Mališani u Švajcarskoj sami idu u vrtić, koriste noževe i kuvaju samostalno. Da li švajcarskoj deci pružaju previše slobode, ili mi ostali previše stežemo uzde?
Deca sama idu do škole u Cirihu bez nadzora odraslih. Turisti u Švajcarskoj najčešće ostanu šokirani kad vide četvorogodišnjake i petogodišnjake kako se kreću po gradu bez pratnje roditelja. Ove grupe dece bez pratnje najčešće putuju do škole i nazad – što je za njih jedan od prvih koraka ka detinjstvu ispunjenom samostalnošću i samopouzdanjem. Nije ni čudo što su ove dve osobine kamen temeljac švajcarskog identiteta.
Kako to izgleda u praksi, šta kažu roditelji i stručnjaci, istražio je portal The Swiss Times.
Put ka nezavisnosti
Ova praksa nastala je iz nužde, kažu Švajcarci. Švajcarska je tradicionalno agrarna zemlja, a rad na farmi nije ostavljao roditeljima mnogo slobodnog vremena. Verovatno je tako bilo i u mnogim drugim delovima sveta pre jednog veka, ali Švajcarci nikada nisu odustali od prava dece na samostalnost. Oko 80% dece školskog uzrasta u Švajcarskoj sama ide do škole – više nego duplo u odnosu na Veliku Britaniju i Sjedinjene Države.
„Kada deca dobiju priliku da sama stiču iskustva, bez stalnog nadzora roditelja, shvataju da mogu mnogo toga da urade samostalno,“ kaže psiholog iz Bazela, Kler Genšeter. „Kada deca sama postignu nešto, kao što je dolazak kući iz škole pravim putem, njihov osećaj samopouzdanja naglo raste. Kada dožive neuspeh, to vide kao priliku za učenje. Nije da uživaju u neuspehu, ali ga doživljavaju drugačije nego kada im roditelj kaže da su pogrešili.“
Švajcarska deca prate jedan pešački put između kuće i škole – uglavnom trotoarima glavnih ulica. Prve dve nedelje roditelji im pomažu, a potom nastavljaju sama. Na tom putu pomažu im i prolaznici, komšije i policajci na raskrsnicama. Deca takođe nose narandžaste i žute neon prsluke kako bi ih automobili lakše uočili.
Zašto je važno da se deca rano osamostaljuju
„Bila sam užasnuta na početku,“ kaže Kejt Tekem. „Moja ćerka je prilično sitna za svoje četiri godine. Kod kuće u Londonu ovako nešto nije uobičajeno. Ali mislim da je na kraju to ono na šta je najviše ponosna nakon prve godine u školi.“
Deca prirodno teže ka samostalnosti, a davanje slobode primerene njihovom uzrastu podržava taj razvoj, objašnjava švajcarski klinički psiholog Dorote Dorholt. Kada roditelji previše štite decu, ona odrastaju bez potrebnih veština za suočavanje sa problemima.
„Odjednom, kada završe školu i odu na fakultet, svet ih preplavi. Nemaju alate za suočavanje s teškoćama,“ kaže Dorholt. Ali kada dete koje je odrastalo s većom nezavisnošću doživi neuspeh, ono shvati: ‘Ovo je bilo teško. Doživeo sam neuspeh, ali sam živ i ništa strašno se nije desilo. Mogu ponovo da pokušam.’
Kada deca idu do škole sama, ona su i jedina koja komuniciraju sa svojim učiteljima. Na njima je da donesu dokumenta, prenesu poruke i zapamte važne događaje.
„Moj sin je krenuo u prvi razred sa četiri godine prošlog avgusta u Ženevi. Kada mi je rekao da treba da bude u školi 30 minuta ranije zbog izleta, nisam dovodila u pitanje da li je izmislio. Uči kako da bude odgovoran i brine o sebi“, priča jedna mama.
Povratak prirodi
Samostalnost švajcarske dece ne završava se na putu do škole. Sve javne škole redovno, često jednom nedeljno, vode đake na izlete u prirodu. Đaci idu u parovima i koriste javni prevoz ako je potrebno da dođu do obližnjih šuma i livada. Koncept „šuma-škola,“ gde se sva nastava odvija u prirodnom okruženju, nastao je u Nemačkoj, ali je prisutan širom Švajcarske.
