Period posle porođaja može sasvim drugačije da izgleda od onoga što ti govore

Maša Đurić Foto: Privatna arhiva

"Moj najveći strah je bilo mleko koje iz grudi curi na sve strane... Kada malo bolje razmislim ipak sam se najviše plašila toga da me neće iseći na vreme tokom porođaja i da će sve da mi se pocepa i raspadne do butine."

Možda se više spremamo za sam čin porođaja, ali u tom procesu čujemo i dosta o tome šta nas čeka kada konačno rodimo dete. Postpartum ne mora da bude onakav kakav su imale vaše prijateljice, sestre ili žene sa interneta. Prva dva meseca provela sam konstanto iščekujući da mi se neke stvari dese, da bih na kraju osvestila da u životu nije sve kako nas tome uči popularna kultura i internet i da je svako telo toliko jedinstveno da na svašta možemo da se spremamo ali da nikada nećemo biti skroz spremne na ono što naše telo može da nam priredi.

Mleko koje curi na sve strane

Moj najveći strah je bilo mleko koje iz grudi curi na sve strane. Zamišljala sam natopljene tupfere za grudi, brushaltere, majice na koje probija to nezaustavljivo mleko koje teče kao reka. Upravo zato sam još u trudnoći nabavila 2 kutije tupfera a jedno pola kutije ponela u porodilište. Važno je pomenuti da u porodilištu nisam ni videla brushalter tih par dana, tako da ni ti tupferi ne bi imali za šta da se zakače, a ni samo mleko nije toliko išlo. Računala sam – još uvek je mala beba, mora da će tek da nadođe mleko kada bude više jela. Tri meseca kasnije moje dojke su veličine bebine glave, mleka mi ne manjka – uspevam da nahranim bebu i da “natočim” u flašicu a nigde ništa ne curi. Prvih par puta sam gurala te iste tupfere u brushalter koji pritom ne odgovara mojim trenutno nesrazmernim grudima, a onda sam batalila i tupfere i brushalter. Ako mi majica bude mokra to je najčešće od znoja koji se skuplja između grudi i stomaka a ne od mleka. Tupfere sada koristim za skidanje šminke.

Rana od epiziotomije

Kada malo bolje razmislim ipak sam se najviše plašila toga da me neće iseći na vreme tokom porođaja i da će sve da mi se pocepa i raspadne do butine. Sećam se da sam u srednjoj školi prvi put od drugarice saznala za epiziotomiju. Rekla mi je “da li znaš da žene seku tamo dole? Moju mamu nisu sekli, pa joj sve popucalo po butinama”. Slika tih butina u mojoj glavi ostala je do samog porođaja a posebno se javljala u trenucima nezaštićenog seksa – “samo da ne ostanem trudna pa da mi se pocepa butina!”. Upravo zato sam doktorki na prvom viđanju rekla da imam puno poverenje u njenu odluku o tome da li će me iseći kako bi beba lakše izašla. U sred porođaja babica i doktorka su se međusobno pogledale i rekle “moraćemo da secnemo malo”. Prestravila sam se, ali sam negde i osećala olakšanje. Sečenje se dešavalo pod epiduralom tako da nije mnogo bolelo, a šivenje je onda bilo dok sam svoju bebu držala u naručju, tako da više ništa nisam osećala od bolova. Ali nisam mogla da ne čujem doktorku koja je rekla “hoće li ta anestezija, ja moram da zašivam, dosta mi krvari”. Očekivala sam da ću biti raskupusana, da neću moći da hodam nedeljama, da držim bebu. Prvom prilikom kada sam se dočepala ogledalceta zavirila sam da vidim tu strahotu. Trebalo mi je neko vreme da ustanovim šta je uopšte rana. Imala neku vrstu nelagode zbog iste tokom prve dve nedelje, a dosta mi je olakšala situaciju privatna patronažna sestra, obučena babica koja mi je popustila konce koji su me zatezali. I to je bilo to. Tri meseca kasnije ožiljak ni ne vidim iako sam ga svega tri puta namazala kantarionovim uljem.

