Zemlja koja se brine o svojim đacima.
Pristup vaspitanju i obrazovanju dece u Švedskoj možda najbolje govori o tome zašto su ljudi u toj severnoj zemlji smireni i srećni.
A poslednja vest je da se ova skandinavska zemlja vraća se tradicionalnim obrazovnim metodama – s naglaskom na štampane knjige, čitanje i vežbanje pisanja i smanjuje upotrebu tableta i digitalnih alata, piše AP (Assosiated Press), prenosi Telegram.hr.
Ovaj korak dolazi nakon što su političari i stručnjaci izrazili zabrinutost da je prekomerna digitalizacija, uključujući uvođenje tableta u predškolske ustanove, dovela do opadanja osnovnih veština učenika.
Švedska ministarka prosvete Lota Edholm, koja je u vladi desnog centra preuzela dužnost pre 11 meseci, izjavila je da učenicima treba više udžbenika i da su štampane knjige važne za njihovu edukaciju.
Ministarka je prošlog meseca objavila da vlast želi da poništi odluku Nacionalne agencije za obrazovanje da digitalni uređaji postanu obavezni u predškolskim ustanovama. Planiraju da odu i korak dalje i potpuno prekinu digitalno učenje za decu mlađu od šest godina, saopštilo je švedsko ministarstvo.
Pad čitalačkih sposobnosti
Iako švedski učenici postižu natprosečne rezultate u čitanju, ocena međunarodnog istraživanja čitalačkih sposobnosti PIRLS (Progress in International Reading Aiteracy Study) kod švedskih četvrtaka pokazala je pad između 2016. i 2021. godine.
Oni su u 2021. godini postizali prosečno 544 boda, što je pad u odnosu na prosek od 555 bodova iz 2016. godine. Međutim, Švedska je svejedno zauzela sedmo mesto na svetu, deleći ga s Tajvanom, po ukupnom rezultatu testa.
UNESKO uputio hitan poziv
Stručnjaci za obrazovanje ističu da su neki problemi s učenjem mogli nastati zbog mera uvedenih tokom pandemije koronavirusa kao i zbog povećanja broja učenika imigranata kojima švedski nije maternji jezik, ali ističu i da prekomerno korišćenje uređaja s ekranima tekom školskih sati može prouzrokovati zaostajanje mladih u osnovnim predmetima.
“Postoje jasni naučni dokazi da digitalni alati ometaju, a ne poboljšavaju učenje”, saopštio je Karolinska institut prošlog meseca, komentarišući dotadašnju nacionalnu obrazovnu strategiju koja je naglasak stavljala na digitalizaciju nastave.
“Institut veruje da se fokus treba vratiti na sticanje znanja putem štampanih udžbenika i stručnosti nastavnika, umesto iz uglavnom besplatnih digitalnih izvora koji nisu provereni”, rekli su iz Instituta.
UNESKO je takođe uputio “hitan poziv za prikladnu upotrebu tehnologije u obrazovanju”. U izveštaju podstiču zemlje da ubrzaju internet veze u školama, ali istovremeno upozoravaju da se tehnologija u obrazovanju treba implementirati tako da nikada ne zameni nastavu uživo pod vođstvom nastavnika.
Investicija više od 100 miliona evra
Kako bi izašli na kraj s padom u čitalačkim sposobnostima, švedske vlasti najavljuju da će ove godine investirati oko 60 miliona evra za kupovinu knjiga koje će raspodeliti po školskim knjižarama, kao i još 42 miliona evra u sledeće dve godine za brži povratak klasičnih udžbenika u škole.
Nisu, doduše, svi tamošnji stručnjaci uvereni da je švedski povratak tradicionalnom pristupu isključivo u najboljem interesu učenika. Kritikovanje učinaka tehnologije “popularan je potez kod konzervativnih političara”, rekao je Neil Selwyn, profesor pedagogije na Univerzitetu Monash u Melburnu, Australija.
“To je lukav način signaliziranja predanosti tradicionalnim vrednostima”, dodao je.
“Švedska vlada ima valjani argument kad kaže da nema dokaza da tehnologija poboljšava učenje, ali mislim da je to zato što nema dokaza o tome što tehnologija uopšte može učiniti. Tehnologija je samo jedan deo zaista složene mreže faktora u procesu obrazovanja”, dodao je Selvin.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
