Ova anketa nas je stvarno iznenadila i malo uplašila.
Kada smo pre nekoliko dana odlučili da vam postavimo pitanje „Kako ste kaznili svoje dete kad više nista znali šta da uradite“, ni na kraj pameti nam nije bilo da će jedna tako obična, svakodnevna roditeljska nedoumica podići toliko prašine i biti potpuno pogrešno shvaćena.
Nju, istina je, često imaju i članovi naše redakcije koji su roditelji – nekad nisu sigurni šta im je činiti, ali sigurni su u jedno – ne opravdavaju nikakvu vrstu nasilja i smatraju da je roditeljstvo kompleksna životna veština za koju škola ne poostoji.
Slažemo se da nije lako, ne znaju svi ljudi kako, ali kad smo postavili pitanje o kazni mislili smo na – oduzimanje kompjutera, telefona, lopte, zabranu aktivnosti, sve ono što stoji u arsenalu legitimnog roditeljskog oruđa. To nikada i nikako nisu i ne smeju biti batine.
Među odgovorima koji su nam stigli spektar je bio širok – „batine, prut, bubecanje“ su najčešća stvar na koju većina anketiranih pomisli kad „potroši sve verbalne“ i „psihičke“ mere.
Odgovori su varirali od batina, nasilja, vezivanja za radijator, elektrošokova, do „nisam za nasilje, ali…“, „ja sam birao prut“, „dobre batine da me zapamti za ceo život“, „prut i po guzici“, „ubili ga od batina“, „bolje ja nego policija“, „prut, Mile, pa ko bubice“….
Ali da nije baš sve crno pokazuje jedan kometar u kojem piše da su mnogi pali na ispitu.
Šta su rekli oni roditelji koji ipak drugačije razmišljaju?
„Ako se dođe do te situacije sve je kasno, znači da od početka radite pogrešno“, kaže Dragan.
„Deca koje trpe nasilje, pod izgovorom ‘za njihovo dobro‘,odgovaraju nasiljem. Tako su naučeni da je nasilje vid kominikacije, smatrajući to normalnim. Nikada kazna, nikada tuča! Samo mnooogooo posvećenosti 24/7, mnogo vremena, mnogo priče, mnogo razumevanja. I, ono što je najvažnije, a većina vidim to zaboravlja, mnogo poštovanje prema deci…“, rekla je jedna Bojana.
„Ja sam karakter za to ubilo se – od danas više nema telefona, nema igračaka novih i kraj! Posle 5 minuta, nekad i manje, ja dozvolim. Srećom su izrasli u divne momke i kulturne koliko sam za vaspitanje bila šumenko“, iskrena je Jelena.
„Uzmite mu telefon na mesec dana i problem rešen“, savetuje Dejan.
„Bilo je to odavno, ćoše je bilo zakon“, otkriva Ljiljana.
„Trenutno je pod kaznom, za njega najtežom… Ukinut basket!“, piše Ivana.
„Mesec dana kućnog pritvora bez prava na prigovor“, stroga je jedna Ana.
„Ukidanje ili umanjenje džeparca, na mesečnom nivou, kao opomena i povećanje istog u vidu nagrade, trebalo bi da imaju efekta kod većine dece.“
„Nema bukvara za vaspitanje dece! A šta postoji? Postoji lični primer roditelja! Deca su mali ljudi, koji imaju ličnost, koju treba poštovati, oni se rađaju kao anđeli…“, kaže Nikola.
„Lagano to rešavam – lopata, ašov i 20 ari placa, a onda ručno skupljanje lišća svaki dan po četiri sata“, kaže Draško.
„Skuva mu se boranija, posle mu više ne padne na pamet“, duhovit je Ivan.
„Kompleksna tema, rekao bih ekstremno kompleksna… moje mišljenje je da s obzirom na sve okolnosti treba imati puno, puno sreće, pored svih napora – roditeljstvo je postalo ozbiljan rulet! Btw, i da si najbolji pedagog i da želiš da utičeš maksimalno na dete, kako to da izvedeš kada radiš po 14 sati dnevno i sretnete se tek u subotu prvi put u sedmici“, iskren je bio Slobodan.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
