Istraživači već više od pet decenija traže od dece različitog uzrasta da nacrtaju osobu koja se bavi naukom, ali ovaj eksperiment možete isprobati i vi kod kuće.
Vanessa LoBue je doktorka nauka, profesorka psihologije na Univerzitetu Rutgers-Newark i specijalizovana je za razvoj beba i dece. U tekstu koji je napisala za Psychology today objašnjava eksperiment „nacrtaj naučnika“. S obzirom na to da se na engleskom jeziku to kaže „draw a scientist“, mi smo na srpski preveli kao „nacrtaj osobu koja se bavi naukom“. U samom tekstu, koji prenosimo, ćete videti zašto.
„Prošla nedelja je bila praznična, sa manje školskih dana za moju decu, pa sam odlučila da sa njima i drugom decom iz naše ulice koja su želela da učestvuju uradim mali eksperiment. Ono što sam od njih tražila bilo je jednostavno: rekla sam im ‘nacrtaj osobu koja se bavi naukom’. Nisam dala nikakva dodatna uputstva.
Kako je nastao eksperiment
Ovaj eksperiment nisam ja izmislila – istraživači već više od pet decenija traže od dece različitog uzrasta da nacrtaju osobu koja se bavi naukom. Ne rade to zato što ih zanima dečja umetnost, već zato što ih zanima kako deca razmišljaju o naučnicima i, preciznije, da li ih doživljavaju kao muškarce ili žene.
jose-aljovin
Prva studija koja je koristila zadatak ‘nacrtaj osobu koja se bavi naukom’ obuhvatila je crteže dece iz perioda između 1966. i 1977. godine. Ne iznenađuje da je gotovo svaki prikupljeni crtež prikazivao naučnika kao muškarca. Zapravo, manje od 1 odsto dece nacrtalo je ženu. Važno je naglasiti da su u studiji učestvovali i dečaci i devojčice, pa su devojčice jednako često kao i dečaci zamišljale naučnike isključivo kao muškarce (Chambers, 1983). A to nije zato što deca uopšte češće crtaju muškarce u svim zanimanjima: kada je druga grupa istraživača tražila od dece da nacrtaju naučnike i učitelje, dok je većina dece crtala naučnike kao muškarce, mnogo češće su crtala učitelje kao žene nego kao muškarce (Losh, Wilke i Pop, 2008).
Otkako su ove danas već klasične studije objavljene, zadatak ‘nacrtaj osobu koja se bavi naukom’ postao je svojevrsni lakmus-test za to koliko su žene zastupljene u naukama, uključujući oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike. A prema ovom testu, na vidiku su poboljšanja.
U novije vreme, istraživači su pregledali 78 studija koje su koristile zadatak ‘nacrtaj osobu koja se bavi naukom’, uključujući crteže više od 20.000 dece tokom pet decenija, kako bi sagledali promene kroz vreme. Utvrdili su da, ukupno gledano, 73 odsto crteža prikazuje naučnike kao muškarce.
sean-nufer
Međutim, važno je da su deca u kasnijim decenijama ređe crtala naučnike kao muškarce u poređenju sa ranijim periodima, što ukazuje na određeno poboljšanje u percepciji naučnica tokom godina. Čini se da se ovo poboljšanje posebno odnosi na način na koji devojčice doživljavaju ljude koji se bave naukom: 1983. godine 99 odsto devojčica crtalo je naučnike kao muškarce, dok je u novije vreme samo 55 odsto devojčica crtalo muške naučnike. To je ogromno poboljšanje!
Ali vesti nisu u potpunosti pozitivne. Dok su mlađa deca češće crtala naučnice, taj trend je opadao kako su deca postajala starija. Starija deca su, u poređenju sa mlađima, češće crtala naučnike kao muškarce.
Pre sedme ili osme godine, većina dece je crtala pripadnike sopstvenog pola: dečaci su češće crtali muškarce, a devojčice žene. Ali do uzrasta od 14 ili 15 godina, sva deca su crtala više muškaraca nego žena, u odnosu 4 prema 1. Crteži su takođe postajali stereotipniji kako su deca rasla, pri čemu su ljudi koji se bave naukom najčešće prikazivani u belim mantilima i sa naočarima.
Zašto deca ovako vide ljude koji se bave naukom
Zašto se ovo dešava? Razloga je mnogo, počev od načina na koji su naučnici prikazani na televiziji, u knjigama i drugim medijima. Nije iznenađujuće što su tokom 1960-ih i 1970-ih gotovo sva deca mislila da su naučnici muškarci, jer je većina naučnika tada i bila mu[kog pola, a tako su bili i prikazivani u medijima.
Međutim, poslednjih godina žene se češće prikazuju kao naučnice na televiziji i u filmovima, i ne nose uvek bele mantile i naočare. Ipak, još uvek ima mnogo posla. Žene su i dalje znatno nedovoljno zastupljene u STEM karijerama. Prema podacima Instituta za statistiku UNESCO-a, žene su 2024. godine činile svega oko 28 odsto STEM radne snage širom sveta, u poređenju sa 47 odsto žena u ne-STEM oblastima.
To je i dalje ogroman jaz. I to je jaz koji starija deca primećuju, što verovatno objašnjava zašto su starija deca sve manje sklona da crtaju naučnice. Pa šta možemo da uradimo povodom toga? Sa šireg aspekta, ženama i dalje nedostaje podrška u STEM pozicijama, naročito onima koje odluče da u nekom trenutku svoje karijere imaju decu. Zbog toga je i dalje potrebno mnogo rada na nivou politika kako bi se izjednačili uslovi.
Ali postoje i stvari koje možemo da radimo kod kuće, tako što ćemo se postarati da naša deca – naročito devojčice – budu izložena primerima žena naučnica u svom okruženju, u filmovima i televizijskim emisijama koje gledaju i u knjigama koje čitaju. Devojčice ne crtaju naučnice zato što naučnici koje na kraju upoznaju – bilo stvarni ili izmišljeni – često nisu žene. To je nešto na čemu svaki roditelj može da radi.
U mom malom kućnom eksperimentu videla sam obrasce veoma slične onima koje pokazuju najnoviji podaci. Dobila sam 12 crteža: četiri su prikazivala naučnice, a osam naučnike. Sedmoro mlađe dece crtalo je sopstveni pol: dečaci su crtali muškarce, a devojčice žene.
Ali od petoro starije dece, samo je jedno nacrtalo ženu – moj sin. Mogla bih da se hvalim koliko je progresivan, ali u stvarnosti to i nije iznenađujuće, jer je jedini naučnik kojem je bio izložen njegova mama (ja!). To znači da kod kuće možemo mnogo toga da uradimo kako bismo promenili ovaj trend, tako što ćemo deci, naročito devojčicama, što češće pokazivati primere naučnica, kako bi odrastale učeći da svako može da se bavi naukom – čak i devojčica.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
