Kako deci na blag, ali odlučan način postaviti granice koje ne treba da pređu?
Jedan od velikih mitova o takozvanom roditeljstvu bez kažnjavanja je da ga karakteriše popustljivost. A to je tako daleko od istine, kaže Iben Sandahl, mama troje dece iz Danske i terapeutkinja.
„Zapravo, našoj deci je potrebno da mi budemo vođa u našem domu. Deca dok su mala nemaju sposobnost da logično razmišljaju, kontrolišu svoje impulse, regulišu svoje emocije ili razmišljaju o svojim postupcima. Taj deo njihovog mozga se još uvek razvija. Da bismo detetu pomogli da nauči kako da bezbedno komunicira sa svetom oko sebe, potrebno je postaviti čvrste granice pune ljubavi.“
Iben kaže kako ona gleda na to pravilo.
„Kada postavim granicu svojoj deci, mislim kako je moj posao da zaštitim njih i druge. Nadam se da će granice koje sam postavila sa njima na kraju biti granice će da postavljaju sami sebi. Postavljanje granica treba da prate radoznalost o ponašanju vašeg deteta, realna očekivanja, čvrst odnos i sposobnost da tokom procesa dozvolite sva njihova osećanja.“
Evo kako u praksi ova mama troje dece i terapeutkinja postavlja granice svojim mališanima:
Primer 1. „Prestani, neću ti dozvoliti da piješ vodu iz kade. Da, možemo da se igramo tvojim igračkama u kadi.“
Primer 2. „Za dva minuta biće vreme da se ugasi TV. Razumem da ne želiš da ga ugasiš. To je baš teško.“
Primer 3. „U redu je biti neraspoložen. Ali nije u redu da budeš nepristojan prema sestri. Dođi sa mnom u kuhinju, da se malo zajedno izdvojimo dok ne budeš spreman da se igraš.“
Primer 4. „Neću ti dozvoliti da čupaš mački krzno. Hajde da vežbamo kako da je nežno dodirujemo.“
Iben napominje i da bi granice trebalo da postavlja roditelj kao smiren vođa.
Te granice nikad nisu znak nepristojnosti, besa i nikad se zbog njih dete neće osetiti posramljeno.
„Granice treba da pomognu detetu da nauči kako da bezbedno iskusi svet oko sebe“, zaključuje ona.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
