Pitanje sa koliko si godina previše star da bi postao roditelj ponovo je osvanulo kad je 79-godišnji Robert De Niro postao tata sedmi put.
Mnogo je ljudi koji dobiju decu kasnije nego što je to uobičajeno, ali dok većina zna za opasnosti predugog čekanja za žene, malo njih shvata rizike koji se povećavaju s godinama muškaraca.
Velika studija objavljena 2006. godine pokazala je da kada muškarac dostigne 50 godina, njegov rizik da će imati dete sa autizmom je više od 10 puta veći od onog za muškarca u dvadesetim godinama. Taj rizik se udvostručuje svake decenije nakon toga.
Drugo istraživanje iz 2018. godine koje je ispitalo više od 40 miliona porođaja u SAD pokazalo je da očevi stariji od 45 godina imaju 14 odsto veće šanse od očeva u dvadesetim i tridesetim godinama da se njihove bebe rode prerano i sa malom težinom.
Veruje se i da stariji očevi imaju veći rizik da imaju dete sa poremećajem rasta, ali i određenim psihijatrijskim poremećajima kao što su šizofrenija i bipolarna i kardiovaskularna stanja.
Dr Stjuart Fišer, lekar interne medicine u Njujorku, rekao je za Daily Mail: „Rizično je imati dete u starosti jer stariji roditelji biološki nisu isti kao 20-godišnji.“
Razlog za vezu između starijih očeva i autizma kod potomstva i dalje nije potpuno razjašnjen. Neki stručnjaci veruju da je uzrok direktan i biološki, da kako muškarci stare i spermatozoidi se dele, genetske mutacije se mogu akumulirati i preneti na njihovo potomstvo.
Druga škola mišljenja tvrdi da će se stariji muškarci iz spektra autizma, znali oni to ili ne, verovatno oženiti kasnije i dobiti dete u starijoj dobi na koje mogu preneti gen za autizam.
Svi navedeni rizici nisu odvratili mnoštvo poznatih ličnosti da postanu roditelji u kasnijim godinama. Džordž Kluni, Hju Grant, Stiv Martin, Dejvid Leterman, Džejms Erl Džons, Sajmon Kauel, Džef Goldblum i Džon Stamos postali su prvi put očevi u svojim pedesetim i kasnije.
Veza između autizma i starosti oca se decenijama prati na osnovu opsežnih globalnih studija koje uključuju hiljade vladinih baza podataka i matičnih knjiga.
Analiza švedskih podataka iz 2010. pokazala je da muškarci stariji od 55 godina imaju četiri puta veću verovatnoću da će imati dete sa autizmom od muškaraca mlađih od 30 godina. Nekoliko velikih svetskih istraživanja se bavilo ovom tematikom u okviru podataka koji su dostupni, ali stručnjaci i dalje nisu naveli pravi razlog, već su samo primetili pojavu. Ipak, kao neka vrsta glasa razuma o ovoj temi oglasila se dr Morin Darkin, epidemiološkinja koja je specijalizovana za proučavanje autizma na Medicinskom fakultetu univerziteta Viskonsin.
„Starost majke i oca obično su u velikoj korelaciji u populaciji i može biti teško razdvojiti njihov uticaj na rizik od autizma. Neke studije zaključuju da je rizik više povezan sa starošću majke, a druge studije sa starošću oca.
Iako je korelacija između starosti oca i rizika od autizma dobro utvrđena, razlike u riziku se veoma razlikuju. Iako se čini da se rizik povećava sa starošću oca, samo oko 1 procenat svetske populacije ima poremećaj autističnog spektra. U SAD to iznosi oko 1 na svakih 36 dece.
Relativna veličina populacije mora se imati na umu kada se razmatra rizik koji preuzimaju stariji očevi.
Iako je rizik da će novi otac sa 50 ili više godina imati dete sa autizmom oko deset puta veći od njegovog mlađeg kolege, taj nalaz je napravljen na uzorku od oko 132.000 ljudi u kojem je identifikovano 110 slučajeva poremećaja iz autističnog spektra.
Rekla bih da iako se rizik od autizma povećava sa starošću roditelja (i po majci i po ocu), asocijacije su male i velika većina dece starijih roditelja ne razvija autizam“, rekla je.
Studija Abrahama Rajhenberga, psihologa i epidemiologa sa Instituta za psihijatriju na Kings koledžu u Londonu iz 2006. godine, predstavila je prve ubedljive dokaze da stariji muškarci imaju veći rizik od rađanja dece s autizmom.
Posle te studije koja je analizirala oko 400.000 ljudi u Izraelu, dr Rajhenberg je izvestio da deca koju su dobili muškarci stariji od 40 godina imaju 5,75 puta veću verovatnoću da obole od autizma nego deca koju su dobili muškarci mlađi od 30 godina.
Ova studija je podstakla još nekoliko u Danskoj i Švedskoj.
Danska studija, objavljena u izdanju časopisa JAMA Psychiatry iz 2014. godine, pokazala je da muškarci stariji od 45 godina imaju 34 odsto veći rizik od prenošenja nekog psihijatrijskog poremećaja, uključujući autizam.
A u Švedskoj, velika studija je proučavala otprilike 2,6 miliona dece rođene između 1973. i 2001. Istraživači su kontrolisali druge moguće uzroke i zaključili da očevi stariji od 45 godina u vreme rođenja svog deteta imaju 3,45 puta veće šanse da imaju dete sa autizmom.
Opsežna međunarodna studija iz 2011. dodatno je kvantifikovala rizik na osnovu podataka od preko 5,7 miliona živorođenih u pet zemalja. Istraživači su otkrili da je šansa za rođenje deteta sa autizmom bila 28 odsto veća među očevima koji su bili u četrdesetim godinama, i 66 odsto veća za muškarce u pedesetim godinama u poređenju sa onima mlađim od 30 godina.
***
Bonus video: Mamazjanija – gošća Maja Žeželj
Pratite nas i na društvenim mrežama:
