Na času ne moraju da sede za stolom, na jednom mestu.
„Pre četiri meseca smo se preselili za Norvešku. Naša ćerka napunila je šest godina malo pre Nove godine, pa smo bili u zakonskoj obavezi da je upišemo u prvi razred jer deca u Norveškoj kreću u prvi razred u onoj godini u kojoj pune šest, bilo da su rođeni u januaru ili u decembru.“
Ovako za Zelenu učionicu počinje svoju priču mama koja je odlučila da podeli svoje iskustvo života u Norveškoj, a pre svega onog dela koji se odnosi na vrtiće i rad s decom.
Kako kaže, odmah po dolasku u Norvešku otišli su na razgovor u školu kojoj teritorijalno pripadaju. Da je njena devojčica rođena samo nekoliko dana kasnije, ona bi krenula u predškolsko i oni su to i želeli. Međutim, kako je rođena 2016, polazak u školu je bio neminovan.
„Rekli su nam da će nas nazvati za nekoliko dana jer moraju da se pripreme za njen dolazak s obzirom na to da ne zna jezik. Nije bilo nikakvih pregleda, razgovora sa detetom niti uslova za njen upis. Nakon desetak dana su nas pozvali i rekli da od sutra može da krene. Tako smo i uradili. Prvog dana je ostala par sati i dopalo joj se. Sledećeg dana je ostala malo više od četiri sata, koliko i traje nastava. Kasnije je krenula i u produženi boravak.“
Kako ova mama objašnjava, prvaci u Norveškoj imaju tri časa od po sat vremena, dva kraća časa i jedan duži odmor.
„Od predmeta uče norveški, engleski, matematiku, fizičko i domaćinstvo (priroda i društvo). Kada pitam dete kako je bilo i šta su radili, skoro uvek odgovara – igrali smo se… I tako i uče. Kroz igru. Na času ne moraju da sede za stolom, na jednom mestu. Često sede i na podu, ali mogu da se kreću tokom nastave. Stalno nešto prave od papira, gline, perlica, žica. U toku dana budu napolju i do tri puta, što za odmore, što kroz predmet“, priča ova mama.
Kada je reč o užini, deca jedu ono što donesu od kuće u kutiji za hranu: parče hleba namazano džemom, sa salamom, parčetom sira, ostaci od večere, voće… Što jednostavnije i uglavnom je parče hleba i još nešto pride.
„Obavezna je zimska oprema: skafander, čizme, kapa, šal, rukavice… Ako roditelji nisu u mogućnosti da detetu priušte zimsku opremu, postoje udruženja u kojima možete gratis dobiti kompletnu zimsku garderobu za decu. Pod snegom smo više od tri meseca, stalno ih vode na klizanje i skijanje, sankanje. Sada je krenuo sneg da se topi, ali je opet pre par dana bilo obilnijih padavina, pa su ove nedelje u školi odlučili da ih vode u petak na brdo da se sankaju, pale vatru i roštiljaju, da iskoriste poslednji sneg“, kaže ova mama i dodaje da na časovima fizičkog deca kombinuju zadatke i aktivnost, pa tako, na primer, sabiraju ili oduzimaju kako bi prešli na sledeću prepreku.
„Imaju jedan domaći nedeljno. Nekad na školskom tabletu, nekad na papiru. Ceo sistem ima aplikaciju putem koje se obavlja komunikacija između roditelja i škole. Sve vezano za školu je u aplikaciji. Ukoliko je dete u produženoj nastavi, obaveste vas kada je počeo produženi boravak i kada je dete napustilo školu. Oba roditelja dobijaju poruke o svemu. Roditelji prijavljuju i izostanak putem aplikacije.“
Takođe, roditelji petkom, na kraju nedelje, dobijaju poruku kojom se precizno informišu o tome su deca radila te nedelje i šta je u planu za narednu.
„Na iPad-u imaju nekoliko aplikacija na kojima kroz igru uče. Jedna aplikacija sadrži sve predmete. Kroz zanimljive ilustracije i zvukove se objasne slova ili brojevi, sabiranje, oduzimanje, a sadrži i deo za proveru znanja koji je u obliku igrice gde se osvajaju nivoi ukoliko se da tačan odgovor.“
Kako kaže ova mama, za Osmi mart nije bilo poklona ni učiteljicama ni mamama, normalno se odvijala nastava.
„Društvo je raznoliko, pa se veoma vodi računa o tome da sve religije i verovanja budu ispoštovani. Tako smo u školskoj aplikaciji davali saglasnost za igre oko jelke, odlazak u crkvu, slikanje, objavljivanje slika na stranici škole, unutar škole… Zastupaju jednakost, razumevanje i prihvatanje različitosti. Za bilo koji vid diskriminacija i nasilja važi nulta tolerancija. Na par nedelja menjaju parove u klupama, u kojima sedi po četiri đaka, kako bi se svako sa svakim družio, da se ne bi stvarale grupe“, kaže ova mama i dodaje da su žurke petkom, pred kraj školskog dana, vrlo česta praksa u norveškim školama.
BONUS VIDEO: Jelena Đoković: Šta me je privuklo konceptu svesnog roditeljstva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