Dojenje i kilaža

Ko kaže da je želeo da doji samo zbog dobrobiti svog deteta – laže. Dojenje je kao šargarepa na štapu – divno obećanje da će nam taj čin, osim što će nam sačuvati zdravlje deteta, ogromnu količinu para, obezbediti da se osećamo kao “prave majke”, ono će nam isto podariti magično skidanje kilograma koje smo navukle na sebe prethodnih meseci. 500 kalorija dnevno se gubi dojenjem! Kakva magična brojka, pa sigurno ću brzinom svetlosti da se vratim u stare farmerke. Možda i gubim tih 500 kalorija, ali zato unosim 3000. Kako sednem da dojim prvo ožednim a onda čim ustanem – trčim ka frižideru. U prepiskama sa ženama koje su dojile jedna mi je rekla da sve dok je dojila nije mogla da smrša. Čim je prestala sa dojenjem – krenula je da gubi kilograme. Javiću vam da li je i to mit.

S druge strane, ne samo da čin dojenja ne izaziva kod svake žene bliskost sa detetom, naprotiv! Procena je da oko 9% žena pati od stanja zvanog “D-MER” – disforičnog refleksa otpuštanja mleka što je reakcija tela na hormone zbog čega žene osećaju tugu, depresiju, nemir, bes, anksioznost, paniku, vrtoglavicu. Ova negativna osećanja isključivo su posledica hormona (dakle ništa što žena sama može da spreči ili nešto zbog čega treba da oseća krivicu), mogu preplaviti ženu u roku od nekoliko sekundi od početka dojenja i traju nekoliko minuta, ne više od 10.

Dojenje i konstipacija

Kao i D-MER, dojenje izaziva i još neke reakcije u telu. Imam utisak da moj digestivni trakt reaguje na dojenje tako da trčim u toalet, ali za to ne mogu da nađem nikakvu potvrdu na internetu. Jer se sve pretrage odnose na to kako bebin stomačić reaguje na dojenje, majkama i njihovim stomacima se niko nije bavio. Ali ono što sam uspela da saznam od jedne Britanke na TikToku je da ona zbog dojenja ima konstipaciju koju nikakvim laksativima ne može da reši. Ovo joj je druga beba i već je upoznata sa time kako njeno telo reaguje na dojenje i posle 12 nedelja dojenja odlučila je da prestane sa istim – zato što joj je njeno fizičko i mentalno zdravlje važnije od toga da li doji ili ne.

Menstruacija

Poslednju menstruaciju (to je onaj magičan datum za koji vas pitaju na svakom pregledu kod doktora tokom trudnoće, pa ga zapamtite) sam dobila sredinom aprila prošle godine. Već u martu ove godine, ni dva meseca posle porođaja, moja menstruacija je odlučila da se vrati u nekom nedefinisanom stanju, a mesec dana kasnije se osećam kao kada sam prvi put u životu dobila – zbunjena novonastalom situacijom i cenama uložaka, koje su skočile za ovih pa ni godinu dana. Očekivala sam da će mi priroda podariti makar godinu dana mira. Kažu da žene koje doje ne mogu da zatrudne i da samim tim ne dobijaju menstruaciju. Srećom, na prvom ginekološkom pregledu posle porođaja doktorka je na ultra zvuku videla aktivnost u mojim veselim jajnicima (ministre Dmitroviću, ne brinite, i posle tridesete smo sposobne da se razmnožavamo!), i nagovestila mi da obavezno koristim zaštitu ako ne želim da zatrudnim i da je pitanje trenutka kada ću dobiti. Da mi to nije rekla verovatno bih bila u panici zbog ovog “iznenadnog” krvarenja.

Internet je pun saveta i iskustava (poput ovog!) u vezi sa periodom posle porođaja. Šta god da ste čule ili pročitale, važno je da zapamtite da je vaše telo jedinstveno i posebno i da ono – baš kao i vaša beba, ne robuje nikakvim pravilima.