Kao roditelji, svakodnevno se nalazimo u raznim ulogama - kuvarica, zabavljača, čistačica, učitelja, medicinskih sestara, pa čak i psihologa. Nažalost, ne postoji univerzalni priručnik koji nudi rešenja za sve probleme s klincima. Svako dete je posebno, ali obrnuta psihologija je do sada dala odlične rezultate u praksi.
Obrnuta psihologija može biti pravi put da deca urade ono što često odbijaju, ili da se spreči njihovo neprimereno ponašanje.
Kako funkcioniše obrnuta psihologija
Obrnuta psihologija se zasniva na tome da detetu predložite da uradi suprotno od onoga što želite. Zašto? Deca – kao i odrasli – ponekad nisu poslušna jer ne žele da slušaju roditeljske naredbe.
Praktične primene obrnute psihologije
Evo nekoliko primera kako možete primeniti obrnutu psihologiju u svakodnevnim situacijama:
Ako želite da dete jede povrće, a ono odbija, možete se praviti da vas to zapravo i ne zanima. Možda želi da stavi majonez na brokoli. Tada možete reći: „Nikada ne bih stavila majonez na brokoli, to je baš grozna kombinacija!“ Time podstičete dete da proba i čak zavoli povrće samo za sebe.
Ako dete ne voli da pere zube pre spavanja, možete reći: „Nemoj da pereš zube večeras.“ Ponekad će im ova sloboda u odlučivanju zapravo pomoći da ipak sami odluče da operu zube.
Ako dete sporo jede, sedite sa njim za sto i izazovite ga: „Sigurno ne možeš da završiš obrok za 10 minuta!“ Deca često prihvataju ovakve izazove ozbiljno i trude se da dokažu suprotno.
Ako želite da dete prvo uradi domaći zadatak, a tek onda da se igra, možete reći: „Baš je dosadno kad moraš da radiš domaći posle igre, ne znam zašto bi to želeo.“
Kada koristiti obrnutu psihologiju
Obrnuta psihologija može biti korisna, ali važno je razlikovati je od manipulacije. Ukoliko ovu tehniku koristite prečesto, ona gubi svoju efikasnost jer deca brzo shvate vaše trikove. Osim toga, ako se detetove odluke i ritam života zasnijavju na malim trikovima, moglo bi da se oseća nesigurno.
Obrnuta psihologija ima ograničen rok trajanja. Kako deca rastu, njihova sposobnost razmišljanja postaje sve šira, pa će brzo prozreti vaše taktike. Zato je važno da obrnuta psihologija ostane zabavna i nenametljiva.
Naučni dokazi o obrnutoj psihologiji
Postoje eksperimenti koji pokazuju uspešnost ove tehnike. U jednom eksperimentu deci je rečeno da se ne igraju sa određenom igračkom. Upravo ta igračka postala im je mnogo privlačnija. U drugom eksperimentu, starijoj deci ponuđeni su posteri, od kojih im je rečeno da jedan nije dostupan. Odjednom je upravo taj poster postao najpoželjniji, iako im prvobitno nije bio prioritet.
Alternative obrnutom pristupu u vaspitavanju
Ako obrnuta psihologija prestane da daje rezultate, možda je vreme za pristup temeljen na otvorenosti i iskrenosti.
Razgovarajte sa detetom o važnosti izvršavanja određenih obaveza. Objasnite im da i vi sami imate zadatke koje ne volite, ali ih ipak ih radite jer su važni.
Umesto komandi poput „pospremi sobu“, koristite ljubazniji ton i blagu sugestiju.
Ponudite detetu izbor između dve ili tri opcije. Ovako će se osećati nezavisno i sigurnije u donošenju odluka.
Nekada deca odbijaju da nas poslušaju zbog čiste želje za dramom, tada pokušajte sa humorom umesto vikanja.
