Kako da deca i vi ostanete normalni u ludo vreme

Dženifer se na početku svog Ted govora priseća kako je pre nekoliko godina postojala samo jedna knjiga o roditeljstvu na američkom tržištu, napisao ju je Bendžamin Spok i zvala se “Nega dece po dr Spoku". Prodato je više od 50 miliona primeraka ove knjige u svetu. Danas, ako u knjižari zađete u deo za roditeljstvo, pronaći ćete gomile knjiga na ovu temu.

“Zadivljujuća je raznovrsnost koju možete naći na tim policama. Postoje uputstva kako da podignete ekološki osvešćeno dete, bezglutensko dete, dete otporno na bolesti, što je, ako se ja pitam, malčice jezivo. Postoje uputstva za podizanje bilingvalnog deteta, čak i ako govorite samo jedan jezik kod kuće. Postoje uputstva za podizanje deteta koje se razume u finansije, i deteta s umom naučnika, i deteta koje je ekspert joge. Osim učenja kako da vaše novorođenče razmontira nuklearnu bombu, postoji vodič skoro za sve”, priča Dženifer.

Ona je svesna da su sve te knjige dobronamerne.

"Sigurna sam da su mnoge od njih sjajne. No sveukupno, žao mi je, ne vidim pomoć kad pogledam na tu policu. Vidim nespokoj. Vidim džinovski ružičasti spomenik našoj kolektivnoj panici. Zbog čega se pitam, kako to da je podizanje naše dece povezano sa toliko muke i toliko nedoumica? Kako to da smo stali na krivu nogu sa jedinom stvari koju su ljudska bića obavljala uspešno milenijumima, mnogo pre nego što su se blogovi i naučne studije o roditeljstvu pojavili? Zašto toliko majki i očeva doživljava roditeljstvo kao krizu?”

Svet koji se sve brže menja

Niko nije u stanju da predvidi budućnost, a ako su roditelji u prošlosti mogli barem da naslute, roditelji 21. veka nemaju predstavu o tome kakva će situacija biti za godinu dana, a kamoli 10 ili 20. Roditelji ipak pokušavaju da pripreme svoju decu za nepoznatu budućnost i trude se da ih obuče na što više polja, koja će im potencijalno u budućnosti biti potrebna.

“Učimo našu decu šah, misleći da će im možda trebati analitičke veštine. Upisujemo ih na timske sportove, misleći kako će im možda trebati veština saradnje, znate, ako upišu Poslovnu školu na Harvadu. Pokušavamo da ih naučimo kako da razumeju finansije i razmišljaju kao naučnici i da budu ekološki osvešćeni i da žive bez glutena”, nastavlja Dženifer.

Podela poslova

“Dovoljno nam je teško snalaziti se u novim ulogama majki i očeva. Sada tome dodajte i ovo: mi se takođe snalazimo u novim ulogama muževa i žena jer je većina žena danas radna snaga. Mislim da je ovo dodatni razlog zašto se roditeljstvo čini poput krize. Ne postoje pravila, uputstva, norme koje bi nas pripremile za dolazak deteta, sada kada i mama i tata zarađuju za hleb."

Ona navodi i jedan komičan primer.

"Pisac Majkl Luis primetio je to veoma dobro. Rekao je da je najsigurniji način da se par posvađa, taj da izađe na večeru s drugim parom čija je raspodela rada iole drugačija od njihove, jer će razgovor u autu, na putu do kuće, da izgleda ovako: 'Jesi li čuo da kod njih Dejv svakog jutra vodi decu u školu?' Bez uputstava koja bi nam rekla šta je čiji posao u ovom vrlom novom svetu, parovi se svađaju, a i jedni i drugi imaju osnov za žalbu. Majke najverovatnije rade više poslova kada su kod kuće, a očevi, kada su kod kuće, najverovatnije rade samo jedan posao. Pronađite muškarca koji je kod kuće i sve su prilike da radi samo jedan posao.”

Međutim, odmah nakon ove izjave, Dženifer brani sve tate objašnjavajući da muškarci zaista mnogo rade. Današnji očevi provode mnogo više vremena sa svojom decom u odnosu na svoje roditelje, u proseku provode više vremena na poslu i zapravo su oni ti koji se žale na konflikt između slobodnog vremena i posla.

Sreća kao primarni cilj

“Sreća naše dece je najvažnija. Eto šta znači podizanje dece u vremenu u kome su ekonomski bezvredna, ali emocionalno neprocenjiva. Svi smo mi čuvari njihovog samopoštovanja. Mantra u koju ni jedan roditelj ne sumnja glasi: 'Sve što želim svom detetu je da bude srećno.'

I nemojte me pogrešno shvatiti, mislim da je dečja sreća izuzetan cilj. Ali je i veoma nedostižan cilj. Sreća i samopuzdanje, učiti decu tome, nije isto kao učiti ih kako da uzoru njivu. Nije isto kao učiti ih kako da voze bicikl. Ne postoji nastavni plan za to. Sreća i samopouzdanje mogu da budu nusproizvodi nečeg drugog, ali ne mogu zaista da budu ciljevi za sebe. Dečja sreća je veoma nepravedno breme za roditelje. Sreća je još nepravednije breme za decu. “

Cilj koji je realističniji za roditelje

“Imala sam neočekivani carski rez. No čak i kroz svoju opijatsku izmaglicu, uspela sam da uhvatim jednu jasnu misao dok sam ga držala prvi put u naručju. Prošaputala sam mu na uho. Rekla sam: 'Daću sve od sebe da te ne povredim.' Bila je to Hipokratova zakletva, a ja nisam ni znala da je izgovaram. No sad mi pada na pamet kako je Hipokratova zakletva daleko realističniji cilj od sreće.”

Sigurno ste kao roditelj izgovorili ili uradili nešto uvredljivo što biste rado povukli. Dženifer objašnjava da roditelji u prošlosti nisu toliko očekivali od sebe i važno je da zamaptite to sledeči put kad posegnete za novom knjigom o roditeljstvu.

“Pada mi na pamet kako je bolji cilj i, usudiću se da kažem, uzvišeniji da se usredsredimo na stvaranje produktivne dece i moralne dece, i da se prosto nadamo da će sreća da proizađe iz dobra koje čine i iz njihovih postignuća i ljubavi koju osećaju od nas. To je, svakako, jedan od odgovora na nepostojanje uputstava. Kako nemamo nova uputstva, mi prosto pratimo ona najstarija u knjizi - pristojnost, radnu etiku, ljubav - a neka se sreća i samopoštovanje postaraju sami za sebe. Verujem da kad bismo svi postupali ovako, deca bi i dalje bila u redu, a i njihovi bi roditelji, moguće u oba slučaja čak i bolje.”

***
Bonus video: Bilje za jačanje imuniteta