Bumeri su rođeni između 1946. i 1964. godine, što znači da danas imaju između 60 i 78 godina. Često ih prati loša reputacija, jer ih mlađe generacije vide kao ljude koji nisu u toku, drže se zastarelog načina života i stalno se žale na to kako je sve bilo bolje u njihovo vreme. Ipak, mnoge navike bumera, zbog kojih ih drugi često ismevaju, zapravo su korisne.
Bumeri nisu rođeni u digitalno doba, što znači da su odrasli u svetu sporijeg tempa. Nikada ne bi poverovali da ćemo jednog dana svi nositi telefone u džepovima, a kamoli telefone koji su ujedno i kompjuteri i omogućavaju trenutno povezivanje s ljudima.
Tehnološki napredak čini neke aspekte života lakšim, ali nedostatke ne treba zanemariti. Usvajanje nekih navika bumera može biti korisno za sve, bez obzira na godine.
Evo 10 navika boomera koje ljudi ismevaju, a zapravo su dobre za vas:
Večera za stolom
Bumere često kritikuju zbog činjenice da jedu večeru rano ili zbog toga što ne ostavljaju napojnicu, ali jedan deo njihove rutine za vreme obroka zapravo je veoma koristan – večera za stolom, bez ekrana.
Sklanjanje telefona i večera za stolom omogućavaju ljudima da se opuste i ponovo povežu. Savetnica za intuitivno jedenje, Lisa Njumen, objasnila je da zajednički porodični obrok vodi ka zdravijim obrascima ishrane, manje stresa u porodici i jačim vezama između članova porodice.
Istakla je da je primamljivo pustiti malu decu da gledaju u ekran dok roditelji jedu u relativnom miru, ali ograničavanje ekrana za vreme obroka uči decu mnogim važnim životnim veštinama, kao što su svesno jedenje, pravilno ponašanje i vođenje razgovora.
Možda nije moguće izbeći ekrane za svaki obrok, ali cilj da bar jednom nedeljno svi jedu zajedno za stolom bez telefona može doneti biti od velike koristi za celu porodicu.
Odlazak u krevet rano
Još jedna navika bumera koja se ismeva, a zapravo je dobra, jeste odlazak u krevet rano. Kvalitetan san često je lakše reći nego ostvariti, ali jedno istraživanje iz časopisa International Journal of Environmental Research and Public Health pokazalo je da veliki deo problema sa snom dolazi zbog tehnologije.
Studija je otkrila da nošenje telefona u krevet i stalna prisutnost na internetu otežavaju ljudima da se isključe i pripreme za san. Prosečna osoba danas spava manje od 7,5 sati svake noći, što je veliki pad u odnosu na prošli vek kada su ljudi spavali oko 9 sati.
Loš san negativno utiče na mentalno i fizičko zdravlje, tako da ismevanje bumera zbog ranog odlaska u krevet nema smisla. Kada bi mlađe generacije pratile njihov primer i ranije odlazile u krevet, verovatno bi se osećale mnogo bolje nego što se osećaju sada dok provode noći gledajući u ekran.
Kafa svako jutro
Što su ljudi stariji, to su vezaniji za svoje rutine, ali kada je jutarnja kafa u pitanju, to je dobra stvar. Nutricionisti sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su da kafa nije loša navika, jer sadrži antioksidante i druge supstance koje smanjuju unutrašnje upale i štite od bolesti. Kafa može pomoći u prevenciji određenih stanja, kao što su srčane bolesti i Alchajmerova bolest.
Nutricionisti su napomenuli da jedna do dve šoljice kafe dnevno mogu pomoći u prevenciji srčanih oboljenja i šloga, zaštiti jetru i pomoći telu u boljoj obradi šećera. Pored zdravstvenih koristi, jutarnja rutina pomaže ljudima da se osećaju koncentrisano i spremno za dan.
Poziv umesto poruka
Bumere ismevaju zbog načina komunikacije – prvo pošalju imejl, zatim poruku da se uvere da ste dobili imejl, a onda vas pozovu telefonom da vam kažu da su vam poslali poruku. Ipak, pokazalo se da je telefoniranje umesto slanja poruka dobro.
