Muž je presekao pupčanu vrpcu.
Kako zapravo izgleda poroditi se u Holandiji, koja je uloga oca na porođaju, kao i koliko sve to košta, za Zadovoljnu priča Olivera Vukašinović, profesorka i mama dvoje dece, koja živi u Amsterdamu.
Olivera se prvi put porodila u Srbiji, a drugi u Holandiji, te za početak izdvaja najveću razliku koju je primetila u ta dva iskustva.
„U Holandiji smo se osećali uvaženo, kao ljudi, dostojanstveni i vredni pažnje i brige. Iznova smo shvatili da naše “normalno” s kojim smo živeli u Srbiji 30 godina nije objektivno normalno. Jer da je tako, ne bi nas ovo holandsko “normalno” toliko ganulo. Bilo je teško ne rasplakati se na svaku lepu reč i osmeh. Bilo je teško staviti sebi do znanja da zaslužujemo ovaj tretman, da mi nismo neki srećnici, već smo ovo sebi i svojoj deci obezbedili hrabrošću da iskoračimo iz zadatih okvira“.
Priča kako je tako doživela svojevrsnu prepravku ranijih iskustva sa bolnicama i zacelila traume.
Izdvaja i trenutak u kom je bila najviše zahvalna što je tamo, a ne ovde.
„U trenutku samog porođaja u bolnici, posebno što je tada epidemija korone u Holandiji bila u punom jeku. U takvim uslovima, bez obzira na to da li je trudnica zaražena virusom ili ne, u Holandiji je imala pravo na pratnju jedne osobe (supruga, dule, majke, prijateljice…), dok u normalnim uslovima sa njom mogu biti dve osobe. Nisam nosila masku tokom porođaja, već samo kada sam bila u hodnicima bolnice.“
Babica se brine o svemu
Olivera ističe da se u Holandiji neguje ideja da se o zdravoj ženi sa redovnom trudnoćom najbolje brine babica. Ona prati trudnoću, porođaj i posleporođajni period. Potpuno je autonomna, sem kada se pojavi neki problem. Tada se babica konsultuje ili trudnicu šalje kod ginekologa po stručno mišljenje.
„Iako sam pre toga imala jednu prevremenu trudnoću (čerka rođena u 34. nedelji) i dva pobačaja, moju trudnoću su vodile babice. Trudnice sa niskim rizikom mogu izabrati da li žele da se porađaju kod kuće ili u klinici. To je prilično jedinstveno u zapadnom svetu. Ako se žena odluči za porođaj kod kuće, njena babica biće prisutna prilikom porođaja, kao i materinska asistentkinja (nešto najsličnije patronažnim sestrama iz Srbije). Zdravstveno osiguranje budućoj majci šalje majčinsku kutiju, koja je puna opreme za porođaj kod kuće, od navlaka za krevet, gaza, do alkohola i sl. Babica donosi i svoju opremu, među kojom je i kiseonik. Ukoliko se jave komplikacije, babica se odmah javlja ginekologu i piše uput za bolnicu. Porođaj kod kuće se dešava ukoliko je trudnoća terminska – 37 punih nedelja. Međutim, u mom slučaju, porođaj je ponovo krenuo malo ranije (36. nedelja). Pukao mi je vodenjak. Procedura kaže da se odmah zove dežurna babica koja dolazi na kućnu adresu. Ona nam je našla mesto u obližnoj bolnici i pozvala taksi.“
U porodilištu te pitaju za listu želja
Olivera kaže i da, pošto je njen porođaj išao velikom brzinom, posle pola sata se porodila u prijemnom odeljenju bolnice.
„Nakon toga smo upućeni u svoju sobu u kojoj smo bili smešteni muž i ja, i beba sve vreme sa nama. Svi lekari, laboranti i specijalisti su tu dolazili da pregledaju mene i bebu. Ostali smo na posmatranju i praćenju tri dana, nakon čega smo otišli kući. A tamo smo dobili podršku holandske varijante patronažne službe.“
Sve vreme porođaja uz nju su bile babica, medicinska sestra sa prijema, doktorka-ginekolog-akušer (kada je porođaj ušao u završnu fazu) i suprug.
„Pre samog porođaja su me pitali za želje koje imam. Ukratko: porođaj bez medikamenata, uz vežbe disanja, muž koji preseca pupčanu vrpcu, izbegavanje nepotrebnih medicinskih zahvata (epiziotomije i sl), ali uz sve poverenje u njih i želju za saradnjom ukoliko bude bilo ikakvih komplikacija“, priča Olivera koja je autorka bloga Pohod na vetrenjače.
Kaže i da su smernice koje joj je babica davala bile isključivo savetodavne: kako da zauzme bolji položaj, na koji način da diše i kada da se napinje – na koji način da prepozna dolazak napona i krene s guranjem, kako da fokusira svu snagu i ne rasipa je, već da je usmeri ka materici.
