Dobra vest je da prolazi za nedelju dana, a sa njim i svi simptomi.
I dalje mislim da smo srećnici što smo kao novopečeni roditelji prvu temperaturu doživeli kada je beba imala sedam meseci, ali tih par dana bili su pravi pakao za nas. Pre svega, zato što nismo mogli da prepoznamo rođeno dete.
Sve je počelo u petak veče sa temperaturom do 38 stepeni. Naravno da smo odmah odleteli na Halo beba sajt da vidimo šta nam je činiti. Dočekali smo jutro sa temperaturom i odmah otišli kod lekara. Stigli smo tamo pre prvih simptoma, a beba je, osim te slomljenosti od temperature, delovala okej. Doktorka ju je pregledala, sve je bilo okej – uši, grlo, pluća. Dala nam je uput za laboratoriju za sledeći dan i poslala nas kući. „Pratite šta se dešava, javite se.”
Sa flašicom paracetamola smo se vratili u naša četiri zida i na dalje tretirali temperaturu po doktorkinim instrukcijama. Vikend je prošao u temperaturi, krvna slika je ukazala na virusnu infekciju, a u ponedeljak je naše dete bilo mnogo bolje. Odahnuli smo, do sledećeg dana. Umesto nekog boljitka naše dete, naše predivno dete, lagano, ali sigurno pretvaralo se u malog đavola. Sve što bismo uradili van njene zamisli izazivalo je plač – bilo da je spustimo na pod, uzmemo u ruke ili samo pomerimo jednu igračku sa mesta A na mesto B. Batrganje u rukama, odbijanje hrane, konstantno plakanje iz grla, kao da joj kožu deremo sa leđa pretilo je da nas gurne preko ivice.
Danima smo verovali da ima i koronu. Nisam toliko brinula o koroni jer sam ja tri puta vakcinisana, jednom i tokom trudnoće, koliko o post kovidu – šta ako ostane bez čula ukusa ili joj se poremeti, nećemo znati jer je tako mala. I to baš sada kada je počela da jede i kada toliko uživa i voli svu hranu (osim brokolija naravno)! Odveli smo je i do dežurne laboratorije na brzinsko testiranje, ali su odbili da rade na tako maloj bebi.
Četvrti dan smo dočekali jutro sa njom, nemoćni da je uspavamo, nahranimo. Ali najgore od svega bilo je to dranje. Kao da je svaki dodir boli. Tada smo primetili i osip po telu. Nisam znala da li to oseća, da li je svrbi, šta se dešava.
U šest ujutru jedva smo je nahranili kašicom nakon čega se sručila i zaspala. „Pa mi je izgladnjujemo sve vreme!” rekla sam mužu koga sam ceo dan ubeđivala da beba jede koliko ona želi da jede, da je bolesna, da je sve to okej jer doji i dovoljno piški. Osećali smo se kao najgori roditelji na svetu, ali smo konačno mogli da spavamo.
Sutradan smo se uputili ka doktorki sa novim simptomom. Čim smo joj pokazali rekla je: „Exanthema subitum”. Meni je zvučalo kao referenca iz Harija Potera, pa sam je upitno pogledala.
„Exanthema subitum ili trodnevna groznica, kako je zovu. Temperatura, tri dana, je li tako?” Da, tri dana temperature i zatim osip, koji, kako kaže doktorka – nakon što prođe – sve bude okej.
„Ali doktorka, ona se tako drala, jeste li sigurni da je ništa ne boli? Kao da je neki đavo zaposeo naše dete prethodnih dana!”
Doktorka se blago nasmejala i nastavila da objašnjava – u pitanju je infekcija koju uzrokuje jedna vrsta herpesa, deca između šest meseci i tri godine mogu da je dobiju, zarazna je, ali i prolazi posle nedelju dana. A za ponašanje kod dece, kaže doktorka, ni sama nije verovala da je moguće – ali veliki broj roditelja se žalio da se deca skroz izmene, kao da promene karakter. Iritabilnost je jedan od simptoma koja dovodi do ovoga. Dobra vest je da se posle oporavka sve vrati na staro. Još bolja vest je da nakon što dete jednom preleži ovu bolest – stvara doživotni imunitet.
Kakvo olakšanje! Naše dete se nije pokvarilo! Neće zauvek biti ovako nervozna! To su samo simptomi, proći će, sve će biti okej. Samo to što smo saznali o čemu se radi i što smo ugledali svetlo na kraju tunela donelo nam je mir i osećaj sigurnosti.
Javila sam svim prijateljima i rodbini šta je po sredi i iznenađujuće – skoro niko nije čuo za trodnevnu groznicu. Iako je većina male dece preleži, nije toliko poznata jer – osip kojim se najlakše određuje, nije uvek prisutan. Šanse su da smo je i svi mi imali, ali da su naši roditelji to nisu primetili! Većina roditelja temperaturu pripiše zubićima ili nekom virusčiću. I oni roditelji sa malo više iskustva (ili u našem slučaju – bilo kakvim iskustvom) verovatno manje paniče i prežive groznicu bez stresa.
***
BONUS VIDEO: Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji „STOP AKUŠERSKOM NASILJU“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
