U trenutku kada se na svakom koraku u našoj zemlji dešavaju protesti, važno je da roditelji budu spremni da otvoreno i empatično razgovaraju sa svojom decom o tome. Ovaj vodič psihološkinje Nastasije Gagić Radonjić nudi smernice kako na jednostavan i prilagođen način objasniti deci šta su protesti, zašto se dešavaju i kako im pružiti emocionalnu podršku u razumevanju trenutnih dešavanja.
Nastasija Gagić Radonjić je master psiholog sa posebnom strašću za rad sa decom i porodicama. Trenutno je na korak do sertifikovanog porodičnog psihoterapeuta i paralelno se usavršava kao dečiji integrativni psihoterapeut. Pored privatne prakse, gde radi sa klijentima individualno i grupno (posebno kroz dečju psihodramu), radila je u vrtiću, školi, i centru za talentovanu i nadarenu decu. Takođe je sertifikovani trener emocionalne inteligencije i praktikant autogenog trenera.
Kao majka dvoje dece, Nastasija smatra da rad sa decom nije samo posao, već stil života, kroz koji oseća da živi svoju pravu svrhu. Njena filozofija je da deca predstavljaju budućnost i da kroz njih možemo posejati klicu dobrote i ljubavi za bolje sutra, a specijalno za čitateljke Zadovoljne podelila je svoj vodič za proteste.
Kako da sa decom razgovarate o protestima
U vremenu kada se događa buđenje društva, solidarnosti i empatije, protesti su postali naša svakodnevica. Deca, čak i ona najmlađa, imaju izuzetnu sposobnost da prepoznaju promene u društvu – bilo kroz medije, razgovore ili jednostavno opažajući emocije i ponašanja ljudi oko sebe. Njihova osetljivost na okolinu omogućava im da nesvesno uhvate promene koje se dešavaju, što može imati značajan uticaj na njihov emocionalni razvoj.
Zato je jako važno da im na jednostavan, empatičan i prilagođen način objasnite šta su protesti i zašto se dešavaju. Na ovaj način ćete im pomoći da razumeju situaciju prema njihovom uzrastu, i pružiti im emocionalnu sigurnost kroz otvoren razgovor.
Šta je protest?
„Protest je kada ljudi izađu na ulice jer nešto nije pravedno i žele da se to promeni. To je način da zajedno pokažemo da nam je stalo i da tražimo bolje.“
Ovim putem deca mogu shvatiti da je protest način da se ukaže na probleme i da se zajedničkim snagama radi na boljem svetu. Istaknite da je reč o mirnom izražavanju nezadovoljstva, kojim ljudi pokazuju da im je stalo do pravde.
Zašto škole štrajkuju?
„Nastavnici i studenti štrajkuju jer žele da svi budemo bezbedniji i da oni koji su odgovorni za greške snose posledice. Bore se za pravedniju budućnost.“
Objasnite deci da štrajkovi nisu nešto loše, već način da se ukaže na potrebu za promenama. Pokažite da i u školskom okruženju, kao i u društvu, postoji želja da se pravda održi, a svi imaju pravo da se bore za sigurnost i bolje uslove za život.
Kako deca mogu da pomognu?
Mogu da slušaju, postavljaju pitanja, razgovaraju sa nama o svojim osećanjima. Važno je da znaju da njihov glas, kao i naš, ima vrednost.
Važno je da tinejdžerima damo slobodu da sami odluče koliko žele da se uključe. Ako ih protesti ne interesuju, to je u redu – ne treba ih siliti. Umesto toga, možemo ih podstaći na razgovor o vrednostima poput pravde i zajedništva, bez pritiska da zauzmu stav. Sa druge strane, malu decu možemo ohrabriti kroz priče i metafore, podstičući ih da postavljaju pitanja, izražavaju svoja osećanja i razumeju da čak i mala dela – poput razgovora sa porodicom ili crteža podrške – mogu imati značaj u stvaranju boljeg sveta.
Kako maloj deci objasniti proteste na jednostavan način
Koristite priče i metafore
Deca, posebno predškolci i mlađa školska deca, najbolje razumeju svet kroz priče i jednostavne metafore. Evo nekoliko primera:
Metafora sa ugašenim svetlom
Zamisli da ste u učionici i neko iznenada ugasi svetlo. Svi se nađete u mraku. Neki se uplaše, neki su zbunjeni. Pitate učitelja da upali svetlo, ali on ignoriše vaše molbe. Jedan učenik uzme malu baterijsku lampu i upali je. Onda drugi uradi isto. Onda treći. I uskoro cela učionica sija, iako glavno svetlo još uvek nije uključeno. Protesti su kada ljudi zajedno pale male lampice, dok ne postanu toliko svetle da više niko ne može da ih ignoriše.
Metafora sa drvetom i vetrom
Zamisli jedno malo drvo koje raste na livadi. Ima tanke grane i mekano lišće. Vetar duva i savija ga, kiša pada, ponekad ga neko i nagazi. Drvo se nekad oseća slabo i misli da neće moći da izdrži. Ali ispod zemlje, njegovi koreni se drže čvrsto, povezuju se sa drugim drvećem, pomažu jedni drugima da ostanu jaki. Svaki put kada dođe oluja, drvo se malo zatrese, ali ne padne – jer nije samo. Protesti su kao kad puno malih drveta zajedno pravi veliku šumu. Možda se neko drvo ne vidi jer je malo, ali njegovi koreni pomažu celoj šumi da opstane. Tako i mi – čak i ako ne možemo da budemo napolju i vičemo, možemo da budemo jaki iznutra, da pomažemo, da volimo i da budemo deo nečeg većeg.
Svaka promena počinje malim koracima, ali oni postaju snažni kada ih pravimo zajedno. U ovom vremenu buđenja, deci je potrebna naša sigurnost, naše razumevanje i naš glas razuma. Budimo roditelji koji slušaju, koji validiraju njihova osećanja, koji ih ne guraju u uloge koje nisu spremni da preuzmu, već im daju prostor da pitaju, da se izraze i da osećaju da vrede baš takvi kakvi jesu. Svet ne menjamo samo velikim delima, već ljubavlju, podrškom i verom da zajedno gradimo bolje sutra.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
