Pošto je portal "Kreni promeni" pokrenuo peticiju "Ne znači ne" kojom se od ministarstva prosvete zahteva da se "obrazovanje i obuka u prepoznavanju, reagovanju i metodama zaštite od seksualnog nasilja uključe u obavezni deo nastavnog programa dece u Republici Srbiji počevši od nivoa predškolskog obrazovanja ili osnovne škole", roditelji su reagovali vrlo burno.
Iako je peticiju „Ne znači ne“ potpisalo 8.672 ljudi dosta je onih koji se protive ovoj incijativi. U gomili reakcija i komentara prednjače oni koji misle da samo roditelji treba da se bave seksualnim obrazovanjem dece u meri i na način na koji misle da je dovoljno.
Ne samo kad su seksualni predatori u pitanju, već generalno – seksualno obrazovanje i vaspitanje, najveći tabu na ovim prostorima ?
— Maja Marošan Mihajlović (@mamamayika) January 23, 2021
U drugu grupu kritičara spadaju oni koji misle da je ovo način da se deci „proture“ ideje o homoseksualnoj ljubavi, a u treću oni koji se pitaju – a ko će im to predavati.
Kada je Milica išla u osnovnu, bila sam član nekog odbora ili saveta roditelja, šta već…I onda sam da predložila da se uvede seksualno vaspitanje i da časove drže lekari, psiholozi…
Zabezeknuli se.
Posle me izbacili iz tog Saveta— jasmina (@jasamjasna) January 19, 2021
„To su vrlo nezgodne teme koje deca ne razumeju na pravi način“, „sve što ne može kod kuće roditelj hajde odmah u školi uvesti“ „znači LGBTQ ne odustaju da se uvale među decu od obdaništa pa dalje“, „to šta neko radi u svom stanu, mene ne zanima ( sve dok ne ugrožava nekog drugog), ali nikako neću dati da mi dete/ unuče uče u školi ili predškolskom o analnom seksu“, „sad iskoristite nesreću mladih glumica, pa obavezno uvrstite (kao što je pokušano)da deci predškolskog uzrasta objasnite da je u redu da se dve žene vole ili dva muškarca i da imaju dete“, „šta snimaće porniće bolesnici“, samo su neki od komentara.
Niko od njih ne zna pouzdano kako bi tačno izgledalo seksualno obrazovanje, kakve su prakse u drugim državama koje su ga uvele, ali izgleda da ga mnogi roditelji iz nekog razloga doživljavaju kao sodomu i gomoru. Onima koji se zgražavaju i užasavaju i sami će oni sa decom o „nezgodnim“ temama jedno pitanje – imate vremena? Znate kako? Ako vas dete pita baš nezgodno pitanje od kog pocrvenite, imate li odgovor ili mu kažete „mali/mala si, ima vremena…“
Pročitajte još:
Da ne zaboravimo nešto važno – u zemljama koje imaju seksualno obrazovanje u školama, pa i u vrtićima – porodice i deca nisu gori od nas. O društvu da ne pričamo.
Šta tamo zapravo klinci uče?
O funkcijama ženskih i muških polnih organa za reprodukciju, o menstruaciji kod žena, kakve posledice može da ima seksualni čin, kako funkcioniše seks, o bliskosti, poverenju i ljubavi, ali i o rodnoj ravnopravnosti, pojmu pristanka i mnogim srodnim temama.
Ima i onih koji misle da u škole treba uvesti osnove bontona jer „znaju deca da ih je donela roda ali ne znaju da kažu dobar dan“. A od koga treba da uče o pristojnosti i da kažu „dobar dan“, „hvala“, „izvolite“? Sigurno ne od vaspitača, učitelja, nastavnika, profesora. To je vaš zadatak dragi roditelji, to nauče u kući. Istoj onoj u kojoj ćete ih o seksu edukovati uz pomoć poučne basne o rodi. A u tu basnu više ni rode ne veruju.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
