"Impulsivne i jake emocionalne reakcije roditelja su kontraproduktivne."
Odrastanje kod dece prati i otkrivanje i doživljavanje seksualnosti, a to neretko znači i gledanje filmova za odrasle. Da li je to uopšte u redu, kako s detetom razgovarati o tome, koje greške ne činiti u tim situacijama – za Zadovoljnu govori Brankica Stanojević, diplomirana psihološkinja sa preko 30 godina iskustva u radu sa decom i roditeljima.
Naša sagovornica prvo ističe da je pristupačnost interneta deci nesumnjivo donela velike koristi, ali je postala i izvor veliki opasnosti. Jedna od njih je i dostupnost porno sadržaja.
„Da bi deca bila adekvatno angažovana u nekoj aktivnosti, potrebno je da imaju odgovarajuću telesnu, intelektualnu, emocionalnu i socijalnu zrelost. Ako bilo koja od tih komponenti kod deteta nije dostigla odgovarajući razvojni nivo, postoji mogućnost da ta aktivnost nanese više štete nego koristi.“
Brankica Stanojević kaže da su seksualnost i seksualno ponašanje jedna od najsloženijih oblasti ljudskog razvoja i zahteva izuzetnu usaglašenost sva četiri pomenuta faktora.
„U tom smislu izlaganje dece seksualnim sadržajima kada ona nisu ni telesno, ni intelektualno, ni emocionalno, ni socijalno dovoljno zrela da ih na odgovarajući način razumeju, tumače i povezuju sa sopstvenim iskustvima – realno je opasna. Aktivno seksualno ponašanje odraslih prirodno izaziva pojačanu pažnju dece, ali i socijalno okruženje može tu pažnju da pojača. Recimo, to su priče vršnjaka o tome šta su gledali, „oreol“ hrabrosti i važnosti oko onih koji se hvale da poznaju ove sadržaje, intrigantnost zabranjenog voća, dostizanje većeg statusa u vršnjačkoj grupi putem deljenja informacija o ovim temama, ali i stalna direktna dostupnost pornografskih sadržaja tako da dete i slučajno može lako da naiđe na ove sadržaje, kao i direktna izloženost dece ovim više ili manje latentnim sadržajima kroz svakodnevne aktivnosti npr. reklame, filmove i sl.“
Štetan uticaj pornografskih sadržaja na decu manifestuje se na više nivoa, kaže Stanojević.
„Na neurofiziološkom nivou zbog prerane pojačane seksualne stimulacije može da dođe do poremećaja u lučenju neurotransmitera dopamina. To može da negativno utiče na dalji razvoj određenih delova mozga i izazove stvaranje zavisnosti (sličnoj zavisnosti od psihoaktivnih suspstanci). Na kognitivnom nivou dolazi do neadekvatne interpretacije seksualnog odnosa kao nečega što je nezavisno i odvojeno od emocija i služi za ličnu zabavu, kao i do formiranja nerealističnih očekivanja u pogledu seksualnosti i ljudskih odnosa.“
Što se tiče telesnog nivoa, Stanojević kaže da kod deteta može i da se stvori slika o telu kao odvojenom od socio-emocionalne komponente ličnosti.
„Na emocionalnom planu smanjuje se nivo osetljivosti i empatičnosti za tuđa osećanja i potrebe i izaziva se otuđenost u odnosu na druge osobe. Na socijalnom planu stvara se tendencija ka tretiranju drugih kao objekata za zadovoljenje sopstvenih potreba i formira se potpuno pogrešna slika o muško-ženskim odnosima. A na planu ponašanja stvara se konfuzija kod dece jer ona ono što su gledala na ekranu tretiraju kao da su realno iskusila, pa su onda, kad se nađu u realnoj situaciji, potpuno zbunjena nepoklapanjem ovih iskustava.“
Pored toga, gledanje pornografskih sadržaja može da kod dece izazove strah, uznemirenost, osećaj krivice, ali i da podstakne agresivno ponašanje, napominje naša sagovornica.
„Posebno je uočena tendencija da dečaci koji intenzivno gledaju ove sadržaje razvijaju stav da je dozvoljeno povređivati i iskorišćavati osobe ženskog pola. U krajnjoj liniji, intenzivno izlaganje dece pornografskim sadržajima stavlja ih u situaciju koju ne mogu da povežu na odgovarajući način sa svojim postojećim iskustvima, ne mogu da ih primereno emocionalno obrade i ne mogu da ih socijalno funkcionalno koriste. Takođe, pornografske sardržaje deca ne mogu da stave u adekvatan kontekst filmske fikcije (kao što to može većina odraslih), već ih doživljavaju kao apsolutno stvarne (nemaju svest da je to snimljeno i režirano). I na kraju deca nemaju svest o tome da seksualna ponašanja podrazumevaju ličnu odgovornost i posledice i da moraju i iz tog ugla da posmatraju stvari.“
I šta onda činiti?
„Najbolja zaštita od ovih opasnosti je stroga roditeljska kontrola sadržaja kojima deca pristupaju na internetu. Drugi nivo zaštite je preventivno delovanje u smislu razgovora sa decom o tome da postoje ovakvi sadržaji na internetu i šta je najbolje da se uradi ako na nešto tako naiđu ili ih neko podstiče da to gledaju. Vrlo važno je i pravilno usmeravnje dečjeg shvatanja seksualnosti kao sastavnog dela emocionalne bliskosti i povezanosti sa drugom osobom u procesu zaljubljenosti i voljenja te druge osobe. Generalno netabuiziranje teme seksualnosti i razgovori na temu tela, telesnosti i zaljubljivanja koje je primereno uzrastu deteta smanjuju verovatnoću za prijemčivost za pornografske sadržaje.“
A kako to izgleda u praksi? Kako roditelj da reaguje kad ustanovi da dete gleda pornografske sadržaje?
„Roditelj ne treba da viče, grdi i posramljuje dete, niti da pribegava intenzivnim kaznama. Prvi korak je da smiri i stavi pod kontrolu sopstvena osećanja. Impulsivne i jake emocionalne reakcije roditelja su kontraproduktivne. Sledeći korak je da u saradnji sa drugim roditeljem ili uz pomoć neke treće osobe od poverenja napravi strategiju kako da razgovara sa detetom na tu temu, predoči mu rizike i opasnosti kojima je kroz te sadržaje izloženo i napravi plan zajedno sa detetom kako će se dalje ponašati i izbaciti konzumiranje kompromitovnih sadržaja. Ako je dete uznemireno ili pod jakim emocijama, treba mu pomoći da se smiri. U daljim postupanjima roditelj treba da bude dosledan i odlučan u zabrani gledanja ovih materijala, ali na konstruktivan način u smislu pronalažanja poželjnih aktivnosti koje će angažovati dete na primeren način. Na eventualna dečja pitanja i dileme u vezi seksualnosti i onoga što je gledalo, roditelj treba da se potrudi da daje realistične odgovore na način na koji to dete može da razume“, kaže naša sagovornica i zaključuje da, u slučaju većih problema kod deteta, najbolje je obratiti se stručnjaku.
BONUS VIDEO: Kome poveravamo decu na čuvanje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
