Keti Frejzer je iskoristila svoju priču da osvetli ovaj važan aspekt života koji neretko prećutkujemo i ukazala na to da društvo treba da pokaže više razumevanja za one koji su iz različitih razloga ostali bez dece ili unuka.
Kada je Keti Frejzer ušla u šezdesete, većina njenih prijatelja su već bili bake i deke. Nije očekivala da će je tuga zbog toga pogoditi tako kasno u životu.
„Tek u poslednjih godinu dana me je pogodila tuga zbog toga što nemam unuke. Osetila sam ovaj snažan osećaj, kao da mi trnci prolaze kroz telo kad bih o tome razmišljala,“ ispričala je 67-godišnja Keti za Mamamia.
Od sredine dvadesetih pa sve do četrdesetih, Keti i njen tadašnji partner pokušavali su da dobiju dete. Na kraju joj je rečeno da je endometrioza uticala na njenu plodnost. I tada je bila tužna, ali sada shvata da je žal za unucima ipak mnogo dublji.
Izolacija i osećaj gubitka
Sve više Ketinih prijatelja deli fotografije svojih unuka. Iako je iskreno zainteresovana za njihove priče, Keti priznaje da se oseća izolovano.
„Prečesto ljudi ne shvataju da nisam deo tog sveta. S osmehom često pokazujem slike svojih mačaka ili dece daljih rođaka iz inostranstva. Znam da je to manje vredno, ali ipak to radim. I dalje, nikad niko ne komentariše, niti priznaje šta mi nedostaje,“ kaže Keti.
Najveća žal
Keti, koja je i u nekoliko emisija govorila o svemu priznaje da je teško opisati rečima tu vrstu tuge. Međutim, nedavno je to uspela kroz članak koji je napisala za Sydney Morning Herald.
„Moja najveća životna žal je što nisam postala majka. Moja druga najveća žal je što nisam postala baka,“ napisala je Keti u svom tekstu. „Te etikete ostaju zauvek, ali se često uzimaju zadravo za gotovo i podrazumevaju, a malo baka i deka shvata koliko su zapravo srećni“.
Odgovor koji je dobila od čitalaca potpuno ju je iznenadio – umesto podrške, mnogi su ustanovili da „veliki broj njih nema unuke iz raznih razloa, te da se svako od njih s tim nosi na svoj način“.
„Želela sam da prenesem svoje emocije na papir, jer nisam mogla da nađem ništa slično objavljeno što bi mi pomoglo da se nosim sa svojim osećanjima,“ rekla je.
Podrugljivi komentari i nesmotrene uvrede
Tokom godina, mnogi ljudi su nesvesno izgovarali komentare koji su Keti povređivali. Često nisu imali loše namere, već jednostavno nisu znali da život bez dece nije bio njen izbor.
„Tako si srećna, možeš raditi šta god želiš kad god poželiš.“ „Bar možeš da se naspavaš, ne znaš kako je to.“ „Zašto nemaš decu? Ona su životna smisao.“
Pre penzionisanja, Keti je bila uspešna lekarka koja je radila s bolesnom decom. Ipak, često je osećala da je roditelji gledaju s nepoverenjem jer sama nije bila majka.
„To me je pogađalo jer je postojalo to uverenje da, ako dajem zdravstvene savete, oni nisu uvek dobrodošli,“ primetila je Keti.
Novi početak
Pre 14 godina, Keti se ponovo udala. Tada je postala maćeha ćerki svog partnera iz prethodne veze.
„Deo sam njenog života već više od pola njenog života — sada ima 29 godina. Imamo divan odnos,“ kaže Keti s ljubavlju.
Međutim, iako njeni prijatelji kažu da će, kada njena pastorka dobije dete, to biti kao da ima svoje unuče, Keti priznaje da to nije ista bliskost.
„Nije isto kao kod mojih prijatelja koji u svojim unucima vide sebe i osećaju uzbuđenje zbog toga,“ priznaje ona.
Shvatanje nasleđa i zahvalnost
Na pitanje o nasleđu u emisiji Insight, Keti je priznala da je tužna što se njeno porodično stablo neće nastaviti. Ipak, s druge strane, zahvalna je na mnogim drugim aspektima svog života.
„Imam mnogo toga na čemu mogu biti zahvalna, posebno kada pomislim na sve što mom životu daje smisao i svrhu. Ne provodim dane razmišljajući o tome što nemam genetske potomke. To je jednostavno činjenica,“ rekla je.
Keti ima puno prijatelja i porodicu koje ceni. Ponosi se svojim radom kao doktorka, a takođe je osnovala i ogranak NSW Doktorske orkestra.
„Ne želim da ljudi pomisle da ih kritikujem zbog ove teme. Samo želim da ih podsetim da ne donose pretpostavke o tome zašto ljudi možda nemaju decu ili unuke, jer to može biti osetljiva tema. Važno je da se o tome razgovara.“
Muška empatija
Zanimljivo je da su Keti kontaktirali mnogi muškarci nakon što je javno podelila svoju priču. Ona primećuje da se, u razgovorima o ljudima koji nisu roditelji ili bake i deke, tuga muškaraca često zanemaruje.
