decu kojoj je potrebna dodatna pomoć.
Osnovni smer (bb)
„Ako je dete tip koji voli da zasuče rukave, bb je prikladan izbor. Ovaj smer je namenjen praktičnim mladim ljudima. Na osnovu praktičnih zadataka iz različitih predmeta otkrivaju svoja interesovanja. Na ovaj način deca ne moraju odmah da odaberu buduće zanimanje, već imaju četiri godine da se uže orijentišu. Kada nakon četiri godine steknu bb diplomu, prelaze na MBO.“
Okvirni smer (kb)
Okvirni smer je veoma sličan osnovnom jer je takođe fokusiran na praksu. Razlika je uglavnom u tome što kb učenici mogu da savladaju veći izazov u pogledu teorije. Oni, međutim, teorijsko znanje stiču radeći praktične zadatke. Kb je usmeren na MBO nivo 3 ili 4 u daljem obrazovanju, priča Aleksandra.
Mešoviti smer (gl)
Kao što ime kaže, mešoviti smer je kombinacija teorije i prakse. Učenici su u principu teorijski orijentisani, ali im je istovremeno i praksa zanimljiva. Žele da steknu teorijsko znanje, ali žele i da se pripreme za tržište rada.
Teorijski smer (tl) – MAVO
Ako dete više voli teoriju od prakse, ovo je adekvatan smer za njega. Teorijski smer nije usmeren ka određenoj profesiji, što je slučaj sa ostalim smerovima.
Obrazovanje za podršku učenju (lvoo)
„Nekoj deci je potrebna dodatna podrška da bi stekla VMBO diplomu. Zato postoji smer sa podrškom u učenju, koji je prilagođen deci sa smetnjama u učenju ili socijalno-emocionalnim problemima. Uči se u manjim grupama, a gradivo se prilagođava učenicima.“
Praktijk – praktično obrazovanje
Praktično obrazovanje (zanat) osposobljava učenike za rano efikasno učešće u društvu i društvenom životu. Školovanje traje maksimalno šest godina. Neka deca zatim nastavljaju u MBO, dok se druga zapošljavaju.
Škole za talente
„Za decu koja su posebno nadarena za neku aktivnost, recimo sport, tu su posebne škole za talente. Takođe, postoje i umetničke škole, tehnazijumi, škole za muziku i ples, kao i mnoge druge.“
Žreb i lutrija
„Svaka škola ima limitiran broj mesta za upis, pa se može desiti da nema mesta za svu zainteresovanu decu. Zbog toga se, kao i kod nas, pravi lista želja i konkuriše se u više škola. Ono što se jako razlikuje od našeg sistema jeste kriterijum po kome se slobodna mesta popunjavaju. Prednost imaju deca iz škola istog obrazovnog pravca (montesori, dalton i dr.) i ona čija braća i sestre već pohađaju tu srednju školu. Svi ostali se nalaze u istom košu. Selekcija se ne vrši prema uspehu, već se slobodna mesta popunjavaju žrebom. A kada se sva mesta popune, organizuje se lutrija. Učenici koji ostanu neupisani, dobijaju svoj broj za lutriju, pa algoritam bira mesto za svakog učenika ponaosob. Softver najpre traži školu koja je najviše rangirana na listi želja, a ako u njoj nema mesta, prelazi na sledeću. U proces izvlačenja su uključeni i notari, a smatra se da taj način svako dete ima jednake šanse za upis. Sistem Loting & Matching Nederland je razvila softverska kompanija i sertifikovan je na holandskim univerzitetima.“
Fleksibilan sistem
Izbor je vrlo širok i mogućnosti je mnogo. Zahvaljujući fleksibilnom sistemu, moguće su razne kombinacije i nadogradnje.
„Odabirom jedne škole ili nivoa ne zatvaraju se zauvek vrata drugim opcijama. Promena škole ili smera, kao i ponavljanje ili preskakanje razreda, u Holandiji je i te kako moguće i ne nailazi na osude društva. Šansu za dobro besplatno obrazovanje ima svako, tako da odgovornost ostaje isključivo na pojedincu“, zaključuje Aleksandra.
BONUS VIDEO: Jelena Đoković: Šta me je privuklo konceptu svesnog roditeljstva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