Kako deca rastu, možete sa njima razgovarati o posledicama odluka koje donose. Na primer, ako žele da igraju igrice umesto da rade domaći, objasnite im kako to može uticati na njihove ciljeve.
Važnost komunikacije i razumevanja
Pozitivno roditeljstvo se temelji na otvorenoj komunikaciji i pružanju ljubavi i podrške detetu. Ono podrazumeva podučavanje dece i podsticanje ih da postupaju ispravno bez prevara.
Evo pet koraka koji će vam pomoći na putu ka pozitivnom roditeljstvu:
Pohvala: Podstiče dete i menja njegove navike.
Refleksija: Deca oponašaju vaše ponašanje prema drugima.
Imitacija: Kada se spustite na njihov nivo u igri, deca se osećaju ravnopravno.
Opisivanje: Pratite njihovo ponašanje i pokažite im da obraćate pažnju.
Uživanje: Proslavljajte njihove uspehe i pozitivno ih nagradite.
Primeri obrnute psihologije na delu
Na sajtu Bright Side podeljeni su i komentari ljudi koji su na mrežama ispričali svoja iskustva sa obrnutom psihologijom. Neki od ovih primera mogu da posluže kao inspiracija svakom roditelju.
„Kada sam bio mali teško sam se budio ujutru. Mama me je navela da se igramo i da navedemo tatu da misli da još spavam. Naterala me je da se obučem, a zatim da se sakrijem ispod pokrivača i pretvaram se da spavam. Onda bi tata ušao da me probudi i ja bih ga uplašio – a već sam bio spreman. Ovo je delovalo godinama i meni je bila mnogo zabavno.“
„Jednoj od mojih najboljih prijateljica su roditelji branili da jede salatu ako se loše ponašala. Samim tim salata joj je postala – i ostala jako bitna, čak i u školi se trudila da je uvek pojede što više ra ručak. Slučajno, ili ne, njenom sadašnjem mužu su roditelji branili knjige ako bi se loše ponašao i imalo je isti efekat.“
„Probao sam ovo sa desetinama dece. Svaki put kada se dete ‘povredi’ (padne na travu, blago ga udari lopta u lice, itd…) umesto da ga zaustavim i vidim da li je sve u redu, podstaknem ga da nastavi odmah igru, da trči ili šta god da radi. Ako primete da vi ne pravite paniku, a zabava se nastavlja, na sve zaboravljaju u roku od 10 sekundi.“
„Kada je trebalo nešto da se uradi po kući, na primer ako me zamole da pokosim travnjak, ja bih se žalio i odugovlačio. Ali kada me tata pita da li bih radije pokosio travnjak ili oprao prozore, izabrao bih jednu aktivnost i samo to uradio“
„Odveo sam trogodišnjeg sina kod doktora gde je trebalo da dobije injekciju. Već je bio uplašen kada mi je medicinska sestra dala do znanja da su mom sinu zakazali čak 5 injekcija u istoj poseti. Okrenuo sam se ka njemu, namestio širok osmeh i rekao: ‘Dobre vesti! Smislili su kako da veliku bocu zamene i razdele je na 5 malih.’ Prestao je da se migolji i opustio se. A posle prve je rekao: „Istina je! Ove male ne bole!“
„Bili smo u prodavnici. Moj trogodišnjak je doživljavao tantrum. Pogledala sam dole i rekla, glasnije nego normalno, ali ne vičući: „Gde ti je majka? Moramo da pronađemo tvoju mamu!“. Zapanjeno me je pogledao jer sam ja njegova mama. Napad besa se završio brzo, zagrljajem.“
„Prijateljca moje mame bi stavila povrće na svoj tanjir, ali ne i deci. Ako bi deca tražila, ona bi nerado podelila sa njima. Uvek je govorila: ‘To je hrana za odrasle. Ali pretpostavljam da mogu da ti dam malo.“ I tako su odmalena grabili i voleli i povrće i voće“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