„U Ženevi to često znači igranje pored jezera ili prelazak jezera čamcima. Moj sin mi je nakon jednog takvog izleta ispričao o periodu inkubacije labudovih jaja (oko 5-6 nedelja, ako vas zanima). Tokom ovih izleta, deca uče da koriste švajcarske noževe i čak kuvaju ručak na otvorenoj vatri“, priča mama jednog školarca.
„Ono što me najviše impresionira je da ta mala deca idu napolje u svim vremenskim prilikama – kiši, snegu, hladnoći – svejedno im je,“ kaže Tim Lebrank, Amerikanac koji živi u Švajcarskoj. „Sećam se da smo u školi u Floridi ostajali unutra tokom odmora ako bi počela kiša.“
Švajcarske škole očigledno slede staru poslovicu „Ne postoji loše vreme, samo loša odeća.“
Sloboda na školskom terenu
I u školskom okruženju, deci se pruža velika sloboda da prate svoja interesovanja. Formalna nastava – čitanje, pisanje i matematika – počinje tek u trećem razredu osnovne škole, a to je tamo oko sedme godine života.
Prve dve godine zasnovane su na učenju kroz igru, sa fokusom na socijalne veštine i brigu o sebi. Švajcarska deca počinju da uče slova oko sedme godine, i za par meseci čitaju jednako dobro kao njihovi vršnjaci koji su počeli da uče sa četiri godine.
„Dolazim iz SAD-a gde je „spremnost za vrtić“ industrija koja se oslanja na kartice i „obrazovne“ uređaje. Isprva sam bila zabrinuta da javna škola u Švajcarskoj možda nije pravi izbor za mog predškolca. Ali kako sam istraživala, otkrila sam da mnoge zemlje koriste ovaj pristup obrazovanju – najpoznatija je Norveška, koja je prva u svetu po stopi pismenosti sa 99%. S druge strane, moja zemlja je na 125. mestu. I dok ove statistike mogu izgledati kao dečje takmičenje, stopa pismenosti i sreće kod dece direktno utiču na budući BDP zemlje.“
U podne, deca u Švajcarskoj imaju opciju da idu kući (da, sama) na ručak, a potom da se vrate u školu. Takođe, mogu da ostanu u školi gde će im biti poslužen svež obrok. Deca sede za velikim stolovima i jedu zajedno, koristeći prave čaše, escajg i tanjire.
„U školi mog sina starija deca služe mlađe, a deca posle obroka sama pospremaju. Hrana iz kuće nije dozvoljena, ali deca donose voće za prvu užinu, poznatu kao z’nüni na švajcarskom nemačkom ili pre podne. Đaci imaju pristup i malim kuhinjama na školskom terenu, gde mogu da vežbaju svoje kulinarske veštine – koristeći noževe i električne grejalice. Za sinovljev peti rođendan, on i njegov drug napravili su bananinu tortu za svoje vršnjake“, priča mama jednog mališana.
Bezbednost kao osnova
Švajcarska je među najsigurnijim zemljama na svetu, s najnižom stopom nasilnih zločina u Evropi. Kada su prošle nedelje dva dečaka nestala na pauzi za ručak u Ženevi, roditelji su poslali obaveštenje kroz lokalnu roditeljsku grupu. Dečaci su brzo pronađeni u obližnjem parku, bez potrebe za angažovanjem policije. Drugi roditelji nisu zvali vlasti zbog prisustva mališana bez nadzora, jer je uobičajeno da se deca sama igraju u parkovima.
Međutim, jedan američki par bio je zadržan od strane Centra za zaštitu dece jer su pustili svoju decu od 10 i šest godina da se sama igraju u parku. Policija je decu zadržala pet sati pre nego što su ponovo spojeni sa roditeljima.
„Nadamo se da će ovaj incident podsetiti sve roditelje da nije bezbedno ostavljati decu bez nadzora, i da će nastaviti da štite svoju decu u budućnosti,“ stoji u saopštenju.
Ipak, u Švajcarskoj, ovo nije uobičajena praksa. Roditelji su slobodniji u svojoj proceni rizika i puštaju decu da se penju, skaču i istražuju – često sa minimalnim nadzorom odraslih. Iako postoje upozorenja, roditelji su generalno sigurni da će deca prepoznati sopstvene granice.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
