Kada ste roditelj tvrdoglavog deteta, vaša svakodnevica sigurno može biti iscrpljujuća. Međutim, dr Ross W. Greene, američki dečji psiholog i profesor psihijatrije sa Harvarda, naglašava da tvrdoglava deca ne odbijaju saradnju zato što žele da budu teška, već zato što im nedostaju veštine da drugačije reaguju.
Glavni moto dr Rossa W. Greenea glasi: „Deca dobro funkcionišu kada to mogu.“
Tvrdoglavo ponašanje je, po njemu, poziv u pomoć, a ne izazov za autoritet. Evo konkretnih strategija koje dr Greene preporučuje roditeljima.
Zamenite kaznu zajedničkim rešavanjem problema
„Ako dete ne sarađuje, pitanje nije kako ga naterati – već šta ga sprečava.“
Umesto da reagujete kaznom kada dete odbije da uradi nešto, pokušajte sledeće: „Primetio sam da je teško da ugasiš tablet kad ti kažem. Hajde da razgovaramo o tome i smislimo rešenje zajedno.“
Ova tehnika se zove Plan B – zajednički rad na rešavanju problema kroz razumevanje i dogovor, a ne kroz prisilu.
Prepoznajte koje veštine detetu nedostaju
Dr Greene naglašava da je tvrdoglavost često znak da dete još uvek razvija:
Samokontrolu
Fleksibilnost
Toleranciju na frustraciju
Zato postavite sebi pitanje: „Šta moje dete još nije naučilo, a ne – šta s njim nije u redu?“
Izbegavajte rečenice koje izazivaju otpor
„Zato što sam ja tako rekao“ je poziv na borbu moći. Koristite jezik koji uključuje dete i poziva na saradnju, npr.: „Šta misliš, kako možemo ovo da rešimo?“
„Da li imaš ideju kako da završimo igru i odemo na spavanje?“
Budite detetu saveznik, ne komandant
Umesto da budete autoritet nad detetom, budite autoritet uz dete. Tvrdoglava deca burnije reaguju na prisilu, ali bolje odgovaraju na zajedništvo.
„Saradnja nije slabost – to je osnova dobrog odnosa sa detetom“, kaže dr Greene.
Ne gledajte isključivo ponašanje – potražite uzrok
Ako dete kaže „Neću!“, to je samo površina. Zapitajte se: da li je umorno, da li oseća da ga ne slušaju, da li ga zadatak frustrira?
Deca retko imaju sposobnost da artikulišu unutrašnje teškoće – ponašanje to čini umesto njih.
Postavljajte pitanja koja otkrivaju, a ne optužuju
Umesto: „Zašto si to opet uradio?“
Probajte: „Pomozi mi da razumem šta se tada desilo.“
Ovo dete ne stavlja u defanzivu, već mu pruža prostor za izražavanje.
Ne merite uspeh poslušnošću, već kvalitetom odnosa
Cilj nije da dete postane poslušno, već da razvije unutrašnju motivaciju i osećaj povezanosti.
Kada dete vidi da ga slušate, poštujete i uključujete, prirodnije će želeti da sarađuje – ne iz straha, već iz osećaja zajedništva.
Ovaj tekst je delimično napisan uz pomoć ChatGPT.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
