Kako odabrati srednju školu i koje nose najbolje preporuke? Roditelji đaka širom Srbije i Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija su nam odgovorili na ova pitanja.
Odabir srednjih škola danas sem kvaliteta kadra i profesionalnog usmeravanja nosi i mnoga druga pitanja. Već godinama unazad nekoliko srednjih škola nosi titulu „najelitnijih“ u Srbiji, ali pitanje je koliko ovaj epitet odražava i kvaLitet. Zato smo vas pitali u Facebook anketi: „Koja srednja škola u Srbiji je zadržala kvalitet i u čemu se taj kvalitet ogleda i dan danas?“
O ovome smo pričali i sa Aleksandrom Markovim, predsednikom Foruma beogradskih gimnazija, a pre svega smo istražili kako je izgledao upis u srednje škole ove godine. Ono što je primetno jeste da je ove godine borba za upis u određene srednje škole bila žešća nego ikad, a broj bodova potrebnih za ulazak u te škole raste iz godine u godinu.
Promena zakona i stroža pravila upisa
Jedan od glavnih razloga za povećanje konkurencije za upis u srednje škole jeste nova zakonska regulativa koja je smanjila maksimalan broj učenika po odeljenju u osnovnim školama na 30, a u srednjim školama na 28. Ovo automatski znači manje slobodnih mesta, što je uslovilo rast upisnih bodova u mnogim popularnim školama. Međutim, dodatni faktor su i bolji rezultati koje su učenici postigli na maloj maturi ove godine, što je još više podiglo pragove upisa.
Beograd: Od gimnazija do medicinskih škola
U Beogradu su, očekivano, gimnazije i medicinske škole bile među najtraženijima. Na primer, u Petoj beogradskoj gimnaziji, prag za upis na prirodno-matematički smer ove godine iznosi čak 92,95 poena, dok je prošle godine bio 88,64. Sličan skok zabeležen je i u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Pančevu, gde je za upis na tehničara informacionih tehnologija potrebno 89,45 poena, što je povećanje od četiri boda u odnosu na prošlu godinu.
Zanimljivo je da su se pojedine gimnazije u centru Beograda, poput Treće i Četrnaeste gimnazije, suočile sa manjim interesovanjem. Na većini njihovih smerova prag za upis bio je niži nego prethodne godine. Na primer, društveni smer u Trećoj gimnaziji ove godine zahteva 91,16 bodova, dok je prošle godine bilo potrebno 91,31. Sličan trend beleži i društveni smer u Četrnaestoj gimnaziji, gde je ove godine dovoljno 90,05 bodova.
Novi Sad: Rekordni pragovi
Novi Sad je tradicionalno poznat po kvalitetu svojih gimnazija, a ove godine Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ postavila je rekord. Poslednji učenik koji je upisan na matematički smer imao je čak 97,20 bodova! Ovo je povećanje od skoro četiri boda u poređenju sa prethodnom godinom, kada je prag bio 93,55. Pored toga, Gimnazija „Isidora Sekulić“ takođe je zadržala visok nivo, sa minimalno potrebnih 93,70 bodova za matematički smer.
Medicinske škole širom Srbije
Medicinske škole su i ove godine zadržale svoju popularnost, naročito u gradovima van Beograda. U Somboru je za smer medicinske sestre potrebno 86,34 poena, što je pet bodova više nego prošle godine. Slična situacija je zabeležena i u Kruševcu, gde je za upis na smer fizioterapeuta ove godine bilo potrebno 85,60 bodova, što je povećanje od pet poena u odnosu na prethodnu godinu.
U Nišu, Medicinska škola „Miodrag Lazić“ takođe beleži značajan skok u broju bodova. Na primer, za upis na smer farmaceutskog tehničara potrebno je 90,45 poena, dok je prošle godine prag bio 89,80.
Tri najpopularnije gimnazije u Beogradu
O srednjim školama u Beogradu pričali smo sa Aleksandrom Markovim, predsednikom Foruma beogradskih gimnazija. Pitali smo ga koja srednja skola u Beogradu je zadržala kvalitet i u čemu se taj kvalitet ogleda i dan danas.
„Kada je reč o srednjim školama, manje – više, sve škole nastoje da sačuvaju kvalitet, međutim, okolnosti u kojima rade, odnosno školuju učenike se u mnogome razlikuje. Nisu isti uslovi rada u srednjim stručnim školama, naročito onim koje školuju trogodišnje profile i na primer gimnazijama ili nekim popularnijim stručnim školama. Motivacija učenika u školama za čiji upis je potrebno mnogo manje bodova nego u nekim popularnim školama je ključna u pogledu ostvarivanja rezultata. Bez učenika koji je motivisan za učenje, upitan je i kvalitet nastave koliko god se nastavnici trudili, jer kada se suočite sa nemotivisanim učenicima koji su često skloni i agresivnom ponašanju, entuzijazam nastavnika brzo opada. Zbog toga je teško izdvojiti škole koje su zadržale kvalitet, pre možemo govoriti o školama koje su popularne kod učenika, a to su uglavnom stručne škole koje školuju medicinski kadar, elektrotehnička škola Nikola Tesla, kao i gimnazije, među kojima su najpopularnije one u centru i na Novom Beogradu i to ne zbog kvaliteta već prevashodno zbog lokacije“, kaže on.