Iako smo digitalno povezani, živimo u usamljenijem dobu nego ikad. Slanje poruka često nas odvaja jedne od drugih. Psiholog Gaj Vinč objasnio je da kontakt sa drugima jedini način da se ublaži osećaj usamljenosti.
Vinč je opisao usamljenost kao emotivnu ranu, rekavši da joj je potrebno lečenje. Potrebna je vaša proaktivnost. Emotivne rane, obično se same od sebe ne leče dobro. Potreban im je podsticaj, kao i svakoj drugoj rani.
On se zalaže za to da treba preuzeti inicijativu i učiniti ono što vam može delovati zastrašujuće: prvi nazvati ljude.
„Morate biti hrabri, početi da okupljate podršku koliko god možete, i zaista početi da se povezujete,“ zaključio je.
Odlazak u biblioteku
Možda deluje staromodno sedeti tiho, okružen knjigama, ali biblioteke nude mnogo više od samog materijala za čitanje. Odlazak u biblioteku je način da ostanete povezani, a najbolji deo: besplatno je!
Poseta biblioteci je navika koju su usvojile i mlađe generacije. To je prostor u kojem, izvan svojih domova i radnog mesta, mogu da pronađu zajednicu i to uživo.
Pisanje rukom
Navika pisanja rukom, koju starije generacije često praktikuju, ima mnoge prednosti. Kucanje jeste brže od pisanja olovkom, ali propuštamo važne kognitivne procese kada ne pišemo rukom.
Za decu, pisanje rukom stvara temelj za kasniju pismenost, poboljšavajući pamćenje i prepoznavanje reči. Kod odraslih, pomaže u razumevanju složenih tema. Takođe nas usporava i tera da se fokusiramo na ono što zapisujemo.
Kako objašnjava neuroaučnik Rameš Balasubramanijam: „Tokom iskustva pisanja rukom odvijaju se važni kognitivni procesi.“ Pisanje rukom može biti zahtevnije, ali je izuzetno korisno za vas i vaš mozak.
Popravljanje pokvarenih stvari umesto zamene
Popravljanje pokvarenih stvari umesto njihove zamene je dobar način da uštedite novac i smanjite otpad. Popravka može podstaći osećaj postignuća, jer učite novu, praktičnu veštinu.
Pokušaj popravljanja kazančeta u WC-u možda deluje kao čudan način za provođenje vikenda, ali stariji uređaji su često bolje napravljeni od modernih, što je još jedan razlog zašto ih ne bi trebalo bacati.
Neke stare navike ne bi trebalo odbacivati, pogotovo one koje pomažu da živite u okviru svojih mogućnosti. Dakle, alat u ruke i počnite sa popravljanjem.
Svakodnevno hodanje
Kretanje, čak i malo svaki dan, ključno je za fizičko i mentalno zdravlje. Prema Američkom psihološkom udruženju, odrasli koji su ostvarili preporučenu količinu vežbanja nedeljno, što se svodi na oko 2.5 sata hodanja, smanjili su rizik od depresije za 25%.
Studija Medicinske škole Univerziteta Harvard otkrila je da pristup prirodi može smanjiti smrtnost. „Istina je da smo deo prirode,“ objašnjava profesor Piter Džejms. „Nismo evoluirali da budemo u prostorijama bez prozora i da buljimo u ekrane. Veštačka okruženja nas stresiraju. Prisiljavaju nas da se više fokusiramo nego što želimo i umaraju naše kognitivne funkcije.“
Svakodnevno hodanje je jednostavan i efikasan način da osvežite svoju rutinu i stavite zdravlje na prvo mesto.
Slanje zahvalnica
U doba mejlova i trenutne komunikacije, izdvojiti vreme za pisanje i slanje pisama, zahvalnica i razglednica poseban je gest. To je čin pažnje i ljubaznosti koji pokazuje koliko vam je stalo.
Slanje zahvalnica važan je deo praktikovanja zahvalnosti, i pokazuje da ste vaspitani. Nema ničeg lepšeg od pisma sa vašim imenom, među gomilom reklama i nepotrebne pošte.
Iako neke navike starijih generacija treba ostaviti u prošlosti, druge treba oživeti jer zaista poboljšavaju kvalitet života.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
