Otkrivaju nam istinu, bez cenzure.
Svaka mama će uglavnom bez pogovora kazati da je imati decu jako lepo i ispunjavajuće, da jeste zahtevno, ali da je to najvažniji i najlepši zadatak u životu. Takođe, mnoge od njih će kazati i da ne znaju ni same kako uspevaju da svom detetu obezbede sve neophodno jer su troškovi za gajenje deteta, posebno u Srbiji, prilično veliki.
A kako to zaista izgleda u praksi, tj. koliko novca mesečno ide na neophodne troškove za dete, od bebe, do tinejdžera, za Zadovoljnu pričaju mame iz Srbije.
Dragoslava Stamenović iz Beograda (20-mesečna beba)
Dragoslava Stamenović (30) iz Beograda, mama 20-mesečne bebe, za početak kaže da je ona gledala da što manje kupuju novo kad se beba rodila i da je mnoge stvari, poput odeće, komode za povijanje, kreveca, ogradice, kadice, nabavila od onih koji su im poklonili jer im više ne trebaju, deca su ih prerasla.
Što se tiče mesečnih troškova, Dragoslava kaže da to za njenu bebu izgleda ovako:
„Na pelene nam ide oko 800 dinara sad kad ih koristi samo noću, a kad je koristio i dnevne, onda je trošak bio 4.000 dinara. Dadilja košta 70.000 jer još uvek ne ide u vrtić. Odeću kupujemo retko i po potrebi, prosek je možda 2.000 dinara mesečno. Prosečni troškovi za obuću su 3.000, za igračke 2.000, za kozmetiku 1.000. Lekove za bebu kupujemo uglavnom za prehlade i na to nam sigurno odlazi u proseku 1.000 dinara mesečno.“
Dragoslava ističe i da su, uprkos tome što su mnoge stvari za bebu nasledili, dosta toga i sami kupili. Na njenom spisku obaveznih jednokratnih troškova su kolevka koja ide uz krevet – 18.000, podloga (baby gym) – 6.000 mala, 7.000 velika, stolica za hranjenje – 30.000, kolica – 16.000, krevet sa dušekom – 40.000, plakar – 25.000, auto-sedište – 40.000, nosiljka (kengur) – 10.000, nekoliko noša – 4.000, prenosni krevetac – 8.000.
Dakle, kada se sve sabere, prosečni mesečni troškovi za bebu mogu da budu oko 80.000 dinara, i to bez hrane.
„Iskreno, ne znam šta da kažem za hranu jer beba jede isto što i mi i ne znam kako da odredim koliko odlazi samo na bebu.“
A kada se na sve to dodaju i jednokratni troškovi za neophodna pomagala za bebu, taj trošak je veći za oko 200.000 dinara.
Danica Blagojević iz Doljevca (dvoje dece, 7 i 9 godina)
Danica Blagojević iz Doljevca kod Niša ima dvoje dece koja su prvi i treći razred osnovne škole.
„Najveći rashod vezan za decu su udžbenici. Iako nam Ustav Republike Srbije garantuje besplatno obrazovanje, mi kao roditelji imamo mnogo skrivenih troškova. Kao majka dvoje dece za udžbenike godišnje moram da izdvojim od 200 do 500 evra, u zavisnosti od razreda. Zato sam za decu pribavila besplatne udžbenike Fondacije Alek Kavčić“, kaže Danica.
Sledeći trošak je školski pribor.
„Za dvoje dece na samom početku školske godine to iznosi oko 50 evra, ali tokom školske godine se konstantno nešto dokupljuje.“
Sledeći trošak je užina.
„Za dvoje dece treba izdvojiti minimum oko 50 evra mesečno da u školi imaju osrednju užinu, što podrazumeva da nekad ponesu nešto od kuće, da nemaju uvek sokić ili mlečni napitak, da nema uvek neka voćka ili poslastica….“
Posebna stavka su ekskurzije.
