Svima nam mnogo više treba "friluftsliv".
Linda Akeson Mekgurk je švedsko-američka spisateljica i mama. U tekstu koji je napisala za CNBC otkrila je metod koji na maksimum povećava šanse da deca u Švedskoj odrastu u srećne i otporne ljude. Prenosimo ga u celosti.
„Dok sam odrastala u Švedskoj, moji roditelji su me uvek ohrabrivali da izlazim napolje što je više moguće – po kiši, snegu ili suncu. Ovo je uglavnom bilo podstaknuto skandinavskom reči „friluftsliv“, koja se otprilike prevodi kao ‘život na otvorenom’.
Koncept ‘friluftsliv’ star 164 godine odnosi se na prihvatanje prirode i veliki je deo švedske kulture. Kada su moja deca bila mala, puštala sam ih da se penju na kamenje i drveće, da istražuju ljigava stvorenja, kopaju rupe i igraju se bez intervencije odraslih, baš kao što sam ja radila.
Trenutno živim u Švedskoj, ali dok sam živela u SAD, ne mogu da vam opišem koliko su me ljudi čudno gledali kada bi čuli da moje devojke zadovoljno dremaju na našoj verandi većinu dana, u svim godišnjim dobima, ili koliko često se napolju igraju bose.
Kao autorka knjiga ‘Život na otvorenom’ i ‘Ne postoji tako nešto kao loše vreme’, otkrila sam da ‘friluftsliv’ nije samo način da se deci usađuju zdrave navike u ranom uzrastu – to je takođe i glavni razlog zašto se nordijske zemlje obično svrstavaju među najsrećnije na svetu.
Evo mojih najboljih saveta za uključivanje friluftsliva u vaš stil roditeljstva:
Napravite raspored za boravak napolju
Jutarnje i večernje šetnje su svetinja u švedskoj kulturi. Ako vreme dozvoljava, večera se često jede napolju na verandi, dok se porodice druže uz otvorenu vatru, pekući viršle na roštilju.
U nordijskim zemljama takođe je uobičajeno videti obdaništa na otvorenom ili šumske škole, gde deca provode veliku većinu vremena u prirodi.
Trik za razvijanje održive prirodne navike je stvaranje ritma koji vam omogućava da redovno izlazite napolje, čak i ako je to samo na kratko. Možda bi čak i pomoglo da boravak napolju zapišete u porodični raspored.
Ako ste u stisci sa vremenom, pokušajte da kombinujete vreme na otvorenom sa već uspostavljenom navikom. Na primer, prošetajte s detetom do vrtića ili škole umesto da se vozite automobilom, ili pojedite obrok u parku umesto kod kuće.
Počnite od toga gde ste
Zlatno pravilo friluftsliva je da koristite ono što imate i radite ono što možete bez dodatnog napora. Priroda je svuda oko nas, a čak i u urbanijim sredinama još uvek ima ptica za posmatranje, cveća za mirisanje i drveća za zagrljaje.
Ako imate priliku da svoju decu odvedete na planinarenje u zabačenu divljinu ili nacionalni park, to je divno – ali veze koje vi i vaša deca svakodnevno ostvarujete sa prirodom imaju veći uticaj na njih.
Devet od 10 puta, kada uživam u friluftslivu sa svojom decom, to je šetnja po šumi blizu naše kuće u Švedskoj.
Ne dozvolite da vam vreme pokvari dan
Deca se ne rađaju sa vremenskim pristrasnošću, ali mogu brzo da shvate negativne stavove odraslih prema kiši, vetru, hladnoći i vrućini.
Tradicija friluftsliva podstiče nas da pronađemo nešto što bismo voleli u svakom godišnjem dobu. U nordijskim zemljama roditelji često koriste staru izreku: „Ne postoji loše vreme, samo loša odeća“. To motiviše decu da svakodnevno izlaze napolje, bez obzira na vremenske prilike.
Naravno, kada je zbog vremena rizično biti napolju, možda će vam biti bolje unutra. Ali uglavnom, dobijamo toliko toga kad decu obučemo za trenutne vremenske prilike i pustimo ih da iskuse radost trčanja po kiši, klizanja po zaleđenim barama i rashlađivanja s prskalicom za vodu tokom vrelih dana.“
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
