Kako izgleda odrastanje u Holandiji? Jedna mama je započela ovu priču, a u nju je uključila i iskustava drugih porodica koje su se preselile u zemlju lala.
Kada pomislite na Holandiju, verovatno vam brzo prođu kroz glavu kanali, lale i biciklizam – i to su neki od razloga zašto su mnogi oduševljeni ovom zemljom. Više od 31.000 Amerikanaca živi u Holandiji, što predstavlja oko 6% ukupnog broja imigranata u zemlji, a taj broj je tokom godina porastao.
Jedna od njih je i Alehandra Rojas, mama, spisateljica i preduzetnica koja je odlučila da se preseli u Holandiju, a svoje iskustvo je podelila na sajtu HuffPost. Mi vam prenosimo njenu priču, u koju je implementirala i doživljaje drugih mama.
„Privukao me je slikoviti šarm – koji Holandija zaista pruža. Ono što nisam mogla ni da zamislim jeste mir koji mi je ova zemlja pružila u donošenju odluke koja mi nije bila laka – da postanem mama. U jednom trenutku, pomisao na decu izazivala je toliko anksioznosti da sam stalno odlagala tu odluku i umesto toga se fokusirala na karijeru i izgradnju sopstvenog posla. Nisam očekivala koliko će ova mala zemlja učiniti roditeljstvo prirodnim. Evo nekih neočekivanih stvari koje sam naučila o odgajanju deteta ovde.
Vožnja bicikla u 30. nedelji trudnoće
Možete zamisliti izraz na mom licu kada sam stigla na svoj prvi pregled kod babice i videla red parkiranih bicikli i trudnica koje silaze s njih, sa stomacima znatno većim od mog. Kada sam razmišljala o trudnoći, zamišljala sam jutarnje mučnine, odmor kod kuće i odbrojavanje nedelja do 40. nedelje, ali to nije bilo moje iskustvo ovde. Umesto toga, pridružila sam se grupi koja je išla biciklom na svaki pregled dok više nisam mogla.
Da, imala sam sreće da sam imala relativno glatku trudnoću. Međutim, trudnoća se u Holandiji generalno posmatra kao prirodan deo života. Lekari, babice i kolege pristupaju joj pragmatično. Ovde vas većina ljudi ne vidi kao krhku; naprotiv, ohrabruju vas da slušate sebe, donosite sopstvene odluke i prilagođavate se po potrebi. To je samo još jedno razdoblje ženstvenosti.
Kako je Andrea Hamlet, međunarodno sertifikovana konsultantkinja za dojenje iz Kalifornije koja već više od šest godina živi u Holandiji, rekla: „Trudnoća se ovde doživljava kao prirodan proces, a ne kao medicinsko stanje. Mogla sam da se opustim na način na koji mislim da to ne bih mogla kod kuće.”
Postporođajna nega i roditeljsko odsustvo
Živeti u stranoj zemlji često znači da nemate porodicu koja bi vam pružila podršku. Zato je postporođajna nega u Holandiji zaista spas. Ovde novopoečeni roditelji dobijaju podršku nazvanu „kraamzorg“ – babice vam dolaze svakog dana oko nedelju dana nakon porođaja i pomaže sa osnovnim stvarima poput hranjenja i kupanja bebe, razumevanja signala koje beba šalje, dok se takođe brinu o kućnim poslovima kako biste mogli da se fokusirate na oporavak i povezivanje s bebom.
Takođe, roditeljsko odsustvo olakšava dugoročne prilagođavanja i fokusiranje na život sa detetom. U Holandiji, majke imaju pravo na najmanje 16 nedelja porodiljskog odsustva (6 nedelja pre rođenja i 10 nedelja posle).
Oba roditelja dele 26 nedelja roditeljskog odsustva, pri čemu je devet od tih nedelja plaćeno u iznosu od 70% njihove zarade. Plaćeno odsustvo može se iskoristiti tokom prve godine života deteta. Preostalo vreme dostupno je kao neplaćeno odsustvo do detetove osme godine, omogućavajući porodicama da prilagode vreme provedeno kod kuće prema potrebi.
