Jelena Đoković je na Instagram profilu objavila svoju emotivnu reakciju da dokumentarni film "Childhood 2.0" u kome se objašnjavaju i prikazuju zabrinjavajuće činjenice koje su deo odrastanja mlađih generacija uz društvene mreže i pametne telefone.
Naime, sliku je postavila kako bi privukla pažnju – što je i uspela. Ipak se radi o filmu koji se tiče i sadašnjosti i budućnosti naše dece. Posebno zbog činjenice da deca imaju pristup pametnim telefonima u sve ranijoj dobi, a samim tim i raznim društvenim mrežama.
View this post on Instagram
Početkom prošle godine izašao je film „The Social Dilemma“ koji smo svi gledali tokom karantina, a zbog kog se većina zapitala koliko delova svog života delimo na internetu i društvenim mrežama. Da li pojam privatnosti u 21. veku uopšte postoji? Svi smo razmišljali da li svojim mobilnim telefonima, tabletima i kompjuterima dajemo preveliki deo dana, ali i šta tolika aktivnost na društvenim mrežama znači za nas.
A, šta to znači i za našu decu?
Detinjstva su se nekada provodila na ulicama, parkovima i u vožnji biciklima. Pušteni smo na ulicu – i što se duže igramo napolju to bolje. Znalo se da, ako je vreme ručka, mame izađu na vrata ili prozore i dovikuju nas, a znak za ulazak u kuću je kada se upale svetiljke na ulicama. Večerali bismo, gledali crtaće i bilo je vreme za spavanje. Video igrice su svakako bile deo života mlađih milenijalaca, ali nikako nisu imale prednost u odnosu na druženje napolju.
Učili su nas da ne razgovaramo sa strancima, te ako bi nas neko ponudio slatkišem, obećao da ćemo maziti nekog malog psa i pozvao u kola, zadatak je bio da vičemo i trčimo što je brže bolje u pravcu nekoga koga poznajemo, ili gde znamo da neko živi. Sve u svemu, danas je potputno drugačije stanje.
Pornografija im je na dohvat ruke
U filmu nam objašnjavaju da ta roditeljska zaštita od spoljnog sveta u stvari nema toliko smisla, jer procentualno više opasnosti po decu imamo onlajn. Deca sada imaju u vrlo ranom dobu pristup pornografiji, svakog tipa, što ostavlja trajne posledice. To doba postaje sve mlađe i mlađe i sada imamo ogromne poraste u procentima 10-godišnjaka i 11-godišnjaka koji su na svojim ajpedima ili telefonima imali priliku da gledaju takve pornografiju – što je nekad bilo nezamislivo.
U filmu učestvuju i roditelji, stručna lica, ali i deca svih uzrasta koja razgovaraju na ove teme. Na aplikacijama koje se naočigled ne čine kao da sadrže takve stvari, ipak plasiraju porno sadržaj – primer je Tviter.
Istaknuto je i da je slanje golišavih slika postalo sve popularnije. Ovo nije rezervisano za klince u srednjoj školi, jer sve mlađa deca u osnovnoj to rade – dečaci uglavnom iz zabave, dok devojčice iz neke želje da se nekome dopadnu ili iz straha da ih ne izoluju iz društva. Zatim se te slike dalje distribuiraju po celoj školi. Dečaci od 13 i 14 godina razvijaju i neki vid ‘zavisnosti’ od filmova za odrasle, a kasnije kada stupe u seksualne odnose pokušavaju da rekreiraju ono što su gledali. A više od 80 odsto ovakvih filmova sadrži nasilje nad ženama.
Vršnjačko nasilje
Ranije, kada nam se dogodi ‘blam’ u školi, znali smo da će se o tome pričati nekoliko dana i vremenom se na to zaboravi. Dok sada svi imaju telefone te su takve stvari dokumentovane, deljene sa svim đacima iz škole, a jednom kada su takve slike na internetu – nikada ne nestaju.
Childhood 2.0 nam realno prikazuje i vršnjačko nasilje koje deca trpe, od ismevanja, šikaniranja do poziva na samoubistvo. Imamo primer jednog dečaka koga je porodica opisala kao velikog empatu, uvek sa osmehom na licu, a koji je istovremeno trpeo ogromne pritiske od vršnjaka da se ubije – što je sa samo 10 godina i učinio.
Internet pedofilija
Osim što su tako mladi izloženi vršnjačkom nasilju, uz ogroman porast anksioznosti i depresije kod mladih, pa čak i sklonosti samopovređivanju – predstavljaju i plen za pedofile. Većina mladih na društvenim mrežama juri za lajkovima, pregledima i pratiocima – ne shvatajući da mnoge ljude kojima daju pristup svojim fotografijama u stvari ni ne poznaju, niti znaju ko su. A, internet predatori nemaju nikakav problem da ih kontaktiraju, i da s njima komuniciraju i razmenjuju slike. Nije retko da se s tom decom sastanu – što može dovesti do fatalnih posledica.
Postoji tim koji se bavi ulaženju u trag ovakvim perverznjacima, praveći lažne profile dece – od kojih je jedan profil devojčice od 11 godina. Nakon postavljanja njenog profila, posle svega nekoliko minuta predatori su je kontaktirali, a u roku od pola sata imala je zahtev za video razgovor sa nekim. Iako su ovim putem uspeli da uhapse mnoge od njih, ovaj tim stručnjaka je svestan da je to samo igla u plastu sena.
Šta možemo učiniti?
Film apeluje na sve roditelje da razgovaraju sa svojom decom i da budu uključeni kako u njihove realne živote, tako i u virtuelne.
„Kad osetite da se dete opire i da ga nervirate, tad baš pritisnite još malo”, ističe jedan od stručnjaka.
Ovaj film daje svakom roditelju i staratelju važan savet. Čak iako mislite: ‘moje dete nije takvo’ ili ‘moje dete nikad ne bi’, morate da shvatite i priznate sebi da su šanse da vaše dete nešto čini dosta velike. Samo o tome neće pričati sa mamom i tatom.
Kako se deca razvijaju virtuelnu komunikaciju, tako im socijalna prilagođenost realnom svetu opada. Zbog toga mnoga deca ni ne znaju da artikulišu i iskažu svoja osećanja. Zato su roditelji tu, da iskoriste sve svoje resurse, uglove i načine, te svojoj deci naznače da je njihova porodica najsigurnije mesto na svetu.
Ukoliko osetite da vam je potrebna pomoć, obratite se stručnim licima:
0800 309 309- besplatni servis Ministarstva zdravlja za psihosocijalnu podršku tokom pandemije covid 19
011 7777 000 – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
0-24h – Urgentna psihijatrijska služba Klinike Dr Laza Lazarević, Višegradska 26, Beograd
***
Bonus video: Poznate mame u borbi za staraljestvo nad decom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
