Šta bi roditelji voleli da su znali unapred
Tokom protekle decenije Teo Volf, ekspert za razvoj mladih, radio je sa stotinama izuzetno uspešnih srednjoškolaca na njihovom putu ka prestižnim institucijama poput Harvarda, Prinstona i Stanforda.
“Video sam šta su roditelji mojih učenika radili da bi ih pripremili za uspeh, poput toga da su im rano podsticali samostalnost i poštovali njihove interese. Ali takođe sam mnogo naučio i iz onoga zbog čega se najviše kaju”, kaže Volf i za portal CNBC izdvaja tri stvari za koje bi ti roditelji voleli da su ih uradili drugačije.
Previše obaveza
Učenici svakako treba da imaju izazove pred sobom. Ali u konkurentskom okruženju lako je preterati.
„Svake godine me roditelji zovu da pitaju da li njihov đak treće godine srednje škole treba da odustane od nekog od brojnih naprednih kurseva. Ti kursevi mogu značiti stotine sati dodatnog rada tokom školske godine. Nakon mature mnogi učenici su mi priznali da su preuzeli toliko toga iz straha da neće biti primljeni na svoje željene fakultete — a ne zato što ih je to gradivo zaista zanimalo. Hroničan stres ima ozbiljne dugoročne posledice po mozak u razvoju, a manjak sna povezan je sa mentalnim problemima poput anksioznosti, depresije i poremećaja raspoloženja.“
Na kraju, ta deca uspevaju gde god da završe. A Volfov najbolji savet je da, ako birate između još nekoliko kurseva i još nekoliko sati sna, izaberite san.
Domaći zadaci
„Do trenutka kada vaše dete napuni 18 godina, provešćete sa njim 95% ukupnog vremena koje ćete ikada imati zajedno. Život je prekratak da biste ga proveli u svađi zbog domaćih zadataka“, kaže Volf.
A ako vi stalno pazite da oni obave svoje obaveze, ko će to raditi za njih kada maturiraju?
„Ne dopuštajući učenicima da preuzmu tu odgovornost, zapravo im uskraćujete razvoj ključnih sposobnosti upravljanja obavezama i samostalnosti. Takva dinamika može da naruši i odnose u porodici. Do kraja srednje škole odnosi roditelja i dece često budu zategnuti zbog spoljnih faktora kao što su domaći zadaci, testovi i proces prijava na fakultete.“
Dom treba da bude oaza u kojoj učenici mogu da se opuste, odmore i osete sigurnost i pripadnost. Kao roditelj vi treba da budete oslonac kome će se vaša deca uvek vraćati — i posle mature.
Fokus na samo jedan fakultet
Preterano fokusiranje na upis na samo jedan fakultet je recept za razočaranje. Ulaganje previše nade u rezultat koji je samo delimično pod vašom kontrolom vodi ka stresu i slomljenim očekivanjima.
„Na kraju, mnogi moji učenici i njihovi roditelji se često zapitaju zašto su uopšte bili toliko opsednuti tim jednim fakultetom, bez obzira na to da li su primljeni ili ne. Ako budu odbijeni, raduju se jednom od onih fakulteta na koje jesu primljeni. (Otac jedne moje bivše učenice mi je rekao da, gledajući unazad, taj ‚najpoželjniji‘ izbor zapravo nikako ne bi bio pravi.) Ako budu primljeni, shvate da taj fakultet nije bio vredan tolikog truda i porodične opsesije.“
Jedna učenica, koja je upisala svoj fakultet iz snova kasnije je rekla da je zapravo trebalo da ode na poslovnu školu državnog univerziteta – svi njeni prijatelji tamo su učili iste stvari, dok su njihovi roditelji plaćali desetine hiljada dolara manje za školarinu.
Pitanje koje treba sebi da postavite na vreme
„Treba da izbegnete stvaranje dodatnog pritiska tokom već dovoljno teškog perioda u životu vašeg deteta. Škola je i sama po sebi dovoljno zahtevna. Dodatni teret može izazvati dugotrajne psihološke posledice, kao i narušiti vaš odnos sa detetom. Toliko često čujem roditelje kako se pitaju – zašto mi je to tada bilo toliko važno. Počnite da sebi postavljate to pitanje što ranije, pre nego što bude kasno. Ulog je prevelik da biste to zanemarili.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
