Glumica Nela Mihailović otvorila dušu u Mamazjaniji: Kako sam postala majka kojoj ćerke sve govore

Nela Mihailović Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Poznata pozorišna i televizijska glumica Nela Mihailović, majka dve ćerke Marte (18) i Petre (16), u novoj Mamazjaniji priča o odrastanju svoje dece, usklađivanju posla bez radnog vremena, večernjih predstava, snimanja, sa kuvanjem ručka u sred noći, brigom i pronalaženjem vremena za razgovor sa svojom decom, što je u njenoj kući uvek prioritet, o kojem ćete slušati premijerno sutra od 20 sati na portalu Zadovoljna.rs.

Sa 37 godina Nela je prvi put postala majka, pa iako je više puta u sebi ponovila da bi volela da je mlađa, da lakše fizički podnese obaveze oko bebe, priznaje da je u tim, zrelim godinama, stekla mudrost i iskrenu želju za majčinstvom.

Iako nije bilo lako, kada je stiglo i drugo dete, sa ogromnom energijom koju poseduje i željom za radom, odlazila je na posao, na predstave, sve do devetog meseca, u obe trudnoće, a nakon porođaja pravila jednogodišnje pauze.

Decu je kasnije vodila na snimanja, a suprug, kompozitor Vladimir Petričević i ona, činili su sve da ne propuste nijedan bitan momenat u odrastanju Marte i Petre, što u svetu umetnika zahteva ozbiljan trud i brojna odricanja, o čemu ćete slušati u novoj Mamazjaniji, a ova kao i sve prethodne epizode Mamazjanije, biće na ostalim platformama dostupne već u nedelju narednog dana, u 8 ujutro i to na YouTube kanalu NOVA RS i podcast platformama Soundcloud, Castbox, Podcast.rs, Spotify i Stitcher, kada se u pretrazi upiše Nova.rs.

Nela nam je otkrila kako je morala da uđe u svet društvenih mreža, koji, naglašava, ubija komunikaciju i otuđuje, ali deci je virtuelni život u sastavu realnog, što je uobičajeno za mlađe generacije, pa ih je paralelno usmeravala ka knjigama, što je, na sreću, urodilo plodom.

Objašnjava da zbog teškog i često komplikovanog, neizvesnog života glumaca u Srbiji, nije presrećna što ćerke pokazuju interesovanje za daske koje život znače, ali naglašava da će ona i suprug svaku njihovu želju i odluku podržati. Zaključuje na kraju, da je razgovor o svemu sa decom, u pravo vreme, ključan u vaspitanju, ali samo uz model ponašanja koji ga prati.