Dosadašnja ispitivanja su pokazala da su trudnice pod većim rizikom za teži oblik kovida nego drugi, ali su posledice po fetus uglavnom vrlo retke.
Godinu dana od početka pandemije naučnici su dokazali da su trudnice sa kovidom pod većim rizikom da završe u bolnici sa težim oblikom bolesti nego druge žene koje nisu trudne. Ipak, bebe su uglavnom pošteđene respiratornih infekcija i uglavnom se ne razboljevaju. Analize uzoraka placente, pupčane vrpce i krvi od majki i beba pokazali su da virus retko kad prelazi sa majke na fetus. Ipak, podaci kažu i da je moguće da virus ošteti placentu i tako potencijalno ugrozi bebu, pišu na sajtu Nature.com.
Još je mnogo neodgovorenih pitanja, a među njima i onih o vakcinaciji trudnica. Nijedan proizvođač nije uključivao trudne žene u testiranje vakcina protiv korone, pa otuda i nema neophodnih podataka. Svetska zdravstvena organizacija je u januaru ove godine navela da RNA vakcine Moderna i Fajzer treba ponuditi samo trudnicama koje su u najvećem riziku od zaraze, na primer, onima koje rade u zdravstvu, i to samo uz konsultaciju s njihovim lekarom. Kasnije su zvaničnici dodali da nema podataka o tome da je vakcina rizik za trudnice, ali da jednostavno ne mogu da daju generalnu preporuku za vakcinaciju trudnica zbog manjka podataka.
Pročitajte još:
Na kraju, većina lekara se slaže da bi ponudili vakcinu trudnicama posebno ako se zna da su u većem riziku od hospitalizacije, smrti i prevremenog porođaja.
Mogući rizici
Nije tajna da su respiratorni virusi sami po sebi rizik za trudnice jer su im pluća već preopterećena. Kako stomak raste, gura dijafragmu nagore i smanjuje kapacitet pluća, što se odražava na prenos kiseonika s majke na fetus. Na sve to, žene su u trudnoći podložnije komplikacijama kod infekcija, što je, recimo, slučaj sa gripom. Što se tiče koronavirusa, rani podaci iz Kine su pokazali da trudnice nisu prolazile ništa gore nego druge žene. Ipak, lekari su bili skeptični jer su trudnice sve više imale teže oblike kovida, što je na jesen postalo sasvim jasno posle brojnih studija. Tako se pokazalo da trudnice s kovidom jesu pod većim rizikom od prevremenog porođaja. Na sve to, klinička slika kod zaraženih trudnica se pogoršava ako su one gojazne, imaju visok pritisak i dijabetes.
Prenos s mame na bebu
Velika nedoumica na početku pandemije bila je da li koronavirus može da se prenese sa zaražene mame na bebu. Ispostavilo se da je ovaj vertikalni prenos redak – studije kažu da su gotovo sve bebe zaraženih majki bile zdrave i po rođenju i šest do osam sedmica kasnije.
Otvoreno ostaje pitanje da li se majčin imunitet prenosi na bebu jer se i dalje ne zna koliko je fetus zaražene majke zaštićen, tj. da li mu ona prenosi antitela.
Nedovoljno podataka o vakcini i trudnicama
Svi ovi podaci ukazuju lekarima da su trudnice ugrožena grupa i da treba da budu prioritetna grupa u vakcinaciji protiv kovida. Ali pošto rane faze ispitivanja vakcina nisu obuhvatale trudnice, i dalje nema preciznog odgovora na pitanje da li su vakcine bezbedne za trudnice. Danas mnogi lekari tvrde da je bila greška to što trudnice nisu bile deo studija. Sada je sve na njima – da same donesu odluku da li će se vakcinisati. Svetski zdravstveni centri preporučuju da se trudnice pod većim rizikom od zaraze kao i one sa hroničnim oboljenjima konsultuju o vakcinaciji sa svojim lekarom pošto se veruje da je rizik od bolesti daleko veći od bilo kog eventualnog rizika od vakcine.
Danas, skoro godinu dana od prve faze testiranja Fajzer je počeo ispitivanje vakcine na trudnicama, a vodeći američki epidemiolog Entoni Fauči je u februaru izjavio da među trudnicama, dojiljama i ženama koje planiraju trudnoću nije bilo upozoravajućih slučajeva posle vakcine.
Naučnici se sada trude da na primeru kovida promene standarde za buduća ispitivanja u koje bi trudnice trebalo uključiti od početka.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
