Svaki roditelj voli svoju decu i želi najbolje za njih – da budu lepo vaspitana i da izrastu u dobre i pametne ljude, da steknu dobro obrazovanje, da žive u blagostanju i budu srećni ljudi. A iz te ljubavi, želja i najboljih namera roditelji često preteruju i čine deci medveđu uslugu.
Fraza „medveđa usluga“ postoji od davnina i onačava uslugu koja ne donosi ništa dobro. Ona je prožeta dobrim namerama ali ne donosi dobre rezultate, odnosno može doneti loše posledice.
Zbog toga je danas sve više dece kojoj roditelji iz ljubavi prave štetu – od hranjenja i vezivanja partli kada deca to mogu sama, preko skupljanja igračaka za njima, pa do pisanja domaćih zadataka i traženja od učitelja i nastavnika da im poprave ocene iako znaju da njihova deca ne znaju.
Sve više đaka danas ima problem s pažnjom, koncentracijom, komunikacijom, pamćenjem, grafomotorikom, urednošću, sa samostalnim radom čak i kad obavljaju jednostavne zadatke.
Podaci govore da im je rečnik sve siromašniji, a težak svaki mentalni i fizički napor. Prerano dobijaju mobilne telefone, digitalne satove, tablete – sve imaju brzo, lako i odmah, na klik, a onda u školi treba da se trude.
Zbog toga smo razgovarali sa prosvetnim radnicima iz različitih nivoa školovanja – pitali smo učiteljicu, nastavnika engleskog i profesora istorije da nam kažu koja je, iz njihovog ugla, najveća medveđa usluga koju roditelji čine deci.
Učiteljica Tatjana Radović Cincović
„Ono što vide, misle i osećaju, ne znaju da napišu, da prenesu na papir. Roditelji čitaju umesto njih, prepričavaju umesto njih, pišu sastave umesto njih. A to se onda prenosi i na učenje, ne povezuju naučeno gradivo, nije razvijeno logičko mišljenje i razumevanje“, kaže Tatjana Radović Cincović, učiteljica iz Paraćina.
Nastavnik Borko Petrović
„Mislim da je to lišavanje i zaštita od rada. Ja nemam nijednog đaka – a baš sam skoro pitao – koji je nešto radio ili pokušao da radi, neki honorarni posao poput branja malina, pranja sudova, čuvanja dece, pomaganja starima… Misle da ih time štite, a suštinski ih lišavaju neverovatnih iskustava i jedinstvenog osećaja samoostvarenosti, poput prve vožnje bicikla i čuvenih reči: ‘Vidite me, vozim sam!‘ Nažalost, sve manji broj uči da vozi bicikl danas…“, kaže Borko Petrović, nastavnik engleskog jezika u OŠ „Stevan Jakovljević“ u Paraćinu, čovek koji je 2022. proglašen najboljim predavačem na svetu.
Profesor Aleksandar Markov
„Lično mislim da je najveća medveđa usluga to kada decu po svaku cenu štite, odnosno kada im ne dozvoljavaju da se suoče sa posledicama svog činjenja, odnosno nečinjenja. Dakle, bez obzira na to da li je reč o lošoj oceni, pa vrše pritisak na nastavnike da poprave tu ocenu, a svesni su da njihovo dete ne zaslužuje, da nije dovoljno učilo, da nije dovoljno radilo tokom školske godine, ili nekoj gluposti koju naprave a koja proizvodi nižu ocenu iz vladanja ili vođenje vaspitno-disciplinskog postupka. Kad ih na taj način štite, oni im ne dozvoljavaju da se suoče sa posledicama svog ponašanja, što kasnije može da prilično loše utiče na dalji razvitak deci“, kaže za Zadovoljnu Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji i predsednik Foruma beogradskih gimnazija, i naglašava da se i istoričari suočavaju sa istim problemima sa kojima se suočavaju njegove kolege koje rade u školama.
„Nažalost, kod nas se škola svodi na ocenu, a ne na znanje, pa roditelji često insistiraju da deca imaju veće ocene nego što realno zaslužuju i često ili nisu svesni ili ne žele da osveste koliko njihovo dete zna.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
