Treba li decu i dalje učiti da su ocene bitne ili mislite da su danas neke druge stvari važnije za njihovu budućnost?
Nije škola sve, nije važno da li si dobio peticu ili trojku, bitnije je nešto drugo, da naučiš da se snađeš, da umeš sa ljudima, da prepoznaš i iskoristiš prilike koje ti se ukažu i postaneš uspešan… Mnogi roditelji se vode time u vaspitavanju dece. Ali da li su ocene zaista nebitne za budućnost deteta i za to da li će dete biti uspešno u životu?
To je nedavno obrazložila jedna korisnica društvene mreže X, čiji tekst prenosimo u celosti.
„Nemojte deci govoriti da ocene nisu bitne. Bitne su im za upis srednje škole, pa fakulteta, posle za stipendije, dom, nagrade. Ako budu hteli dalje da se školuju, onda i za taj upis, za preporuke za studiranje u inostranstvu itd. Ceo život će ih neko evaluirati.
Pored znanja, u školi će naučiti i da prepoznaju kriterijume evaluacije, da im se prilagode i ostvare svoj cilj. Sami će naučiti da odbace ciljeve koji ih ne ispunjavaju i da se nose sa posledicama. Ali niste vi ti koji treba da im kažu da neki cilj nije bitan i da nema posledica.
Jer ima. Uvek ima posledica. Možda će mu faliti bod za željenu školu ili fakultet. Možda će mu sutra faliti ispit za uslov. Možda nećete imati para za samofinansiranje. Ja sam završila sve u roku sa dobrim ocenama, dobijala sam stipendije, nagrade i putovanja.
Koja moji roditelji nikad ne bi mogli da priušte. Sutra kad počnu da rade, većinu vremena će raditi dosadne i ružne delove posla. Ako ne nauče u školi da istrpe nešto što ih ne ispunjava, na poslu ih tek čeka veliko iznenađenje. A posao traje do penzije, ne prođe za par godina.
Naravno da će se zaposliti i gluplji i oni sa lošim ocenama, ali to ne znači da ne treba da rade na tome da sebi stvore bolju osnovu za bolje i veće izbore u životu. Ne treba da ih pritiskate da imaju sve petice, ne treba da uče zbog vas, ali ne treba ni da ih obeshrabrite.
Ja sam srećna što će se moje dete školovati u sistemu u kome je skoro nemoguće imati sve petice i u kome neće imati taj pritisak. Ali i ovde postoje druge vrste pritisaka koje imaju posledice na životni put. Ja ga svakako neću učiti da su ocene nebitne. Ako jesu, neka shvati sam.
I naravno da je najbitnije da dete postane dobar čovek, ne znam zašto te dve stvari poredite kao da je nemoguće biti dobar đak i dobar čovek istovremeno.“
A šta vi kažete na to?
To smo vas pitali u onlajn anketi – treba li decu i dalje učiti da su ocene bitne ili mislite da su danas neke druge stvari važnije za njihovu budućnost – i evo vaših najupečatljivijih odgovora.
Kako kaže jedna Paulina, bitne su one ocene koje deca mogu sama da postignu i dobiju, bez urgiranja roditelja.
Jova pak smatra da bi trebalo učiti decu da su druge stvari važnije, kao vladanje sobom, zajedništvo, poštenje, iskrenost, čovekoljublje, kreativnost, znanje.
Marija tvrdi da su ocene bitne donekle, ali bitna je sposobnost i snalažljivost u životu.
Kristina smatra da nikad nije trebalo da ocene budu bitne jer nisu merilo znanja. One samo pokazuju koliko si informacija o nekoj temi imao u datom trenutku. Znanje, poštenje, solidarnost, empatija, trud… to su vrednosti koje treba preneti deci.
Ilinka veruje da je pre svega najbitniji odgoj deteta.
„Nije sve ni i ocenama ako roditelji ne nauče decu pravim vrednostima u životu, nema tu sutra zrelog deteta, sve se u životu moze stvoriti, ali čist obraz i duša, srce puno ljubavi teško.“
Ana tvrdi da su ocene manje bitne, bitnije je znanje. Bitnije je da deca vole to što uče/rade. I da postanu dobri ljudi. Da budu pošteni, vredni, da misle.
Lale kaže na ovo pitanje dosta utiče i naše okruženje.
“Nažalost sada ni fakultetska diploma nije neka velika garancija jer se namnožilo toliko nekih priivatnih visokih škola, fakulteta da je sve devalvirano. Da je ovde situacija normalna i da je država ozbiljna, škola bi bila veoma bitna i cenilo bi se znanje, pa bi se ocene vrednovale na pravi način. Ovako najbolje prolaze politički podobni bez obzira na znanje“
Na to se nadovezuje i jedna Danijela.
„Treba decu učiti da je važna ocena, da je važno da se poštuje učitelj, profesor, roditelj. Važno je naučit ih da budu ljudi. A danas je to najteže jer smo kao društvo dotakli samo dno.. I ako vaspitavaš dete kako treba, ti ne valjaš.”
Marko veruje da ocene jesu bitne, a da je sve drugo je izgovor nesposobnih.
Na kraju jedna Lela je možda najbolje zaključila zašto ocene zaista jesu bitne za sve kasnije u životu.
“Ocena jeste merilo znanja, kao što će to kasnije biti učinak na poslu, dobro spremljen ručak, uspešno urađen projekat, dobro odgajano dete itd. Na kraju svega, šta god radili i čime god se bavili u životu, u iednom trenutku se povlači crta da se vidi radite li sa minusom ili obrnuto.”
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
