Nešto posle 22 sata auto se zaustavi na obodu šume, iz njega izlazi troje dece, dva dečaka od 12 i 15 godina i devojčica od 12 godina. Vozač onda odlazi, a deca ostaju sama u mraku. Kilometrima su daleko od letnjeg kampa u koji su došli, samo sa primitivnim GPS-om koji pokazuje pravi pravac. Sami su, a mrak je.
Holandska tradicija podrazmeva da grupe dece, uglavnom onih od oko 12 godina, budu ostavljene u šumi da sami nađu put nazad do baze. Ideja je da to bude izazovno, a odrasli im ponekad izdaleka ostave poneki trag, s tim što to može da bude i nešto otežavajuće.
Šta je suština svega toga?
Poenta je da se deca nauče samostalnosti, da ne budu stalno zavisna od roditelja i da uče da sama reše svoje probleme. Dakle, da odrastu.
Odrasli Holanđani se sa radošću sećaju svojih iskustava kada su ih ostavljali u šumi kao tinejdžere. Danas roditelji decu često šalju u ovakve akcije kako bi ih odvojili od previše video-igrica i kako bi deca osetila malo prave avanture, poput onih u izviđačima kod nas. U šumi mogu da vide životinje, da osete prave damare života i to obično bude najzanimljiviji deo kampovanja.
Iza svega se krije pomalo nesvakidašnja filozofija roditelja u Holandiji – trude se decu puste u život, paze da ona ostanu živa, ali puštaju ih da se sama snađu, piše Njujork Tajms.
Naravno, ima i onh koji kažu da nije nimalo svejedno kad si dete u mračnoj šumi, a ne znaš gde treba da ideš.
Ali sve je dobro organizovano, tu su telefoni za slučaj nužde, vidljiva oprema i lista za navođenje. Takođe, deca na pola puta dobiju grikalice i vodu, ali im tada oduzmu GPS, pa dalje moraju po instinktu.
Na kraju deca oko dva, tri sata iza ponoći umorna stižu u kamp, ali ispunjena. Ne nedostaju im video-igrice već shvataju da su uvidela kako je to kad te nešto tera da nastaviš dalje iako nije lako.
BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
