Roditelji obično misle da je ono što rade za svoje dete najbolje, s tim što se pojedine navike mama i tata širom sveta prilično razlikuju od ostalih, pa mogu da deluju čudno.
Vijetnam
U ovoj azijskoj zemlji roditelji uče svoje bebe da piške i kake u nošu na zvuk pištaljke. I Kinezi rade slično, i to tako što roditelji gledaju kad beba počne da piški i tada tiho počnu da zvižde u pištaljku. Ubrzo beba počinje da povezuje taj zvuk sa piškenjem i eto rešenja za roditeljske muke. Ako vam to zvuči čudno, znajte da bebe u Vijetnamu već sa devet meseci ne nose pelene.
Norveška
U Norveškoj se dosta ulaže u decu, koja kad napune jednu godinu, kreću u obdanište. Tamo ona najveći deo dana provode napolju, kakvo god da je vreme. Nije neobično videti decu umotanu u toplu odeću tokom skandinavske hladne zime kako dremaju u kolicima. Zanimljivo je i da se uprkos velikim sredstvima koja se ulažu u decu neki roditelji žale na manjak kreativnosti u obrazovnim i vaspitnim ustanovama.
Danska
U Danskoj postoji prilično neobičan običaj da roditelji dok šopinguju ili sede na kafi, bebu jednostavno ostave napolju u kolicima, na svežem vazduhu. Roditelji tamo veruju da je to jako bitno za zdravlje, dok se isto to čini nezamislivim u većem delu sveta. Jednom prilikom je par iz Danske, naime, uhapšen u Njujorku jer je dete ostavio ispred restorana dok su ušli da jedu.
Japan
Roditelji u Japanu deci dozvoljavaju da budu vrlo nezavisna, posebno od sedme godine. Nije neobično da čak i četvorogodišnjaci idu sami metroom.
Tamo lako možete da vidite decu kao sama idu po gradu, recimo, do vrtića i škole prevozom.
Španija
Špancima je druženje jako bitno, još od malih nogu. i njima je tamo jako neobično da deca, recimo, već oko 19 h idu u krevet. Stavljaju ih u krevet obično tek oko 22h da bi se pre toga družila sa ostalim ukućanima. Slično rade roditelji i u Argentini, pišu na sajtu npr.org.
Francuska
Odredite vreme obroka; nema grickanja bilo čega; hrana će vam se na kraju dopasti ako je probate više puta – to su nepisana pravila ishrane u Francuskoj. Rezultat je da francuska deca jedu sve ono što i odrasli, pa makar to bio i buđav sir.
Kenija
Roditelji u ovoj afričkoj zemlji, posebno mame, svoje bebe nose svuda sa sobom, ali kada beba počne da guguče, mama je ne pogleda u oči. To u našem svetu može da deluje bezosećajno, ali u narodu Kisi to ima smisla. Naime, kontakt očima je tamo moćan čin koji govori – ti si glavni, što nije poruka koju roditelji žele da pošalju svojoj deci. Istraživači kažu da Kisi deca zbog toga manje traže pažnju.
Polinezija
Roditelji u Polineziji brinu o bebama, ali čim one počnu da hodaju, druga deca počinju da brinu o njima. I nisu samo u pitanju starija braća i sestre, već je to organizovan sistem.
Predškolci se uče da da umiruju bebe, koje potom postaju samostalnija i polako uče da mogu da provode vreme i druže se sa starijiom decom, što im je privlačno. A jedini put do toga je da ih stariji mališani primire, na šta se malci na kraju prilagode.
Mnogi pak smatraju da takav sistem, koji se praktikuje i na Novom Zelandu, ne bi zaživeo na Zapadu, već bi verovatno bio dočekan sa mnogo kritika.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI
