Kada vam roditelj kaže da su srećni, verujte im.
Tek što smo naučili da je nepristojno pitati „Kad će beba“ i slična pitanja, svi ti znatiželjni propitivači su se okrenuli onima sa jednim detetom, zainteresovani zašto nemaju još jedno, dvoje ili troje. Jedna mama je za Vogue opisala svoju situaciju i zašto je jedno dete sasvim dovoljno, naravno ako je to vaš izbor.
„Niko mi nije rekao da te majčinstvo tera da obogatiš svoj rečnik klišeima. Otkako sam prošlog leta dobila ćerku, redovno se surećem sa komentarima i pitanjima od prijatelja, rođaka, slučajnih poznanika, pa čak i medicinskih stručnjaka o mojim planovima za drugo dete. Neka su opušteno radoznala (hoćeš li imati više) dok neka idu i do smelo drskih (videćeš da manje boli sa sledećim).“
Ipak, ova pametna mama je smislila dobar odgovor za sve oni koji nemaju osećaj da treba da gledaju svoja posla.
„Oh, neće biti drugog“, odbrusila sam. „Ne treba nam! Već smo dobili savršeno dete.”
To je otrcano i brzopleto, ali ne mogu ništa drugo da smislim, a da ne učinim stvari još nezgodnijim, a ja sam veoma, veoma umorna od tih pitanja. Neću rađati još jednu bebu i ne želim svima da objašnjavam zašto. Ipak, uprkos mojim najvećim naporima da prekinem taj razgovor, ispitivači imaju tendenciju da zapitkuju više i dublje. „Zar se ne brineš da će biti usamljena?“, ili pak opušteno insistiraju da ću se „uskoro predomisliti“.
Istu frustraciju deli i pesnikinja Holi MekNiš, koja je objasnila kroz poeziju da njeno „siromašno i usamljeno jedino dete“ ne odrasta „da bude razmaženi sebični kreten“.
„Apsurdno je da ljudi i dalje smatraju prihvatljivim da donose takve presude o reproduktivnim izborima drugih, ali to je, pretpostavljam, nasleđe vekova provedenih u posmatranju ženskih tela kao javnog vlasništva. Istina, postoji mnogo praktičnih razloga zašto bi roditelji mogli da odluče da se zaustave na jednom detetu. Nalazimo se usred inflacije, a gajenje tih malih nogica nije jeftino. Uzmite u obzir i trošak višestrukog porodiljskog odsustva (ili bilo koje cene porodiljskog odsustva) u karijeri majke.“
Međutim, niko ne bi trebalo da se pravda i objašnjava, a tražiti nešto tako od njih je nepristojno i bezosećajno, pogotovo u slučaju da su iskusili problem sa plodnošću. Proces začeća, trudnoće i rađanja deteta prepun je potencijalnih trauma.
„Mnogi se bore da zatrudne, a na prvom mestu: istopolni parovi, oni sa stanjima kao što su endometrioza ili sindrom policističnih jajnika, i neki koji zatrudne tek nakon mnogo godina razočaranja, ponekad uz pomoć skupih, bolnih i invazivnih IVF tretmana. Pomisao da se taj proces ponovo započne može biti stresno, dok svest da toliko željena deca možda nikada neće stići je uznemirujuća. Takođe je važno zapamtiti da prvo rođenje nije nužno prvo začeće, a kod roditelja koji su pretrpeli gubitke, pitanja o ‘malom bratu ili sestri’ mogu izazvati teške emocije.“
Trudnoća sama po sebi takođe nije laka. A tu je i pitanje porođaja.
„Među mojim prijateljima bilo je hitnih carskih rezova, prerano puknutih membrana, epiziotomija i indukcija, i to je samo početak. Posle toga, tu su i žutica, i mastitis, i šavovi, i anemija, i neprospavane noći i visok krvni pritisak i nizak krvni pritisak i gubitak kose i nemoguća nadrealnost da opstanak čoveka u potpunosti zavisi od vas. To je mnogo, zbog čega smatram da je potpuno zbunjujuće da bilo ko odluči, usred svega toga, da komentariše sledeću trudnoću; kao da ono što ste do sada uradili — ono što još uvek radite — nije dovoljno dobro. Kao da nemate dovoljno briga i problema s kojim se nosite.“
Pored toga rano majčinstvo je definisano osećanjem neadekvatnosti, i mnogim pitanjima koja nemamo uvek odgovor.
„Osećala sam se krivom što sam se borila da dojim, što sam koristila pelene za jednokratnu upotrebu, što sam svoju ćerku hranila kupovnom hranom i što sam je ostavila sa nekim drugim da mogu da pišem.“
Može biti teško, ali postoji i velika radost, a pesnikinja je u odbranu želje da ima jedno dete rekla: „Zato što imam samo jedno dete, moje ruke su retko previše pune“, „Obroci su mirni“, „Vreme za igru je uvek ispunjeno“.
Mnogo je benefita u životu sa jednim detetom, ne samo sposobnost da im pružite svoju nepodeljenu pažnju, već i da lakše rezervišete vreme i prostor za druge aktivnosti osim majčinstva.
„U mojoj maloj tročlanoj porodici postoji toliko potencijala za igru i veselje kao i u grupi od njih 13. Dakle, možemo li, molim vas, prestati da tražimo od žena – ili bilo koga, u tom slučaju – da opravda svoj reproduktivni status? Kada vam roditelj kaže da su srećni, verujte im. Kada neko kaže da neće imati više dece, poštujte to. Ne tražite detalje ili deo koji ne valja. To je nepotrebno i potencijalno neljubazno.“
A onda je ukratko objasnila onaj kliše u koji stane sva ljubav prema sopstvenom detetu:
„Pa, možda je to kliše, ali moje dete je savršeno: ona je briljantan sklop blaženstva koji mi ispunjava srce i čini našu porodicu potpunom. Ipak, to nije razlog zašto nemam još jednu; jednostavno ne želim. Neću objašnjavati zašto.“
Ovo naravno nije podstrek da ostanete na jednom detetu ako ih želite više, naglasile su obe žene.
Bonus video: Podcast Mamazjanija – gost Tomislav Kuljiš
Pratite nas i na društvenim mrežama:
