Dr Vanesa LoBue je profesorka psihologije specijalizovana za razvoj dece. Ona je opisala svoje lično i profesionalno iskustvo koje pokazuje zašto deca kada odrastu lako odustaju.
„Spremanje moje dece za školu i izlazak iz kuće ujutru uvek izgleda kao haos. Pomislili biste da, pošto to radimo svaki dan, ne moram da ih podsećam da obuju čarape, operu zube i doručkuju. Ipak, bez greške, svaki dan im trebaju podsetnici.
Najveći izazov – izlazak iz kuće
Najviše frustrirajući deo je obično kada moramo da izađemo. Nikada nisam videla decu da se kreću tako sporo kao kada treba da stignemo negde na vreme. Zbog gužve i žurbe, izbegavali smo da nabavimo cipele sa pertlama koje moraju da vežu i dodaju još nekoliko minuta našem danu.
Kada smo im napokon nabavili patike sa pertlama, često bih prekidala njihove napore da ih sami vežu i sama sam to radila kako bismo mogli da krenemo.
Dugoročne posledice prevelike pomoći
Ovo dugoročno nije dobro ispalo. Na kraju sam dobila dvoje klinaca koji su odbijali da sami vežu pertle.
Sigurna sam da smo svi bili u situaciji da gledamo našu decu kako pokušavaju da urade nešto, a mi se frustriramo i onda to uradimo umesto njih. Ja to radim stalno. Ali istraživanja sugerišu da ovakvo ponašanje može navesti našu decu da lako odustaju.
Kako roditeljska pomoć utiče na upornost dece?
U jednoj studiji, na primer, roditelji i deca su učestvovali u zadatku slagalice, a zatim su roditelji procenili koliko su njihova deca bila uporna. Roditelji koji su imali tendenciju da preuzmu i rešavaju zagonetke za svoju decu imali su klince koji su ocenjeni kao manje uporni.
U naknadnoj studiji, isti istraživači su otkrili da ometanje i obavljanje dečijih zadataka takođe smanjuje upornost dece u obavljanju drugih, nepovezanih zadataka.
Eksperiment sa nerešivom kutijom
U ovoj studiji, deci od 4 do 5 godina ponovo su date zaista teške zagonetke. Ali ovaj put, za neku od dece, vođa eksperimenta je uskočio da pomogne u rešavanju zagonetki postavljajući pitanja i dajući nagoveštaje. On nije rešavao zagonetke umesto dece ili čak dodirivao bilo koji od delova. Drugoj deci, umesto da im samo pomogne, on je preuzeo zadatak govoreći: „Ovo je teško, zašto ja to ne bih uradio za tebe?“
Nakon što su završili zagonetke, deci je predstavljena drvena kutija sa igračkom unutra. Bez znanja dece, kutija je zapravo bila zalepljena i bilo je nemoguće otvoriti je, ali ih je vođa eksperimenta izazvao mališane da ipak izvade igračku.
Deca kojoj je rešio zagonetku su bila manje uporna u otvaranju drvene kutije nego deca koja su jednostavno imala pomoć.
Dugoročni efekti preterane pomoći
Ovo sugeriše da ako uradite nešto za svoje dete, to ga neće samo naterati da odustane od tog zadatka, već će ga i generalno učiniti manje upornim – a reč je o zadacima koji su potpuno nepovezani sa onim u koji ste se mešali!
Dakle, mešanje čini vaše dete manje upornim. Pa kako da ih učinimo upornijim?
Kako podstaći upornost kod dece?
Istraživanja sugerišu da gledanje kako ulažete trud može pomoći. U studiji iste istraživačke grupe, deca predškolskog uzrasta su dobila istu nemoguću kutiju koja je korišćena u prethodnoj studiji i posmatrala su vođu eksperimenta kako:
Uspeva da je otvori bez napora
Uspeva da je otvori sa mnogo truda
Odustaje bez napora
Odustaje nakon mnogo truda
Deca su najviše istrajala kada se odrasla osoba potrudila i uspela. Međutim, najmanje je verovatno da će opstati kada odrasla osoba ne uspe, bez obzira na to da li ulaže napor ili ne.
Upornost u svakodnevnom životu
Dalja istraživanja pokazuju da to važi čak i za bebe. Sve u svemu, ovaj rad pokazuje da kada deca znaju da će nešto biti teško, oni više istraju kada vide odraslog da se trudi i uspe. Ali kada vide da odrasli ne uspevaju bez pokušaja, deca uopšte ne pokušavaju.
Istraživanja takođe pokazuju da deca više istraju kada odrasli praktikuju ono što propovedaju. Drugim rečima, kada odrasli kažu nešto poput: „Znaš šta je najbolje da se uradi kada je nešto nezgodno? Da damo sve od sebe i ne odustanemo.“
Zaključak: Dajte deci priliku da se bore
U naknadnoj studiji u kojoj su deca čula odrasle kako govore o važnosti upornosti, a zatim su uspela u zadatku sa kutijama, deca su bila najupornija da reše problem.
Poenta priče je da ako želite da odgajate decu koja sama obavljaju stvari za sebe, prvo morate da im dozvolite da ih obavljaju, čak i ako je to bolno gledati. Kada nisam dozvolila svojoj deci da vežu svoje pertle, to im je poslalo poruku da to ne mogu (i ne bi trebalo) da urade sami, pa su prestali da pokušavaju. Povrh toga, možda sam im takođe poslala poruku da mislim da ne mogu ništa sami da urade, navodeći ih da lakše odustanu od drugih zadataka, posebno ako misle da ću uskočiti i uraditi to umesto njih.
Osim što ih puštate da urade stvari sami, važna je i upornost u davanju modela. Zaista, kada vas deca vide da ste uporni i uspeli ste, ili im govorite o tome kako je važno ne odustati, slediće vaš primer, čak i ako im za to treba večnost.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
