Kako uspešni ljudi upravljaju složenim problemima kada ne postoji vodič korak po korak?
Većina nas nikada nije imala formalnu lekciju o tome kako funkcioniše učenje, ali smo usput pokupili poruke o tome šta se računa kao „pametno,“ šta vredi znati i kako bi trebalo da učimo. Ali postoji problem sa obrazovanjem koje se zasniva na poznavanju tačnih odgovora: život ne donosi uvek jasna rešenja. A kada se pojavi neizvesnost, mnoga deca se blokiraju.
Bidan Parmar je prethodnih 15 godina kao profesor u poslovnoj školi proučavao kako uspešni ljudi upravljaju složenim problemima kada ne postoji vodič korak po korak.
„Naučio sam da je sposobnost da se mudro krene napred kada ne znaš odgovor veoma dragocena veština i tome bi trebalo da naučimo decu što je moguće ranije“, kazao je za CNBC,
Učite decu da prihvate neizvesnost
Kako kaže, svakog leta tokom poslednjih 12 godina, kada porodično odu na more, on pravi tematsku potragu za blagom u obliku zagonetke za svoje ćerke, sestričinu i sestrića.
„Moraju da isprobaju više stvari kako bi pronašli uvid koji nije očigledan i rešili zagonetku. Zamislite kombinaciju Escape Room-a i potrage za blagom. Uputstava je malo, pa ima dosta neizvesnosti i konfuzije.“
Na primer, jedna zagonetka može biti samo kesa žele bombona, a deca moraju da shvate kako to može da bude trag koji vodi do sledeće stvari. Možda pokušaju da prebroje sve bombone, pa onda primete da je u kesi različit broj bombona različitih boja. Na primer: dve ljubičaste, četiri plave, tri žute, jedna zelena i tako dalje.
Zatim možda pomisle da uzmu drugo slovo iz reči „purple“ (ljubičasta) i četvrto slovo iz reči „blue“ (plava), što bi moglo da otkrije niz slova koja treba prerasporediti i koja ih vode do sledećeg traga.
„Dok su bili mlađi, brzo bi se frustrirali. Govorili bi da su blokirali, da moram da im kažem odgovor. Onda bi pojeli bombone i završili s tim. Sada ostaju radoznali i eksperimentišu.“
Što je još važnije, uče da pamet ne znači uvek imati odgovor, kaže.
„Pamet znači ostati uz problem, isprobavati različite pristupe, učiti iz onoga što ne funkcioniše i sarađivati sa drugima usput. To je način razmišljanja koji gradi otpornost, a upravo to je ono što će deci biti potrebno da bi se nosila sa velikim životnim izazovima.“
Kada roditelji prihvate neizvesnost, deca će ih slediti
Ako želite da se vaša deca osećaju prijatno u vezi sa neizvesnošću, morate to i sami da im pokažete, kaže Parmar i objašnjava kako:
- Ne odbacujte sumnju. Neka vaša deca znaju da je u redu ne znati odgovor odmah i osećati dve različite stvari u vezi sa nečim. Pohvalite ih kada ulože trud da nešto otkriju. Sumnja je znak da se suočavaju sa nečim značajnim i da moraju da uče.
- Pomozite im da generišu ideje, a ne samo odgovore. Lako je pasti u iskušenje da rešavate probleme umesto dece, ali kada prerano uskočimo, uskraćujemo im priliku da razviju ključne veštine. Podržite ih postavljanjem pitanja o tome šta bi mogli da pokušaju i šta bi moglo da se desi.
- Modelujte sumnju i donošenje odluka. Ne krijte svoje teške odluke. Ako je primereno da ih otkrijete, prođite kroz svoj tok misli sa decom, pokažite im šta radite da biste nešto naučili i pokažite radoznalost umesto panike.
- Odvojte vreme za igru u bilo kom uzrastu. Kreativno izražavanje i mašta su ključna vežba za snalaženje u sumnji. Aktivnosti poput muzike, vizuelne umetnosti ili pozorišta daju deci prostor da se izraze i uče o efektima svojih izbora u bezbednom okruženju.
- Gradite zdrave navike. Umoran mozak je reaktivan mozak. Uz san, zdravu ishranu, fizičku aktivnost i jake odnose lakše ostajemo mirni i razmišljamo jasno u neizvesnim situacijama.
„Letnja potraga za blagom neće rešiti sve. Ali svaki put kada moja deca pređu sa ‚Odustajemo!‘ na ‚Hajde da probamo nešto drugo‘, ona postaju mentalno jača. Svaki put kada me vide kako se nosim sa neizvesnošću, a da se ne raspadnem, postaju otpornija tako što uče kako i sama to da urade.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