„Cena jednodnevne ekskurzije se kreće oko 50 evra po detetu, sa ili bez ručka. Svakako, deca na ekskurziju ponesu po 1.000 dinara da od tog novca mogu da kupe sladoled i neku sitnicu – igračkicu… Moraju i da se obuku u nešto novo jer to je ipak posebna i važna prilika za svakog đaka i jako joj se raduju i to minimum košta 2.000 dinara ako se kupi na sniženju, recimo, komplet trenerka i majica. I pritom uvek spakujemo deci za put sokiće, grickalicke, sendviče… Dakle, jednodnevna ekskurzija za dvoje dece izađe oko 200 evra.“
Polazak u školu pored svih ovih navedenih kupovina donosi i trošak sezonskog odevanja za jesen i zimu.
„To znači minimum 100 evra i, ako se zameni ranac, od 50 do 100 evra. Sve to je primer za dvoje dece.“
Danica kaže da školske aktivnosti oko Nove godine, dana škole, školske slave takođe iziskuju manje troškove povodom organizovanja proslave unutar odeljenja ili novogodišnjeg vašara kada sami obezbeđuju materijal za izradu ukrasa, a potom ih sami i kupuju.
„Časovi baleta za ćerku su 2.800 dinara mesečno. Pritom, oprema se menja na otprilike dve godine. Triko i baletanke su koštali 4.500 dinara, a tu su i troškovi za strunjaču, fitnes blok, obruč, torbu, hulahopke, aksesoar za kosu, priredbe i odlaske u druge gradove na nastupe, rentiranje kostima. Što se tiče fudbala za sina, članarina je 2.000 mesečno, tokom zime u sali za fizičko pri osnovnoj školi je 2.500. Za opremu – najjefitnije kopačke za salu su oko 2.000 dinara, kopačke za travnati teren su minimum 4.000 dinara, potrebna su i bar dva dresa, a samo jedan je najmanje 1.500 dinara, pa onda aktivni veš, rukavice i takođe turniri i takmičenja, odlasci, prevoz. Na sve to, niža muzička škola je besplatna, za udžbenike smo dali oko 1.000 dinara za jedno dete, ali smo morali da kupimo gitaru i opremu za oko 100 evra.“
Danica kaže i da rođendani i druženja takođe koštaju, a svi želimo da deca budu društvena i imaju drugare.
„Rođendane slavimo kod kuće u dvorištu jer je letnji period, te za tortu, grickalice, sok i picu potrošim oko 50 evra po detetu. Inače, roditelji koji nemaju uslove da rođendane slave kod kuće daju i do 200 evra kako bi njihova deca imala žurku sa drugarima.“
Danica dodaje i da deca žele i kućnog ljubimca i smatra da svako dete zaslužuje da ga ima, mada to takođe košta, čak iako su udomili psa i mačku sa ulice.
Naša sagovornica kaže i da deca žele da imaju mobilne uređaje, smart satove, bicikl, rolere ili trotinet, što nije obavezno, ali je, kako kaže, svakako zahvalno obezbediti deci.
„Troškovi lečenja su nesnosni. Prošle zime sam za dvoje dece sprej za grlo, sprej za nos, kapi za inhalaciju i imuno sirup platila oko 5.000 dinara. U Srbiji u ovom momentu i pored dve radničke plate jako je teško brinuti se o deci i obezbediti bar neke od ovih uslova. Hrana je postala luksuz. Mnogi naši prijatelji i rođaci masovno odlaze u strane zemlje radi boljeg života i uređenog sistema. I mi sami se nosimo tom mišlju jer ne vidimo svetliju budućnost u sopstvenoj otadžbini. Plate su premale, a radi se previše. Sve što radimo – radimo za našu decu i ona su nam sva nada za bolje sutra i sva radost ovog sveta.“
Marina Mančić iz Surdulice (dete od 8 godina)
Marina je mama osmogodišnjeg školarca i kaže da su troškovi za njeno dete prilično veliki.