Pored politike odsustva, Holandija pruža finansijsku podršku roditeljima male dece. Mogu dobiti do 282 evra po kvartalu kada za novorođenče kako bi im pomogli s osnovnim troškovima, a dostupni su i poreski krediti koji smanjuju troškove brige o deci.
Dopuštaju deci da budu samostalna
Jedno od najvećih iznenađenja za svakoga ko posećuje ili odgaja decu ovde jeste nivo samostalnosti koji deca imaju. Sama pomisao na to da dete ide pešice do škole ili koristi javni prevoz može izazvati nervozu kod roditelja. Međutim, u Holandiji je podsticanje nezavisnosti od malih nogu norma, a zajednica to u potpunosti podržava.
Sim Sojers, mama iz Amerike i fotografkinja koja živi u Amsterdamu, odmah je primetila ovu razliku.
„Kod nas većina dece ne koriste autobus niti pešače do škole; sve se vrti oko automobila. Čak i kao tinejdžeri, često zavise od roditelja koji ih voze, što može biti i loše za njihovo samopouzdanje. Ovde volim koliko slobode deca imaju – dobro je za njih da odrastaju s osećajem nezavisnosti.“
Još jedna mama je takođe podelila koliko uživa dok posmatra sina kako raste slobodno: „Može da se nađe s prijateljima u bioskopu, ode na piće ili vozi bicikl do klizališta. Skoro je napunio 14 godina, i veoma sam zahvalna što može da doživi iste vrste iskustava koje sam ja imala osamdesetih godina – i pritom bude siguran i bezbedan. Moja jedina briga ovde je saobraćaj, a ne brinem o stvarima kao što su droge, vožnja u alkoholisanom stanju ili oružje.“
Zajednica koja misli na decu
Ono što odmah upada u oči ovde jeste koliko su deca integrisana u svakodnevni život. Prostor prilagođen porodicama i pristup bez osuđivanja u odgoju dece su utkani u zajednicu. Studija o dobrobiti dece koju je proveo UNICEF redovno rangira Holandiju među vodećim zemljama po sreći, mentalnom zdravlju i sigurnosti dece. To je delimično zbog podržavajućeg okruženja koje roditelji ovde imaju, a koje obuhvata sve aspekte društva.
Ono što sam primetila jeste da postoji kolektivno razumevanje da svi daju svoj maksimum, a osuđivanje roditeljskih odluka je retkost. Hamlet je to opisala kao „pravo olakšanje“: „Ne osećam da me drugi roditelji osuđuju. Obožavam porodično orijentisani aspekt ove zemlje“, rekla je za HuffPost.
Zajednica se okuplja oko porodica: Luksuzniji kafići i restorani po kraju nude prostore prilagođene deci sa hranilicama, igralištima i dečjim jelovnicima. Parkova ima u izobilju, a sigurnost ovih prostora daje roditeljima mir da deci pruže slobodu da se igraju i istražuju.
Sojers je istakla kako je, čak i u užurbanom gradu, „neverovatno prilagođen deci, sa parkom na gotovo svakom ćošku.” Oduševljena je inkluzivnošću i dodala: „Uđete u neki kafić visoke klase, a oni imaju četiri hranilice i celu policu s knjigama i igrama za decu u pozadini. To nije nešto što biste očekivali, ali je tu i to je normalno.“
Ovo prihvatanje dece i naglasak na njihovoj dobrobiti olakšava roditeljstvo, ali i stvara prijatnu zajednicu za porodice.
Zahvalna sam što smo se preselili i pronašli zajednicu koja ceni sreću, nezavisnost, dobrobit i inkluzivnost. Ovo je učinilo roditeljstvo mnogo mirnijim i pružilo mi slobodu da odgajam svoje dete u skladu sa svojim vrednostima“, zaključuje ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
