Jelena Kručičanin je profesorka srpskog u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Ovih dana je imala priliku da obiđe nekoliko srednjih škola u Finskoj. Prenosimo njeno iskustvo o obrazovanju u toj zemlji.
Treća beogradska gimnazija je akreditovana Erasmus+škola i to je Jeleni Kručičanin dalo mogućnost da pohađa kurs koji organizuje Euneos i podrazumeva posmatranje obrazovnih sistema Finske i Estonije. Kako nam je rekla, srednja škola u Finskoj je obavezna, traje tri do četiri i po godine, a do 18. godine za učenike je sve besplatno. I kada kažemo besplatno, ne mislimo samo na udžbenike.
Jelena je obišla tri finske škole, jednu stručnu koja obrazuje medicinsko osoblje, drugu koja obrazuju buduće konobare, kuvare, frizere, restauratore nameštaja, farbare, električare, građevinare, avio-mehaničare, fotografe i treću – jezičku u Helsinkiju. Prenosimo vam iskustva o sve tri škole.
Srednja stručna škola – obrazuju medicinsko osoblje
Na prvi pogled sasvim mirna i tiha škola. Na pauzama između razgovora sa kolegama na kursu, njuškala sam okolo po hodnicima i oko škole. Zanimalo me je da bacim pogled šta rade i kako. Moj prvi, i sasvim pogrešan uvid, bio je da su učionice vrlo klasično i staromodno opremljene, ali bogate nastavnim sredstvima. Takođe je delovalo, bar kroz virenje kroz prozore, da se dobar deo nastave odvija ex cathedra… Ali, ne lezi vraže! Obrazovanje u Finskoj je potpuno besplatno – to znači da je sve, ali bukvalno sve obezbeđeno – knjige, tableti, laptopovi, užina, ručak, ekskurzije, izleti, posete van škole – bukvalno sve – mora da plati škola iz budžeta koji joj je na raspolaganju.
Poslednji put su menjali programe 2015. godine. U sastavljanju programa i obrazovnih politika mogu da učestvuju jedino i isključivo NASTAVNICI! Za početak, dovoljno! U finskim školama nema domaćih zadataka, niti obaveznog testiranja (osim kad treba da maturiraju na kraju obaveznog školovanja – a obavezno je i srednje obrazovanje!)
Škola u kojoj sam danas provela vreme među prosečnim školama je.
Na ovoj fotografiji nalazi se sala za fizičko.
Svaka škola u Finskoj mora da ima salu za fizičko. Ova sala ima i pokretnu binu i vrlo lako postaje pozornica ili bioskopska sala. Takođe ima – saunu za đake.
Na sledećoj fotografiji je hol škole – jedan od – sto za stoni tenis, klavir, računari… samo su deo inventara koji su potpuno dostupni učenicima.
Na ovoj slici je sauna za nastavnike.
Na sledećoj slici jedna je od mnogobrojnih učionica.
Ko neće u klasičnu klupu, može na lazy bag, ili na kauč, ima i ćebence, ali i aparat za kafu, stolice za ljuljanje sa kojih ne može da se padne. Imaju i fotelje za one kojima je potrebno manje čulnih podsticaja koji se u to čudo ušuškaju i niko ih ne uznemirava. Tu si i pilates lopte.
Na sledećoj fotografiji je lounge za nastavnike – fotelja za masažu se podrazumeva, frižider, kuhinja, TV.
Na narednim slikama je – teretana za nastavnike smeštena u atomskom skloništu.
Svaka škola obavezno ima lekara, medicinsko osoblje i psihologa. Možete im se obratiti i telefonom i naći na nekom drugom mestu van škole.
Stručna škola za buduće konobare, kuvare, frizere, restauratore nameštaja
Školovanje traje tri do četiri i po godine. Učenik bira kad će i u kojem obimu, koje predmete učiti. Svaki kurs donosi određen broj predmeta, a da bi stigao do diplome mora da prikupi određeni broj.
Na početku svakog kursa nastavnici su dužni da predstave ishode, odnosno veštine koje će mu kurs (predmet) doneti. Ako učenik ceni da već ima te veštine, može odmah da polaže taj predmet i da pređe na neki sledeći.
Nakon treće godine, ima godinu i po dana da položi ispite (obično bira set od pet predmeta). S obzirom da je stručna škola, sve je usmereno ka praksi.
Škola ima svoj restoran, svoj salon lepote, pa čak i svoj avion (pravi-pravcati).
Sve troškove pokriva budžet Helsinkija.
Helsinška srednja jezička škola
Posebna „poslastica“ bila je poseta školi koja je dobila novu zgradu prošle (2023) godine – HEKLA, helsinška srednja jezička škola. Kada Finci odluče da renoviraju ili sagrade zgradu za školu, okupe nastavnike, psihologe, direktora, dizajnere, inženjere, arhitekte i predstavnike učenika i onda dugo promišljaju, svako iz svoje perspektive, šta im je potrebno i kako bi trebalo da izgleda zgrada sa pogledom u budućnost. Ne ispune se uvek i svima želje i zamisli, ali se dobije zgrada koja je iz naše balkanske perspektive nezamisliva.
Svaki srednjoškolac dobije laptop sa svim neophodnim licenciranim programima. Nastavnici u srednjim školama biraju da li će koristiti udžbenike i koje, da li će biti štampani ili digitalni. Oni kreiraju programe, a to im odobrava direktor škole. Srednjoškolci sami kreiraju prema interesovanjima kojim će tempom i koje kurseve slušati – tako se uče odgovornosti.
Naziv „jezička“ odnosi se na to da nudi širok izbor učenja jezika (1. jezik može biti engleski, švedski, finski, nemački, ruski, španski, kineski; 2. jezik švedski ili 2b jezi: arapski, francuski, nemački, ruski, španski, kineski, italijanski, japanski, korejski i latinski). Postoje i dva smera (po naški) – jedan fokusiran na nauke i drugi fokusiran na umetnost. Za one koji se opredele za nauku – ići će da se upoznaju sa fizikom u CERN-u, geografiju će izučavati na Islandu – i ovo su samo neke od mogućnosti.
Za one koji se opredele za umetnost, pored saradnje sa umetničkim institucijama, ove školske godine im se nude kursevi (školski predmeti): dizajn zvuka, slikanje i teorija boja, dizajn zvuka, školski bend, kreativno pisanje.
Učionice su uglavnom iste, sjajno opremljene, ali prilično slične onim iz prošlih vremena. Pregrađene su staklenim zidovima sa mogućnošću da se navuku zavese.
Mnogo pažnje posvećeno je prostorima između učionica u kojima đaci provode dosta vremena i osmišljeni su tako da se osećaju prijatno, slobodno, da imaju prostora za druženje, ali i za osamljivanje. Imaju terasu na krovu zgrade sa spravama za vežbanje, ogromim šahom, stolovima za stoni tenis.
Ako im se ne sviđa hrana iz kantine, imaju svoju kuhinju da sami pripreme.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
