Više od godinu dana od početka pandemije korone uveliko se vide posledice koje ostaju po naše mentalno zdravlje. Među njima je i socijalna izolacija kod mladih, isprva nametnuta zbog širenja bolesti, ali nažalost i dalje prisutna. Koliko je ozbiljno kad se tinejdžer sasvim otuđi, za Zadovoljnu priča Nikolina Milosavljević, dečja psihološkinja.
Zatvaranja, karantini, orgraničenja, ali i onlajn nastava – sve je to doprinelo da se tinejdžeri više povuku u svoj digitalni svet, da se otuđe i izoluju od onog stvarnog oko sebe. Nikolina Milosavljević kaže da je to očigledno jedna od najozbiljnih posledica pandemije po mentalno zdravlje adolescenata i mladih.
„Neretko se dešavalo da deca prilikom odvajanja u dve grupe u odeljenju budu u različitim grupama u odnosu na one drugare i drugarice sa kojima su se družili. Onda zbog socijalne distance i retkog fizičkog viđanja može doći do međusobnog udaljavanja, pa čak i gubitka kontakta, što na jednu mladu osobu deluje vrlo nepovoljno“, kaže naša sagovornica.
Moguće i misli o samoubistvu
Ona priča i šta sve zapravo predstavlja ta izolovanost i otuđenost.
„Današnji tinejdžeri svoje kontakte najčešće održavaju digitalno. Sa svojim prijateljima vole da se dopisuju i da su na društvenim mrežama. Međutim, većina njih smatra da ta vrsta komunikacije nije dovoljna da bi se kvalitetno povezali sa svojim prijateljima, što znači da im je potrebno da se vide oči u oči sa njima.“
Ipak, kad nema te fizičke povezanosti sa prijateljima, najpre jer ju je narušila pandemija, dete se može osećati usamljeno i odbačeno.
„Takva osećanja se dodatno pojačavaju ukoliko su oni svom prijatelju poslali poruku, a on im nije odmah odgovorio. Tad tinejdžer često može doći do zaključka da taj prijatelj ne želi više da se druži sa njim. Zbog nedostatka kontakta uživo, takvi nesporazumi ne budu razrešeni i objašnjeni i dete se može dodatno osećati odbačeno. Takođe, može razviti osećanje neprihvaćenosti, a sve to može uticati na to da se razviju određeni simptomi depresivnosti, čak do ideja o suicidu.“
Znak za uzbunu – apetit i san
Zato je vrlo važno znati kako da prepoznamo ovaj problem i koji to alarmi ukazuju da se dete otuđilo od drugih.
„Kada se tinejdžer oseća izolovano i odbačeno, može se dodatno povući u sebe. Roditelji mogu primetiti da se adolescent ne druži sa istim osobama kao ranije ili čak da mnogo slabije izlazi sa bilo kim. Takođe, može biti razdražljiviji i svadljiviji sa ukućanima. Ukoliko dođe do razvoja određenih depresivnih osećanja (s tim što ne mora da znači da će kod svakog doći do toga), treba obratiti pažnju na apetit i na kvalitet sna. Ukoliko dete slabije ili previše jede, previše kasno legne da spava (ima poteškoća da se uspava), ujutru je neispavano, ima problem sa koncentracijom, učenjem i pamćenjem, i sve to traje više od dve nedelje, treba razmotriti angažovanje profesionalne osobe koja će pomoći adolscentu“, napominje dečja psihološkinja Nikolina Milosavljević.
Za roditelje dupli izazov
A ako se ovi znaci pojave, roditelji ih primete, pa logično krenu da pomognu detetu, kako da to najbolje izvedu? Kako da probiju tu barijeru kad to može da bude dupli izazov – ako znamo da tinejdžeri inače umeju da budu distancirani i u svom svetu?
„Vrlo je važno da porodica ima naviku da redovno organizuje određene porodične aktivnosti kako bi se tinejdžer osećao povezano sa ukućanima. To porodično vreme može biti usmereno na zajedničko gledanje filmova koji su zanimljivi i tinejdžerima, i roditeljima, ili da se organizuje veče društvenih igara. To može pomoći detetu da se oseća bolje“, kaže Nikolina Milosavljević.
Ona navodi i da roditelji često žele što pre da saznaju šta se dešava detetu, ali neće dete biti uvek spremno da podeli to sa roditeljima i stvaraće otpor.
„Ako je dete bliskije sa nekim drugim iz šire porodice, treba zamoliti tu osobu da spontano priđe detetu i opipa šta ga muči i da li ga uopšte nešto muči ili samo prolazi kroz određenu pubertetsku fazu. Takođe, ne treba uvek lično shvatati detetovu svadljivost i ne treba ulaziti u svađu sa njim, već čekati trenutak kada se dete umiri, pa da se tada porazgovara sa njim o osećanjima i izazovima“, zaključuje dečja psihološkinja Nikolina Milosavljević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Kako prebroditi smrt voljene osobe