„Doktorka je čak suprugu davala instrukcije gde da stane i kako i kada da fotografiše bebu. Bukvalno su bili svesni svega i sve vreme maksimalno fokusirani i nama na raspolaganju. Čak su ga pitali i da li želi da prihvati bebu.“
Muž presekao pupčanu vrpcu
Naša sagovornica priča i koja je zapravo uloga tate na porođaju.
„Muž je sve vreme bio pored mene, držali smo se za ruku, gurao mi je leđa ka napred pri naponima i davao podršku. Samo njegovo prisustvo mi je neverovatno mnogo značilo. Sve je bilo lakše kada sam znala da je on tu, da kroz ovo iskustvo prolazimo zajedno. Pritom, on je presekao pupčanu vrpcu!
I odmah je mogao da dodirne našeg sina, da bude zagrljen s nama, da uživa u tim neponovljivim prvim trenucima.“
Epidural se ne plaća dodatno
A kakva je situacija sa epiduralom u svemu tome?
„Tokom trudnoće, babice informišu trudnice o medicinskim sredstvima protiv bolova i o podršci tokom samog porođaja. Na taj način se minimalizuje potreba za lekovima. Trenutno, postoji nekoliko centara za rađanje u kojima su dostupni gas i vazdušno sredstvo protiv bolova koje može trudnici obezbeđuje njena babica. Ova opcija nije dostupna za porođaje kod kuće. Babice mogu trudnici dati sterilne vodene injekcije i kod kuće i u bolnicama. Kada je ženi potreban medicinski lek protiv bolova, babica se konsultuje sa ginekologom i zavisno od situacije daje se epidrual, koji se ne doplaćuje dodatno, ili jedan od dva leka protiv bolova.“
Zlatni sat se podrazumeva
Olivera priča i da li se u holandskim porodilištima potenciraju dodir koža na kožu i podoj u prvim satima.
„Takozvani zlatni sat – bar sat vremena dodira kože na kožu majke i bebe se već godinama praktikuje kao praksa koja se podrazumeva. Isto je i sa odlaganjem presecanja pupčanika. Čeka se da pupčanik ispulsira, da sva krv iz posteljice dođe do bebe. Tako beba ima dodatni resurs preko koga diše i do nje dođe više krvi, pa je porođaj i izlazak iz materice postepeniji i manji šok. Bebu mere tek nakon par sati. I to samo težinu, smatraju da je merenje dužine besmisleno stresiranje novorođenčeta. Dakle, beba sisa kolostrum odmah, posle par minuta. Moj sin je bio na meni i dok su me ušivali i dok su mu merili temperaturu. Pritom, bio je sa nama koža na kožu prvih 24 sata. Uglavnom na meni, a kada sam išla do toaleta, na suprugovim grudima.“
Mesečno zdravstveno 150 evra
Olivera priča i koliko sve to košta.
„Zdravstveno osiguranje u Holandiji nije državno, već privatno. I osnovni paket koji svako mora da ima iznosi oko 150 evra mesečno. Ako niskorizična trudnica bira da se porodi u specijalizovanoj klinici, mora da plati iznos od 300-400 evra. Neka zdravstvena osiguranja pokrivaju ovaj trošak. Trudnice koje imaju rizične trudnoće, porađaju se u bolnicama bez ikakvih dodatnih troškova. Njihovom porođaju prisustvuju klinička babica, lekar opšte prakse ili akušer. To je bio moj slučaj. Sve navedene usluge su bile uključene u osnovni paket zdravstvenog osiuranja i nismo platili ni evra, od medicinskih intervencija (porođaj, ušivanje nakon porođaja), do smeštaja u posebnoj sobi za dvoje, obroka kao u hotelu i svih ostalih uslova, za tri dana našeg boravka u bolnici.“
Takođe, u redovno osiguranje su uključena tri ultrazvuka tokom trudnoće i praćenje babica, a ukoliko ima medicinskih indikacija – i više ekspertskih ultrazvukova i pregleda. Dodatni 4D ultrazvuk se dodatno naplaćuje.
„Volela bih da iz porodilišta u Holandiji u Srbiji zažive samo one stvari koje su besplatne – uvažavanje žene, tretiranje s poštovanjem i dostojanstvom, mogućnost izbora poze pri porođaju, objašnjavanje šta znači zlatni sat, koža na kožu s bebom i podrška dojenju, mogućnost da porodilja jede i pije tokom prirodnog porođaja (što je ovde slučaj). Za sve to nije potrebno dodatnog novca, već smo dobre volje, želje za promenom i čovečnosti.“
BONUS VIDEO: Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji „STOP AKUŠERSKOM NASILJU“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
