Šta o ovoj temi kaže čuveni ruski psiholog Mihail Labkovski?
Mihail Labkovski najpoznatiji je ruski psiholog čiji saveti, između ostalog i o odgajanju dece, privlače pažnju ljudi širom sveta. On je nedavno objavio novu knjigu pod nazivom „Volim i razumem: Kako odgajati srećnu decu (a ne poludeti od anksioznosti)”. Tu on govori o tome kako odgajati dete da bude psihički zdrava osoba, nezavisna i srećna.
Labkovski se u svojoj knjizi bavi konkretnim pitanjima oko vaspitanja dece: šta treba raditi u prvoj godini života deteta; šta je istina o ranom razvoju deteta; kako pomoći svom detetu da zavoli vrtić; kako pripremiti dete za školu… Posebno zanimljivo je njegovo mišljenje o kažnjavanju dece.
Batina nije iz raja izašla
Labkovski u svojoj knjizi piše da su današnji odrasli slomljena generacija jer mnogi od njih imaju pozitivan stav prema fizičkoj kazni, budući da su i sami u detinjstvu bili tučeni, a ne razumeju u potpunosti zašto je to loše.
„To, naravno, ne znači da se treba ugledati na svoje roditelje i kao primer navoditi – i mene su tukli kad sam bio mali i šta mi fali, postao sam čovek”, piše Labkovski, a prenosi letidor.ru.
On objašnjava da je roditelj koji diže ruku na dete psihički neuravnotežena osoba, da ima problema sa agresijom i besom. Labkovski kaže da se ovi problemi moraju rešavati, a ne prelivati na dete.
Mihail Labkovski priča i šta se dešava u glavi deteta ako ga roditelji tuku.
„Ono tad shvata da svet funkcioniše ovako: jak sme da povredi slabog. Misli da ga roditelji ne vole, da je ono loše. I u šta će onda dete odrasti? Kako će komunicirati sa drugim ljudima, sa životinjama? Kako će svoju decu učiti životu…“
Psiholog savetuje zato da razgovarate sa decom, da im objasnite kada u nečemu greše. Pri tom, ne treba da kritikujete osobine deteta, već određen čin, postupak.
„Idealno bi bilo da govorite iz svog ugla. Dakle, ne da kažete – uradio si nešto loše, nego – ne sviđa mi se ovo tvoje ponašanje, mnogo me uznemirava što se ovako ponašaš“, piše Labkovski.
Ne vičite
Mihail Labkovski objašnjava da, kada razgovarate sa detetom, ne morate da dižete ton, čak i ako je ono za nešto krivo.
„U Rusiji je ovo prilično uobičajeno. Mnogi odrasli, kada kažnjavaju decu, smatraju svojom dužnošću da viču i deru se. Očigledno je uvreženo mišljenje da deca u suprotnom neće razumeti šta se dešava, neće ceniti ozbiljnost situacije“, kaže Labkovski.
Psiholog savetuje da se sa detetom razgovara nežno, ali čvrsto, tj. odlučno. On piše da ovakvom komunikacijom jasno odvajate dobar postupak od lošeg i dodaje da kazna ne mora da bude praćena vikom i drekom.
Koje su prihvatljive kazne
A kakve kazne konkretno dolaze u obzir, prema mišljenju ovog psihologa?
„Mislim da je sasvim prihvatljivo lišiti dete igračke ili odlaska na neki zabavni događaj. Ali bilo bi potpuno pogrešno lišiti ga šetnje na svežem vazduhu, staviti ga u takozvani kućni pritvor, bojkotovati ga.“
Istovremeno, Mihail Labkovski kaže da mama i tata treba podjednako da kazne dete. U porodici je potrebna solidarnost i otac i majka bi trebalo da zauzmu isti stav, ne bi trebalo da imaju nesuglasice. U suprotnom, dete će misliti da je sa jednim roditeljem sve moguće, a sa drugim ništa i da možete manipulisati drugima.
Ruski psiholog govori i o tome da mnogi roditelji često pate od egocentrizma i misle da dete mnogo toga čini namerno, njima u inat, ali da to nije tako.
„U 99 odsto slučajeva ono što dete radi nije namerno i u njemu nema zle namere. Dete ne pokušava da naudi roditeljima ili da nešto namerno pokvari, već da vidi kako nešto funkcioniše, kako život funkcioniše, pa čak i kad pomisli da nešto zapali. Možda misli da će to biti zanimljivo kao vatromet, ne shvatajući da je to vrlo opasno, koliku će štetu prouzrokovati i kakve će biti posledice“, piše Mihail Labkovski.
Labkovski ističe i da, ako dete jednostavno kaznite bez objašnjenja, u 90 odsto slučajeva ono neće izvući nikakve zaključke.
„Na primer, ako dete napravi neku štetu, treba mu reći da će tata, recimo, zbog tog morati da proda auto da bi nadoknadio tu štetu i da zbog toga neće moći da idu na porodični odmor ove godine. Tako će dete shvatiti da je njegov potez loš – i za celu porodicu. A to se neće desiti ako samo vičete, tučete i kažnjavate“, zaključuje psiholog.
BONUS VIDEO: Jelena Đoković: Šta me je privuklo konceptu svesnog roditeljstva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