„Samo za polazak u školicu nam treba najmanje 200 evra – tu su patike, ranac, pribor, a da ne pričam o knjigama čija je cena 12. 000 dinara. Garderoba je čak i najjeftinija jer ima dosta akcija i popusta, pa uspemo da kupimo sve za početak škole za oko 100 evra. Što se tiče užine, dobijamo je u školi i cena je 2.700, ali dete ne jede sve, pa uvek mora dodatno da ponese nešto.“
Marina kaže i koliko okvirno izlaze mesečni troškovi.
„Zajedno sa treninzima, užinom, dodatnim priborom i garderobom koja je, naravno, vremenom zamenljiva, troškovi nikad nisu manji od 200 evra. A plate su donekle samo za preživljavanje.“
Tatjana Jovanović iz Beograda (dvoje dece od 14 i 15 godina)
Tatjana iz Beograda je razvedena mama dvoje dece, sina od 14 i ćerke od 15 godina.
„Mesečno na njih potrošim oko 20.000 dinara na užinu, još toliko za hranu u marketu, oko 100 evra za školske potrebe, po 4.000 za treninge, oko 50 evra za gorivo za potrebe odvoženja i dovoženja na različite lokacije. Sve u svemu, mesečni rashodi su oko 1.000 evra i više“, kaže Tatjana koja radi u prosveti kao profesorka srpskog jezika.
Kaže da joj je plata oko 60.000, a alimentacija oko 30.000 dinara.
„Imajući u vidu da je skoro sve poskupelo i da inflacija tek sledi, ne znam kako ću nadalje da izguram. Podstanarka sam 12 godina i svakog dana strepim da će naš stan biti izdat Rusima, a onda ne znam šta ću. Deca rastu, a s tim i nove potrebe“, kaže Tatjana.
Ona dodaje da su na sve to tu i povremeni troškovi koji možda nisu prisutni svakog meseca, ali ih svakako treba platiti.
„Što se tiče obuće i odeće, recimo da po sezoni po detetu potrošim oko 150-200 evra. Ponekad mi jakne ostanu od prethodne zime, ali budući da deca rastu, garderobu i obuću češće moram da menjam. Pritom, uglavnom sve kupujem u autlet radnjama jer za skuplje nemam sredstava. Na šišanje vodim sina jednom u par meseci i to košta 400 dinara. Ćerka je malo ‘skuplja’ jer je tinejdžerka, pa su joj neophodne i razne kremice za lice koje joj je preporučio dermatolog, a koje nisu baš jeftine (jedna je oko 500 do 1.000 dinara). Nedavno sam za fiksnu protezu dala 60.000 za donju, a bivši muž 60.000 za gornju. Ekskurzije su oko 200 evra, a pripreme u klubovima gde treniraju takođe po oko 200 evra. Roditelji su se u školama povremeno žalili na cenu ekskurzija, ali u pitanju su, tobože, bile najpovoljnije ponude.“
Tatjana dodaje da je oprema za klubove 50 do 100 evra (dresovi, kopačke), s tim da sinu koji je golman svaka tri, četiri meseca mora da kupuje i golmanske rukavice koje kostaju oko 7.000-8.000 dinara jer se brzo pohabaju.
„Jako je lepo i ispunjavajuće imati decu i, uprkos velikim troškovima, ja ipak ostajem optimista i vedrog duha, čemu učim i decu. Život je neprestana smena uspona i padova i u tome je njegova jedinstvenost i punoća, a najviše lepote krije se u onim malim životnim radostima. Decu učim da je materijalni aspekt važan, ali isto tako i emocije i mentalni i spiritualni razvoj. Dok čovek ima kreativnosti i znanja u sebi, dotle će pronaći način i da zaradi. A ako je pritom darežljiv, to će mu se na neki način i vratiti. U mom sistemu vrednosti novac je bitan, ali ne više od ljubavi, prijateljstva, saosećajnosti, humanosti, učenja i rada na sebi“, poručuje za kraj mama Tatjana.
BONUS VIDEO: Kome poveravamo decu na čuvanje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