S tim u vezi, interesovalo nas je i koje su najtraženije srednje škole u Beogradu?
„Trendovi poslednjih godina su takvi da su najpopularnijie Treća, Deveta i Četrnaesta gimnazija“, ističe Aleksandar Markov.
Učenici se neretko nalaze na međi onoga što žele da upišu, i saveta društva i okoline. Aleksandar je posavetavo sve đake koji se nađu u ovoj situaciji da urade sledeću stvar:
„Učenici moraju da biraju školu u skladu sa svojim afinitetima i planovima za budućnost, a ne u odnosu na to šta im drugi preporučuju. Već pred kraj osnovne škole, učenici moraju u konsultaciji sa roditeljima da se postepeno usmeravaju u pogledu budućnosti i zanimanja“.
A na šta roditelji treba da obrate pažnju pri upisu dece u srednju školu?
„Roditelji treba da osluškuju želje i potrebe svoje dece i da ih usmeravaju. Nikako da insistiraju na školama koje oni smatraju da deca treba da upišu. Ukoliko se ide u pravcu pritiska na dete, postignuća tokom daljeg školovanja izvesno će biti niža“, kaže Aleksandar Markov.
Na kraju, on se osvrnuo i na standard obrazovanja koji je tokom proteklih godina opao u Srbiji.
„Društvena kriza, praćena krizom nacionalnog identiteta koja nas prati još od ratova devedesetih uticala je na sveopuštu devastaciju osnovnih ljudskih vrednosti. Umesto da obrazovanje bude stožer razvoja, škole su ostale na zapećku, najčešće kao balast onima koji kreiraju budžet. Bez ulaganja u infrastrukturu i kadar, obrazovni sistem nije mogao da isprati trendove u razvoju tehnologije i nauke, što je na kraju dovelo do potpunog kraha. Plašim se kakva nas budućnost čeka, odnosno smatram da kao društvo nismo svesni kakva je privilegija besplatno obrazovanje. Kada se u tom pogledu osvestimo, mislim da će već biti kasno i da će obrazovanje postati privilegija bogatih, dok će u državne škole ići oni koji nisu imali mogućnosti da plate svoj školovanje“, zaključuje on.
Šta kažu roditelji
Pitali smo i vas koja srednja škola u Srbiji je zadržala kvalitet, a u preko 200 odgovora najčešće su pomenute srednje škole u Užicu i Šapcu, dok primetno oskudevaju pohvale beogradskih srednjih škola.
Užice
„Medicinska škola Užice. Odličan kadar kao i nastavni program, saradnja sa drugim školama, kao i praksa“, napisao je Ivan.
„Po rezultatima na prijemnim ispitima (Etf, Medicina, itd..) – Užička gimnazija.“
„Užička gimnazija, tradicija od 185 godina, a i rezultati učenika dovoljno govore.“
„Prema nekim statistikama Medicinskog fakulteta, najbolja je užička gimnazija i medicinska škola. Njihovi đaci osvoje najviše bodova na prijemnom ispitu. Takođe, specijalizovane gimnazije.“
Beograd
„Gimnazije u Beogradu: Prva, Peta, Deveta, Četrnaesta… Moje dete je pohađalo jednu od tih škola, svi iz odeljenja su imali izuzetan uspeh pri upusu na fakultet. ETF, Mašinski, Medicinski, FON… 99℅ na budžetu 99% na državnim fakultetima, mislim da je to odličan pokazatelj“
„Matematička gimnazija“
„Farmaceutsko-fizioterapeutska škola u Beogradu. Matematička gimnazija. Muzička škola „Stanković“.
Šabac
„Škola primenjenih umetnosti u Šapcu, iz godine u godinu osvajaju nagrade, pedagoški kadar fenomenalan. I Šabacka gimnazija iz koje deca izadju sa jako dobrim uspehom i upišu dobre fakultete koje završavaju“
„Šabačka gimnazija i srednja poljoprivredna koja je proširila broj zanimanja i izašla u susret deci za razvojnim problemima“
Sremski Karlovci
„Karlovačka gimnazija ne samo da je zadržala kvalitet, već je sada mnogo kvalitetnija škola nego što je bila u moje vreme, pre 30 godina.“
Čačak
„Čačanska gimnazija“
„Gimnazija u Čačku“
Niš
„Umetnička škola u Nišu. Od njenog postojanja, do danas, najveći broj đaka je upravo izašao sa zavidnim znanjem, većina sa nekom izložbom iza sebe, sopstvenim biznisom, upisanim fakultetitima Arhitekture, Savremene umetnosti“
„Gimnazija Svetozar Marković u Nišu.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
