Dijeta za decu ima jednu ključnu razliku u odnosu na zdravu ishranu dece koja ne moraju da mršave, a koja je to razlika otkrila nam je nutricionistkinja Teodora Marinković.
Sve više dece se suočava s problemom gojaznosti, a pravilna ishrana igra ključnu ulogu u rešavanju ovog izazova. Nutricionistkinja Teodora Marinković je za naš portal ispričala kako bismo mogli podržati svoju decu u usvajanju zdravijih navika, ali i kako bi trebalo da izgleda ishrana kod mališana koji se bore sa gojaznošću.
Ona je dala praktične savete o tome kako prilagoditi ishranu, koje namirnice treba uključiti, ali i na šta roditelji treba da obrate pažnju kako bi izbegli najčešće greške.
Teodora se prvo osvrnula na to koliko je pravilna ishrana u najranijem periodu života bitna.
„Pravilna ishrana u najranijem detinjstvu jeste jako bitna, jer na taj način postavljamo kvalitetan temelj našeg zdravlja za neko kasnije doba. Ključnu ulogu u tome igraju roditelji, jer su oni ti koji nam ukorenjuju zdrave navike u ishrani od malena. Ukoliko to nije slučaj u odrastanju nekog deteta, posledice nepravilne ishrane mogu biti vidljive kako u prvim godinama života, tako i u kasnijem periodu odrastanja“, ističe ona.
S obzirom da „zdravlje na usta ulazi“, zanimalo nas je i koje su to najčešće posledice i bolesti koje se mogu javiti kod dece usled nepravilne ishrane.
„U ranijem detinjstvu, usled nepravilne ishrane prvenstveno može doći do sporijeg rasta i razvoja, jer dete ne unosi adekvatne nutrijente koji su mu neophodni u tom periodu već pogrešne. Mogu se javiti razna oboljenja poput dečijeg dijabetesa, gojaznosti, anemije, oslabljenog imuniteta koji povlači niz drugih posledica (virusa, gripova…), može doći i do bržeg kvarenja zuba i pojave karijesa, pojačane maljavosti, pojave akni u adolescentnom dobu, kao i još do niza drugih komplikacija“, navodi nutricionistkinja.
A koje su to najčešće greške koje roditelji prave u ishrani dece?
„Svako dete treba da ima svakodnevno 3 puna obroka (doručak, ručak, večeru) i 1-2 užine između obroka. Pored pravilne ishrane, jako je bitna i svakodnevna hidratacija – obavezna voda, više čajeva u zimskom periodu, dok leti više konzumiranja sveže ceđenih sokova od povrća i voća. Najveća greška roditelja je ta što deci tokom dana dozvoljavaju „konzumiranje nezdravih namirnica“ poput slanih grickalica, slatkiša koji su prepuni zasićenih masti i prostih šećera, sa kojima se deca brzo zasite i onda ne mogu pojesti ceo redovni obrok i tu nastaje problem koji se ogleda kako u poremećaju rasporeda i ritma obroka, tako i u postepenom dodavanju kilograma, a kasnije i gojaznosti“, podvlači Teodora.
Za sve roditelje koji ne mogu uvek da kažu „ne“, nutricionistkinja ima i reči utehe.
„Naravno, može se pojesti ponekad i nešto „nezdravo“, ali se se mora znati vreme (kada u toku dana, nikako ujutru na prazan stomak niti pred redovan obrok), mora se odrediti mera (da ne preterujemo sa količinom) i mora se znati učestalost (da to ne bude svaki dan ili više puta u toku dana, već na 4-5 dana)“, akcentuje ona.
A kada pričamo o ishrani dece, nemoguće ne osvrnuti se na to šta klinci jedu kad odu u školu. Pitali smo Teodoru koliko ishrana u školi utiče na gojaznost.
„Hrana koju jedu van kuće jako je bitna, pogotovo tokom školske godine, jer deca više vremena provode van kuće zbog svih obaveza i aktivnosti na koje idu. Svako dete koje ne uzima školsku užinu, savetujem roditeljima da je spakuju deci, neka je ponesu od kuće. Ovo je zdravija opcija, od one da kupuju po fast fudovima, pekarama, prodavnicama. Na taj način čuvamo zdravlje naše dece, stvaramo im zdrave navike u ishrani, održavamo im bolju koncentraciju koja je neophodna za vreme nastave, a i štedimo novac jer je kupovna hrana danas postala jako skupa“, preporučuje Teodora.
Kako treba da izgleda ishrana dece na dijeti
„Što se tiče dece koja su na dijeti i one koja nisu glavna razlika je u užinama. Deca koja prate režim imaju jednu užinu, dok su ostalime preporučene dve.
Primer plana ishrane za decu na režimu:
Doručak: pita sa mesom ili sirom, proja, palenta sa mlečnim prizvododom, omlet sa spanaćem.
Užina: sezonsko voće, smoothie, puding od čokolade ili vanile.
Ručak: piletina sa povrćem, musaka sa krompirom, punjene paprike uz obaveznu sezonsku svežu salatu
Večera: laganija cezar salata, pileća salata, tuna salata.
Napomena je da sve bude spremljeno na zdraviji način (maslinovo ulje, integralno brašno, bez veštačkih začina…) Zajedno sa tim, potrebna je dobra hidratacija uz čajeve, sokove i vodu.
„Kada su gramaže obroka u pitanju, individualne su, zavise od pola deteta, uzrasta, telesne težine, telesne visine, energetskih potreba deteta kao i fizičke aktivnosti tokom dana, što najbolje ocenjuju dečiji nutricionisti“, navodi Teodora.
Ona je istakla i važnost razgovora sa decom i osvešćivanja zdravih navika.
„Sa decom koja su gojazna treba najpre popričati, predočiti im problem, ukazati im prvenstveno na zdravstvene posledice koje nose nezdrave navike i gojaznost, a koje su mnogo bitnije. Tek onda im ukazati na fizičke, koje naravno nisu zanemarljive u današnje vreme“, navela je ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
