Ove nedelje smo saznali da osam odsto srednjoškolaca ima stav da žene povremeno zaslužuju batine. I ponovo se, kao i obično kad je nasilje u pitanju, povela polemika o tome ko je odgovoran za takve stavove mladih ljudi. Na ovu temu smo razgovarali s nekoliko očeva iz Beograda i većina se slaže da je za ovakva uverenja kod dece najviše kriva porodica.
Pitali smo očeve zašto deca misle da je ok udariti ženu. Većina njih nam je rekla da to ide iz kuće, a jedan nije hteo da priča o toj temi jer „ono što bi rekao ne bi bilo shvaćeno na pravi način“.
Ispovest oca tri ćerke i dva sina
Marko (42), čiji ćemo identitet zaštitit zbog osetljivosti priče, na početku nam otkriva situaciju kada je njegov sin, koji je danas tinejdžer, bio četvrti razred osnovne. Prenosimo njegovu priču:
„Neka devojčica je u školi, dok su dečaci igrali fudbal, počela da im dobacuje nešto ružno i uvredljivo. Rekli su joj da se skloni, ali je ona nastavila i to još jače. Onda su, kako je stajala u ćošku, oni počeli da šutiraju fudbalsku loptu na nju, jedan po jedan, a među njima je bio i moj sin. Kad sam došao po njega, držao sam mu predavanje od školskog do kuće, zvao sam roditelje te devojčice i naterao ga da se suoči sa njima i da se vrati u školu iako su rekli da će zvati socijalnu službu. Ni to mi nije bilo dovoljno, kod kuće sam mu rekao da ću sad da stavim njegovu sestru u ćošak i da ga teram da je šutira loptom pola sata najjače što može. Naravno, to sam izmišljao, da ga dodatno uplašim. Pitam ga – pa zašto nisi ispao šmeker i rekao tim bilmezima da prestanu, odveo je na sladoled, tako bi ispao faca pred celom školom? Mislim da je upamtio to sve doživotno.
Da ne spominjem to što sam ja celog života okružen ženama – dve rođene sestre, bivša i sadašnja supruga, tri ćerke… uh!
Sve ide iz kuće. Tu se uči, tu se čovek gradi! U kući! Da l’ će dečaci biti agresivni prema devojčicama prvenstveno zavisi od toga da li su njihovi očevi bili agresivni prema njihovim majkama. To nije „topla voda“, ali je kompleksno objasniti. Agresija između roditelja, ne samo fizička već i verbalna, emotivna, ostavlja posledice na dete. Njihova ličnost se gradi na tim osnovama – da se problemi (za koje dečaci smatraju da su problemi) sa devojčicama rešavaju agresijom, a kod devojčica da je normalno da dobiju batine ako dođe do svađe jer su to videle i doživele u kući.
Prestravljen sam od ove teme valjda zato što imam petoro dece, pa mi je odgovornost petostruka… Kad je dečak u pitanju, jednako je bitan i odnos sa ocem. Da li je otac previše strog, da li je svojim strogim stavom ubio samopouzdanje kod sina, navukao mu komplekse, pa dete postaje siromašno sa tolerancijom, razumnim rasuđivanjem situacije. Odatle i ta statistika o osam odsto srednjoškolaca sa stavom da žene povremeno zaslužuju batine.
A onda se ta loša osnova nadograđuje i zida kroz društvo. Što je ekipa agresivnija, to su kompleksi jači. Što su više teme na TV-u, u novinama i najvažnije – na internetu i društvenim mrežama vezane za agresiju, tim pre će i „pratioci“ biti takvi – agresivni.
Potpuno sam svestan dešavanja na ulici, među decom i preplašen sam. Mogu se do koske truditi da vaspitam svoju decu, da oni među sobom razgovaraju o odnosima i tako grade toleranciju među „nejednakim“, grade zdrav razum, i onda u životu natrče na nekog „sakatog“. Šta činiti? Šta uraditi a da ne bude posledica i da ne bude kasno?
Priznajem, prestravljen sam jer sam i sam agresivan i nisam u svim situacijama sposoban da zdravim razumom rešim problem, da izbrojim do 10, ma nekad i do pet. To se ne odnosi na rešavanje problema sa ženama, ali je sve jedno zastrašujuće za mene.
Sve se svodi se na to – vaspitaj sina da poštuje ženu, da diše duboko kad ga nervira, da i ne pomisli da digne ruku na nju jer ta žena je možda jedna od mojih ćerki koju sam uzeo u ruke kad je imala 1.400 grama i ceo život joj dao u ruke. Nosio je kad je buncala u snu, masirao glavu celu noć kad je dobila lošu ocenu iz prirode, tešio kad bi je simpatija ostavila, kuvao svako željeno jelo i u pola noći učeći je da i tvom sinu sutra ona skuva. Naučio je da pliva i pravi kolut, učio je da kaže šta misli i oseća pa makar se to tvom sinu ne sviđalo! Učio je da bude ponosna na svoju kuću i porodicu kako bi sutra takvu porodicu nosila na svojim ramenima.“
Ivan, tata devojčice
Prvi put čujem da deca misle da je to ok. Ona koja to misle verovatno odrastaju u okruženju koje to toleriše i gde je to davno uspostavljen model ponašanja.
Miroslav, tata devojčice
Mislim da je kao i gomila drugih sistema ovaj vaspitni debelo pukao… Pošto sam roditelj ženskog deteta ne mogu iz prve ruke da budem precizniji od same priče da kućno vaspitanje dolazi od kuće. Njoj sam u svakom pogledu objasnio i svaki put nemam problem da joj ponovim da niko nema prava na nju da digne ruku. Svi smo isti. Niko nije manji ili veći.
Mislim da je u sve te porodične pore zašla i opšta kultura ponašanja i svega onoga što se servira putem medija i kroz društvo. Da li je to možda varijanta da se svako sve više trudi da bude drugačiji ili nešto drugo, klincima je danas više nego dozvoljeno da budu šmekeri i da odrastu mnogo brže nego što se to nekada dozvoljavalo. Naravno i devojčice sve ranije i sve češće počinju da liče da neke superstarove. A onda izgovora ima milion… Ne bi on nju udario da ga nije isprovocirala… Ne kapiraju više šta je realan svet i koliko su mali. Ne dopire im do mozga da udaranje nije rešenje. Skrenuti su u potpunosti… Dopire i do njih da je ovaj udario onu i da nije ništa odgovarao zbog toga. Nažalost, decu su usisali šareni ekrani, a roditelji nemaju vremena.
Ivan, tata dečaka tinejdžera i devojčice
Moja deca ne misle da žene u bilo kojoj situaciji mogu da zasluže batine. Ta koja misle su to videla od roditelja. Sve ide od kuće. Roditelji su neobrazovani, nisu radili na sebi i to je to – ona rečenica koja se i dalje masovno čuje – jedna vaspitna i odma’ sluša. Užas.
Istraživanje „Vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji“ Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu je pokazalo i da jednakost među muškarcima i ženama podržava 44 odsto srednjoškolaca, a više od 45 odsto ispitanika smatra da je abortus greh.
Najkonzervativniji stavovi srednjoškolaca su prema LGBTQ populaciji pa se 44 odsto ispitanika može okvalifikovati kao “homofobični”, a oko četvrtine smatra da pripadnici LGBTQ populacije „zaslužuju batine“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
