Ona kaže da je od kada je počela da čita ćerkin dnevnik, sa njom postala bliža nego ikad.
Kristin Halet je mama iz Kalgarija u Kanadi koja ima jedan dogovor sa svojom šestogodišnjom ćerkom Perin – njih dve dele dnevnik pun priznanja i dubokih osećanja koja je teško izgovoriti naglas. Taj dnevnik one stavljaju jedna drugoj pod jastuk i čitaju šta je ona druga napisala.
Njih dve nikada ne razgovaraju naglas o zapisanom i tako grade tiho poverenje na stranicama dnevnika.
Na Instagramu, Halet je preporučila zajednički dnevnik kao „najbriljantniji način da ojačate vezu sa svojom ćerkom“.
Komentari na Instagramu ispod ove njene objave su bili puni ljubavi.
„Moja mama je ovo radila sa mnom i sestrom kada smo bili tinejdžeri. Umrla je kada sam imao 27 godina i pronašao sam dnevnike u njenim stvarima i bilo je to iskustvo koje me je najviše transformisalo.”
„Ja sam penzionisana vaspitačica u vrtiću, ali sam govorila roditeljima dece da počnu da pišu dnevnik koji će gurnuti ispod jastuka. To bi pomoglo njihovom detetu da nauči da piše i čita za određenu svrhu. Pominjala sam im i da ako im zajednički dnevnik rano postane navika, njihovo dete bi to moglo da koristi tokom tinejdžerskih godina da ‘razgovara’ o teškim pitanjima.“
Halet, koja je spisateljica i govornica specijalizovana za tugu, kaže da je prošle godine bila inspirisana još jednom mamom i ćerkom koje imale izuzetne komunikacijske veštine, zahvaljujući zajedničkom dnevniku.
„Postoji nivo autonomije i suvereniteta u onome što (ona) napiše, što je magično“, kaže Halet.
Mama često piše fonetski kako bi se uverila da su njene poruke jasne. Halet kaže da je vođenje dnevnika takođe tehnika „popravnog ispita“ kada dođe do prekida poverenja između dece i roditelja.
Pošto njena ćerka ima 6 godina, njeni unosi u dnevnik su sporadični i pojednostavljeni, ali Halet smatra da je to dobra praksa za tinejdžerske godine. Takođe se nada da će započeti istu tradiciju sa svojom petogodišnjom ćerkom.
Ona objašnjava i da je vođenje dnevnika korisno za devojčice i dečake koji se ne otvaraju lako i za braću i sestre sa različitim stilovima komunikacije.
Fransin Zelcer, direktorka jedne klinike za mentalno zdravlje s Menhetna naziva zajedničko vođenje dnevnika odličnim alatom za komunikaciju.
„Ono što mi se posebno sviđa je to što dnevnik pruža priliku roditeljima i deci da razmenjuju informacije na bezbedan način. Omogućava detetu da direktno komunicira sa roditeljem bez straha od negativne reakcije i omogućava roditelju da primi informacije i reaguje u privatnosti, jer je ponekad teško sakriti ili modifikovati reakciju u ovom trenutku. Osim toga, roditelj tada može planirati kako da odgovori direktno, bilo da se približi detetu ili indirektno, tako što će uzvratiti“, rekla je dr Zelcer.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
