Lav Vigotski je poznati ruski psiholog koji je živeo u prvoj polovini 20. veka i koji će ostati upamćen po svojoj teoriji narednog razvoja (ZPD) koja je zauzela važno mesto u razvojnoj psihologiji.
Teorija zone narednog razvoja (ZPD) predstavlja ključni deo učenja Lava Vigotskog o dečijem razvoju i obrazovanju. Ova teorija naglašava da postoji razdaljina između onoga što dete može da uradi samostalno i onoga što može da postigne uz pomoć drugih. Ova „zona“ označava prostor u kojem dete može da se razvija uz odgovarajuću podršku i vođenje, a da ne bi moglo samo.
Prema Vigotskom, ZPD je centralno mesto za učenje i razvoj. Kada se dete suoči sa zadacima koji su izvan njegovih trenutnih sposobnosti, ali su dostižni uz nečiju pomoć, ono se nalazi u ZPD-u. U ovom prostoru, detetove sposobnosti i veštine mogu da se razviju kroz interakciju sa iskusnijim osobama, kao što su roditelji, učitelji ili vršnjaci. Ova pomoć ne dolazi samo u formi direktnih instrukcija, već i kroz vođenje, objašnjavanje, pružanje primera i omogućavanje prilike za samostalno rešavanje problema uz nadzor.
Teorija Vigotskog ističe da je društvena interakcija ključna za kognitivni razvoj. Učenje se prvo odvija na društvenom nivou, kroz odnos sa drugima, pre nego što postane deo unutrašnjeg mentalnog procesa. Ovo znači da su roditelji i drugi odrasli važni kao vodiči koji pomažu detetu da postigne viši nivo razvoja nego što bi moglo samo. Pružanjem odgovarajuće podrške i izazova, oni omogućavaju detetu da razvije veštine koje će kasnije moći da koristi samostalno.
Kako podići uspešno dete
- Roditelji treba da prepoznaju šta je detetova trenutna sposobnost i šta mu je potrebno da bi napredovalo. Oni bi trebali pružati podršku i pomoć koja je u skladu sa tim nivoom, omogućavajući detetu da se suoči sa zadacima koji su malo iznad njegovih trenutnih sposobnosti, ali su još uvek dostižni uz pomoć.
- Skafolding: Ovaj pristup podrazumeva pružanje strukture i podrške tokom procesa učenja. Roditelji mogu koristiti razne strategije kao što su objašnjavanje, postavljanje pitanja, davanje povratnih informacija i pružanje primjera kako bi detetu pomogli da razume i savlada nove veštine.
- Iako je podrška važna, roditelji treba da omoguće detetu da preuzme inicijativu i samostalno rešava probleme kad god je to moguće. Ovo pomaže detetu da razvije samopouzdanje i veštine koje su mu potrebne za nezavisno razmišljanje i rešavanje problema.
- Roditelji treba da budu u stalnoj komunikaciji sa detetom, slušajući njegove misli i osećanja, i obezbeđujući povratne informacije. Dijalog i saradnja pomažu u razumevanju detetovih potreba i omogućavaju prilagođavanje pristupa kako bi se odgovaralo njegovim razvojnim potrebama.
- Roditelji treba da budu fleksibilni i spremni da prilagode svoje metode učenja i podrške u zavisnosti od detetovog napretka i promena u njegovim sposobnostima. Ovo omogućava detetu da se suoči sa novim izazovima u tempu koji je za njega odgovarajući.
- Ukratko, roditelji koji primenjuju teoriju Lava Vigotskog u svojoj praksi podržavaju razvoj svoje dece tako što im pružaju odgovarajuću pomoć u Zoni narednog razvoja, podstiču njihovu samostalnost i angažovanje, i komuniciraju sa njima kako bi se prilagodili njihovim potrebama. Ovaj pristup može značajno doprineti uspehu deteta u različitim aspektima njegovog razvoja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
