Gošća nove Mamazjanije, stručnjakinja za marketing i edukatorka roditeljstva, mama Srne i Juga, Ivana Bunčić, poznatija na mrežama kao „Profi mama“, opisala nam je kako izgledaju radionice na istoimenoj akademiji, koju vode ona i njen suprug, na kojima mame, ali i tate, traže savete i rešavaju nedoumice o roditeljstvu, sa kojima se svi susrećemo nezavisno od uzrasta nas i naše dece, o čemu ćete premijerno slušati u podkastu Mamazjanija sutra od 20 sati na portalu Zadovoljna.rs.
Nakon što je rodila ćerku Srnu, Ivana je odlučila da malo uspori, i da posao od devet do pet zameni nekim koji će joj omogućiti da provodi više vremena sa porodicom. Ubrzo je stigao i sin Jug, a Ivana i njen suprug osnovali su Akademiju „Profi mama“, koja je, kako naša gošća kaže, nastala upravo iz njene želje da bude najbolja mama na svetu. Svemu je prethodila brojna literatura koju je pročitala, saveti koje je dobijala, da bi na kraju shvatila da ne mora biti najbolja, da su greške i propusti normalni i da nas to čini ljudskim bićima, a naša deca od nas i ne žele savršenstvo, već osobu sa kojom jednog dana mogu da se poistovete.
Put od stresnog roditeljstva do onog koje krasi „više smeha, manje briga“, što je i moto njihove akademije, krenuo je upravo od pitanja koje je o majčinstvu imala Ivana, koja je vremenom i uz mnogo edukacije i sitnih trikova, shvatila da je suština u prioritetima. Ona nam je objasnila kako se snalazi sa organizacijom i zašto nije važno ako gomilu veša nekad ostavimo neispeglanu ili ne štikliramo sve obaveze sa spiska u jednom danu, ali zato kvalitetno vreme provedemo sa decom ili odmorimo, kako bismo za sve dečje izazove kasnije bili spremniji, o čemu ćete slušati u novoj epizodi. A ova, kao i sve prethodne epizode Mamazjanije, biće na ostalim platformama dostupna već u nedelju narednog dana, u 8 ujutro i to na YouTube kanalu NOVA RS i podcast platformama Soundcloud, Castbox, Podcast.rs, Spotify i Stitcher, kada se u pretrazi upiše Nova.rs.
O roditeljima koji dolaze na njihovu akademiju, Ivana kaže da su to pretežno mame, ali i tate koje su osvestile probleme u odnosu sa decom ili prosto žele unapred da se edukuju i pripreme na sve što ih čeka, bilo da je u pitanju vrtićki ili tinejdžerski uzrast. I na kraju, najvažnije je da budemo spremni da tražimo savet i pomoć i da prihvatimo da savršen roditelj ne postoji, da su greške opravdane, ali da je, kad pogrešimo, važno detetu reći – izvini, i to je vrlo često, sasvim dovoljno.
***
